Poslovi s naizmeničnim naponom očiju i mozga

17

Predstavništvo Renoa u Srbiji, u prošlonedeljnom oglasu u Blicu, na četvrtini strane promoviše bezbedonosnost (vidi kasnije u tekstu) svojih vozila i, u manje od 300 reči, promoviše i nekoliko grešaka.

Renault je jedini proizvođač automobila koja je nagrađen…

Očigledno da je u toku rada na tekstu u ovoj rečenici došlo do menjanja imenice koja je u nekoj od verzija bila u ženskom rodu i, greška se potkrala. Naviknuto oko kojem je tekst već bio poznat, jednostavno je previdelo da složi sve potrebne reči po rodu.

Na taj način smo uspeli da sakupimo korisne informacije o tome kako dolazi do nesreća, a koje nam omogućavaju da obezbedimo sve bolje i bolje bezbedonosne sisteme.

renault.oglas

Vreme je za promene

Verujemo je da je namera bila da se kaže da su sakupljene informacije one koje omogućavaju nešto ali je, iz ovakvog rečeničnog sklopa moguće pomisliti i da su to nesreće.

U istoj rečenici se pojavila i kovanica bezbedonosno, što je česta i pogrešna upotreba pridevskog oblika imenice bezbednost – bezbednostan (ali -sna, -sno, -sni, -sne, dakle: bezbednosne sisteme).  Što se nastavka -stno tiče, koji mnogima zadaje muke, valja imati na umu da se slovo ‘t’ zadržava u pridevima izvedenim iz imenica stranog porekla (kontrastno, protestno) ali zato, mast – masno a ne mastno.

Konačno, praksa da se strani nazivi proizvoda ili kompanija pišu u originalu, postaje pravilo koje se odomaćilo i protiv kojeg nije izričito dignut glas stručne javnosti (sve nas uvek vesele ćirilične konverzije u ovakvim slučajevima), ali vredi znati i kako se u tom slučaju menjaju: ukoliko je reč o imenu, nećemo stavljati crticu iza naziva (na primer, Reanult-u, nego, prosto, Renaultu), a, kada govorimo o skraćenicama, kao što je OMV, na primer, koristićemo crticu svaki put kada je potrebno da menjamo oblik te imenice (OMV-u, OMV-a).

Što se mene tiče, a sigurno nisam jedina, Reno je ovim oglasom skrenuo pažnju na greške, a ne na sadržaj i to je polje, sudeći i po tekstovima na njihovoj Internet stranici, o kojem ne vode dovoljno računa.

“Vreme je za promene” – citat iz poslednje rečenice ovog oglasa, a ja se pitam koliko je koštala izrada ovog oglasa, a potom i oglašavanje u najtiražnijim dnevnim novinama.

***

Posao lektora i korektora naizgled deluje kao rutinska i prosta rabota, znamo da pišemo i čitamo, pa šta? Ipak, to je složen zadatak koji se sastoji iz nekoliko faza rada:

Ponuda - kako da je ne prihvatiš?

Ponuda - kako da je ne prihvatiš?

1. Potrebno je prilikom rada na korekturi isključiti mozak (ne misliti o konstrukciji rečenice, gramatici ili semantici) i uključiti oči (u traganju za tipografskim i pravopisnim greškama). Razmišljanje o smislu rečenice ili, nedajbože, udubljivanje i uživanje u napisanom tekstu, u značajnoj meri parališu sposobnost korektora da uradi zadatak na najbolji način.

2. Potom se uključuje mozak (ili, još bolje, druga osoba – lektor) koja počinje da brine o svim drugim aspektima pisanog teksta i lektor može pomalo da uživa i u čitanju, to mu dođe kao deo posla.

3. Treća faza, ‘superica’, uglavnom se radi kada su prethodne dve gotove, tekst se štampa i iščitava još jednom i to bi, ako ima mogućnosti, bilo najbolje da radi neka treća osoba, koja tekst vidi prvi put i nije se već srodila s njim.

