BO juče
Nije zgoreg, skoro kao tribute to BO, da se podsetimo početaka, koje pamte sada već samo oni koji su u manjini, jer, srećom po blogosferu i blogu hvala, ona je u protekle tri godine u znatnoj meri osvežena novim ljudima.
Sve je počelo kada je Peđa, na putu ka roditeljskoj kući, poželeo da se sretne sa pojedinim blogerima koje je poznavao samo virtuelno: mnogi će se setiti interne mailing liste u kojoj su stajali pozivi ograničenom krugu ljudi, koja je veoma brzo, zbog oduševljenja blogera, postala javna stvar.
Stvoren je prvi iliti nulti blogerski susret, održan u Pančevu, maja 2007, pod današnjim imenom BlogOpen, kojeg imena je autorski vlasnik Peđa Pušelja aka Blogowski.
Ushićeni uspehom, dobrom radno-prijateljskom atmosferom, i nošeni željom da sretnemo što više ljudi, Peđa i ja smo tokom tog leta razmenili nekoliko mailova, skype razgovora i nebrojene gTalk linije, zbog moje inicijative da se jesenji sajam knjiga u Novom Sadu obogati jednim velikim blogerskim susretom na velikom mestu.
Ubrzo je registrovan i podignut sajt blogopen.eu, kojem je vlasnik i prvi administrator Marko Herman.
Blogopen 07, photo by: Blogowski (flickr)
Svi smo radili pro bono, naravno, nije bilo neophodno da zovemo ljude da se uključe, blogeri su se nudili sami, i tada je naša blogonessa, Sanja Rastovac aka Aurora Borealis, bila daleko od Peđe 😉 , ali jako blizu svim poslovima koji su od nje zahtevali odgovornu brigu o inostranim gostima i, konsekutivno prevođenje.
Za tu priliku je stvoren i danas svima poznati znak BO, koji je radila prva među jednako najboljim dizajnerima koje ima ova zemlja i blogosfera: Jelena Mirković aka etotako, koja je vlasnica autorskih prava na znak.
Tada je sve što treba na engleski u pisanoj formi prevodio Viktor Marković aka Belgraded, a za Borane se sumnjalo da će iznajmiti čitav autobus, koliko je bilo zainteresovanih iz tog kraja.
Naporan program i osnovni koncept rada, koji uključuje i humanitarni profil ovog okupljanja, kao i stvaranje godišnjeg almanaha najboljih tekstova blogosfere pod nazivom Blogopedija, autorsko je vlasništvo moje. (ali ne i sneg koji je neplanirao pao početkom tog novembra).
Tako se zakotrljalo. Tada je bio pozvan i Matt Mullenveg, koji je čak i želeo da dođe, ali zbog razdaljine i kratkog vremena, obećao da će se javiti video-linkom ili snimljenim pozdravom i tako zvanično otvoriti BO u NS. Ništa se nije desilo zahvaljujući njegovim obavezama, ostali su kontakti za neku buduću priliku.
BO danas
Blogopen 07, photo by: Fotomanijak (flickr)
Posmatrajući već dve godine sa strane, ne mogu da ne budem zadovoljna: BO je prerastao jednu podnevnu kafu i postao institucija. Kao dete, napisala sam kod Dede, koje je sazrelo i odvojilo se od svojih roditelja i krenulo svojim putem. I pojelo roditelje, da ponovim tu nemaštovitu analogiju na revoluciju i njenu decu, iako nisam želela da zvuči kao bilo šta loše. Mogu da budem uvređena, kao što su roditelji ponekad uvređeni zato što više nisu potrebni svojoj deci, ali ne mogu a da ne budem ponosna što je dete već sada bolje od svojih roditelja. Ili, makar što je postalo svoje. U ovom slučaju – svačije. (bez dodatnih analogija, molim 😛 )
BO je svačiji. Pripada svakome ko je zainteresovan, bilo za organizaciju, bilo za učešće kao publika, bilo za predavanje, bilo za promenu bilo čega. Srećom, BO je i opšte mesto za kvalitetno povezivanje svih onih koji čine regionalnu blogosferu, regionalnu twittosferu i sutra regionalnu ko-zna-čega-sferu ko zna kakvog novog socijalnog medija.
