Ovako je, navodno, sedamdesetih tekao razgovor između Elija Fincija i Ive Andrića:
Eli Finci: Danas se ne može pisati kao pre pedeset godina. Tada nam je do mora trebalo 4 dana, a sada stižemo za jednu noć.
Ivo Andrić: Nisam siguran. Pre 50 godina žene su isto nosile decu devet meseci kao i danas.
Moo (iznebuha): Kako ćemo onda pisati, kada žene i dalje nose devet meseci, ali na porođaju mogu da dobiju epiduralnu? A i Georgina je izmišljena…
Dobro. Ako ćemo već nekako pisati, a šta ćemo onda čitati?
8 Comments
Ko je ili sta je Georgina? #blam
# AB, Georgina je junakinja Duška Kovačevića iz Radovana III. Ostala je u drugom stanju ‘pre deset godina’ (i još uvek je trudna). 😉
I bice jos deset, dok se ne uda! 🙂
Svojevremeno su me primorali (“još me mogu pesmom kupiti”) da budem Georginin nesuđeni muž Jelenče u Radovanu III.U lokalnom pozorištu, najboljem u Srbiji 2009. godine (lako im je bilo pošto sam prestao da se bavim tom umetnošću).
A otkrivanje rupe na saksiji je, mislim, neophodno svako malo. Ne mogu da se setim imena gospodina koji je napisao knjigu “Društveni zaborav”…Rasel Džejkobi, eto (dobro, dobro, znam da je ovo na granici patetičnog, nešto kao “znam ja”). Uglavnom, sve se zaboravi: i Finci i Andrić i Georgina i Kovačević i saksija…pa onda počne iznova…
Kome zvuči poznato taj je mojih godina.
Onda, # Dragane, zdravo generacijo ;_)
66. ti?
Joj! Pa, znam za Georginu! 🙂
Dovoljan odgovor bi bio RADOVAN 🙂
# AB, pa naravno da znaš i ti da postoji rupa na saksiji. 😛
#Moo, to je nešto bez premca najprijatnije što je ovaj “junoša”, nepovratno zarobljen u telu sredovečnog čike, čuo o sebi u poslednje vreme!
1957!
Ali duhom…jedan od onih što “neće imati s kim ostati mlad ako svi ostare.”
🙂