Pnotzao je da je čvoek spsoboan da čtia i ruzmae sdažraj i ako je okvao npiaasn, smao ako se zvadoolji pvrailo da pvro i psolednje slvoo otsanu na sovm msetu.  Ztao ovo njie lak psoao.

***

Hm, da li je nekom palo na pamet da napravi nešto slično Check-spellingu, za srpski jezik? Ili, to postoji?

Print Friendly, PDF & Email
Share.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

17 Comments

  1. Naravno da postoji spelling checker za srpski, u nekoj od lokalizovanih verzija MS officea.
    Ali opet problem je sto recimo bas za primer ovog oglasa, spelling checker ne bi pronasao greske, eventualno nedostatak T.

    Elem, Blic kao novina je prepuna razno raznih (stamparskih) gresaka. Kada sam pitao ljude iz Blica kako da proleti tako puno gresaka u stampu. Dobih odogovor da je za to kriva “nocna redakcija”.

  2. # Fotomanijak, hahahaha – noćna redakcija, kažeš? Treća smena, pa su umorni?

    Znam, ali ovaj oglas nije rađen preko noći, možemo bar toliko da pretpostavimo.

    U dnevnim novinama se tačno vidi kada su im lektori na odmoru, ili kada (verovatno) smanje broj lektora tokom vikenda, tako da se to može i tolerisati, ako nisi na kraj srca. Ipak, ja sam mislila da je Dnevnik prvak sveta u ‘noćnoj smeni’. 😛

    A, inače, mene bi taj ‘korektor’ za srpski obradovao za tekstove koje ja pišem – kucam sa svih deset, slepo, ali mi je leva ruka brža od desne, pa imam veliki broj permutovanih slova iz toga razloga, kad uvek stignu pre ona slova koja se nalaze u levom delu tastature.

  3. Ma postoji spell-cheker odavna. Pa i sve da nije savrsen, da se propraviti…
    Mnogo vece pitanje je da li bi ga IKO koristio?
    Da li bi se neko setio da naredi da tako sto MORA da se koristi…

  4. Znajući koliko košta jedna četvrtina strane u Blicu, jedino što mogu da kažem je kuku.

    A znajući još i kako se “ovakvi” oglasi uglavnom prave (izmene teksta od strane menadžera projekta, direktora pa sve do sekretarice, i to uglavnom telefonski), čudo da je grešaka i samo “ovolicno”.

    Ne/Daj bože da neko ima slobodu da obelodani sve te “pismene” mailove, ili lektorisane tekstove koji stignu do dizajnera na prelom…

  5. Ih Moo, pa naravno da postoji 🙂

    U novijim verzijama Office paketa (2003, 2007) postoji kako UI (User Interface) dodatak (tako da su meniji i ostali elementi na srpskom) tako i sam rečnik / gramatika za srpski jezik (Proofing tools).

    Originalan naziv je:

    Microsoft® Office 2003 Multilingual User Interface Pack (MUI Pack)

    (za 2003) i obično ne dolazi kod prodavca sa ćoška 😉 već ako imaš regularno kupljen paket; MUI nije deo osnovnog paketa, sem ako se na to ne odlučiš pre kupovine Office paketa.

    Od 2007 verzije možeš izabrati umesto kupovine celog MUI paketa za centralnu evropu, samo Language Pack za jedan jezik – recimo, doplata za srpski (katinica) je 25$.

  6. # noctua4u, ako postoji, onda bi ipak trebalo da se naredi :)))

    # et, ako neko zna nešto o tome, behind the scene, onda si to sigurno ti. Mene ipak zanima, ko to radi, taj KONAČNI tekst pre nego što stigne do dizajnera.

    # Dejane, nemam ja to izgleda, nigde. U firmi mi je 2003, ali izgleda nije MUI 🙂 Kod kuće imam OpenOffice a tu valjda nema.

  7. Prva greska je po meni neprofesionalnost i firme i agencije, tako povrsno se ne bi smelo odnositi ni prema flajerima za deljenje po ulici… Za ostalo se ne slazem obavezno, copywriteri (i testiranja) mogu imati prednost nad lektorima ukoliko su u izgledu bolji rezultati.

  8. # Davide, ne razumem kakve veze imaju copywriteri sa ovim (bar nisu pomenuti u ovom tekstu). I copywriteri moraju da rade u sprezi sa lektorima, oni zajedno traže najbolji rezultat.

    Što se ovog reklamnog teksta tiče, na njemu se iz aviona vidi da nije delo domaćeg copywritera, već prevod sa stranog jezika, najverovatnije engleskog. Počevši od noseće rečenice koja je slogan izvan duha srpskog jezika, na primer: Because the safety matters, we take it personally, ili Because the safety concerns you, we take it personally (ovo je samo ideja, nisam prevodilac).

    Kakogod, ovo je stvarno amaterski.

    [Edit]
    Našla sam ovde rečenicu na engleskom iz koje je verovatno izvučen citat koji sam izvukla kao miš-maš od rečenice:

    Renault has set the standard in automotive safety with an approach based on accident analysis and real road safety, which results in products that are adapted to actual driving conditions all over the world

  9. Hteo sam da u kontekstu price prokomentarisem da ima situacija kada su pravopis/gramat’ka prepreka optimalnim rezultatima, npr. Think Different. Sumnjam da je to ovde bio slucaj – preofrlje deluje, al zasto uskratiti ‘benefit of the doubt’ autorima – mozda je ‘bezbedonosno’ bilo hit na fokus grupama. =)

  10. Zanimljivo je da se izraz „štamparska greška“ zadržao i da još uvek možete da ga „prodate“ oglašivaču kao da novine slažu slovoslagači iz doba olova i mleka koje je bilo obavezno za doručak štamparskog dela radničke klase. I sam koristim taj izraz, psujem nesrećne (i nepostojeće) „radnike u štamparstvu“ i, gle čuda, ljudi u to veruju. Ta „noćna smena“, ti nevoljni krivci koji pojma nemaju kako im urednici ruše ugled, zatim naša intelektualna (i svaka druga) lenjost, sve to ume da izrodi takve skupe rogobatne tekstove i novinsku sadržinu uopšte, da je to prosto neverovatno.
    No, nisam, posle..hmm, podužeg staža u novinarstvu, sklon da slovnim greškama „poklonim“ svoje loše emocije. Problem je što iz školskih klupa i fakultetskih amfiteatara ili već od negde stiže mlađarija koja je sasvim pristojno obrazovana, ali kad pročitate samo jednu njihovu rečenicu shvatite da je napisana nogom! Fond od najviše 200 reči sklopljenih kao predškolska lego slagalica – e to je već za brigu.A još više što nema nikog da im na to ukaže pažnju, posebno ako rade u advertajzingu. Tamo je photoshop razbucao sve pravopise i gramatike.

  11. # Dadive, ha! Bezbedonosno = donosi bezbednost. To zvuči uverljivije nego prosto svojstvo bezbednosti. 🙂 Ne, ne. Mislim da nisu to fokus-grupe. To su nam uvalili ministri policije i odbrane, još devedesetih.

    # DraganeR. vidiš, nije mi palo na pamet da se opravdanje koje je dobio #Fotomanijak, moglo odnositi na Gutenberga.

    Štamparska greška me podseća i na “konferenciju za štampu”. 🙂 Ako sazoveš konferenciju samo za štampu, zašto onda dođu u i novinari sa elektronskih medija i onda još kažu da su bili na konferenciji za štampu odakle nam donose ovu vest? 😛

    Što se novinarstva tiče, been there, done that, poslednjih godina i kao urednik, svako sa Filozofskog je želeo da zaradi neki dinar kao novinar kulture.

    I, onda, osim preCednika, pozorišTne preTstave sa-početkom-u, i fraza koje odmah znaju, grad-na-ušću-dveju-reka, grad-na-Begeju, Gibraltar-na-Dunavu, vidiš jednu ogromnu rupu u obrazovanju. Probaš da ih naučiš nešto, objasniš, vratiš tekst na doradu, oni se ljute, kažu da sam zahtevna, uništvam im radost posla, neće da uče, “neka to uradi lektor”. Pa lektor ne može, sunce moje, da od tebe napravi pismenog čoveka. On može samo privremeno da te učini razumljivim, a ostalo moraš sam.

    Posao urednika, sa takvim kadrom, često se svodi na posao pravljenja od govana – pite. Nisam to tolerisala.

  12. I urednici i “pisaoci” na kraju naprave taj domaći specijalitet – pogledaj samo kioske sa štampom.
    Ja se, vrag će znati zašto, dve ipo godine zaluđujem da, bajagi, zalepim selotejpom “štampani medij” i sajt, ispletem neki jebeni ivandanjski venac i, opet bajagi, zarađujujem prodajući tu kombinaciju starog i novog.
    A sve to u malom gradu koji se raspada od krize.
    Nema, bre, ni za ‘lebac.
    I kad kažem “alo, bre, ovo je mnooogo bagovito, Vuk igra brejkdens zbog tvog priloga”…samo te pogledaju i već nešto promrse.
    Nađi boljeg/bolju ako možeš!
    Nema, otišlo, prošlo, odletelo u Amerike, Kanade, Holandije, po celoj geografiji.
    Onda sipam dva deci mineralne i dodam naprstak guarane, sve to ladno ko Snežanina maćeha, i “mislim se u sebe”.
    Mada nisam “lik” koji se lako demorališe.
    Za sad.

  13. Ih bre kakvo si zakeralo! Baš mi ličiš na “nekog” …
    Greške – grdna stvar; pa i negotinske demokrate su svojevremeno imale u svojim redovima tipa koji bio striktno zadužen za “sigurnosne” glasove.
    Zato su sada tu gde su. Ali, to nije bila greška nego koncepcija.
    8)
    I šta tu Ренаулт, а Пеугеот ništa?!

  14. Pa jeste #Lale, negotinski Apeli za uzdržavanje od podmetanja požara su ipak primeri kojima je teško naći konkurenciju. 😉

  15. Постоји спел-чекер (како се лепо преводи на нашли) за ОтворенуКанцеларију, не кошта ништа 🙂
    Можеш да се прикључиш усавршавању спел-чекера обзиром да разбијаш правопис и граматику језика нашког.

  16. Da mi Bog oprosti, ja čisto sumnjam da bi iko od kolega koristio spell-checker.
    Mi smo svi rođeni jako pametni i sve znamo, znate :). Ja redovno (od kolega) čujem “medEcina”, “labAratorija” i slično, da ne govorim o tome kako smo mi “dentisti” (nikad nisam znala da li je to preneseno iz engleskog, ili se misli na nekadašnje više zubare), i još ceo spisak divota, da se ne hvalim :).

    Šalu na stranu, pošto godinama razgovaram sa ljudima, moj ukupan utisak je da ljudi misle da su pismeni ako su obrazovani, a posebno ako su i načitani.
    Iskreno, i ja sam tako mislila dok ćerka nije došla do gimnazije, onda sam shvatila da – onako… Nisam baš tako velika seljanka da se “izbedačim” pred svetom, ali ne mogu da se pohvalim :).

    Lično, jedino (oštro i energično) insistiranje na pravoj pismenosti u okviru mog obrazovanja (od srednje medicinske) sam videla na doktorskim studijama; zahteva se i jasno izražavanje, a tek pomoć lektora u pisanju i seminarskog rada, a kamoli nečega što treba da se publikuje, da ne govorim o samoj tezi. Po meni – nije ni onda kasno, ali ipak…

Leave a Reply to et Cancel reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.