Zato ne budite na kraj srca, voi ch’entrate.
BO sutra
I borski i niški susret dokazuju da je dobro što se BO seli iz grada u grad. Ni net ne poznaje granice, zašto bi ih priznavao blogerski networking. A samo onaj koji putuje zna da je cilj putovanje, a ne destinacija (quote ne znam čiji).
BO se menja i svi koji su se dotakli njega, učestvuju u tim promenama. BO će se i dalje menjati, jedino se, očigledno, neće menjati navika vremenske prognoze: uvek se pokarabasi vreme u vreme BO, ma gde bio.
Računajte na to. 😉 I na činjenicu da ćete se prilično namučiti oko sledećeg, ako mislite da možete da organizujete.
Samo oni koji su uzeli učešće u organizaciji jednog ovakvog skupa mogu da znaju koliko je to komplikovan posao. Zahteva dosta novca, jako puno energije i čitavu armiju ljudi spremnu da volontira. Činjenica da se BO seli od grada do grada i da se svake godine neko drugi lati ovog zahtevnog rada, može samo da doprinese kvalitetu ovu manifestacije. Razume se, ne uvek na kratak rok, ali obavezno na dug.
Što se mene tiče, nastavite da kritikujete, uvek i bez ostatka. Ali nemojte da hejtujete. Kritika neće pomoći onima koji su BO upravo priveli kraju, ali će biti dragocena onima koji žele to da naprave sledeći put u svom gradu.
Ako ćete da hejtujete, onda se manite BO-a i obratite se predsednici Skupštine.
*fotka na naslovnoj: Blogowski
27 Comments
Nekome je BO doneo brige, svima je doneo zadovoljstvo, a meni ( u neku ruku) :
kartu u jednom pravcu za FR 🙂
#AB, svako ko dobije kartu u jednom pravcu, ako je početna pozicija Srbija, već je na dobitku. Ne slavim to, ali moram da konstatujem.
Svako ko je zahvaljujući BO “u neku ruku” dobio kartu u jednom pravcu, taj je aurora borealis 😉
Pingback: Tweets that mention MOOŠEMA » Blog Archive » BO – dobri ljudi -- Topsy.com
Hvala na ovom tekstu. Tako je… kompletan.
Sada, kada sam i ja deo onih koji su organizovali neki od BlogOpena, stvarno mnoge stvari mogu da vidim u drugačijem svetlu.
Jedan od predloga bi bio da se već sada počne razmišljati o sledećem BO, a na listi ideja bi mogla biti i formiranje onog “odbora” ili bar nekog dokumenta koji će olakšati svim budućim organizacijama. Nešto kao popis stvari i komplikacija sa kojima se svako susreo i moguća rešenja.
“Prenos znanja” u pravom smislu ne postoji ali, treba učiniti sve da buduće organizovanje olakšamo koliko god to možemo.
Više o ovogodišnjoj organizaciji će biti na sajtu BlogOpena ali ću i ja napisati tekst iz ličnog ugla. Mislim da će onda priča biti koliko toliko zaokružena.
#Slavko, sve si u pravu:
1. Prenos znanja je ono što je nedostajalo. Verovatno zato što su uvek rokovi između dogovora i početka same realizacije uvek bili kratki.
2. Propozicije za buduće organizatore: nikada nije direktno definisano šta tačno treba da sadrži brand kakav je BO, da bi mogla da se pravi bolja organizacija ali i tačna evaluacija.
Sve je škola. Mene zato to sve zabavlja. Nadam se da nisam jedina 😉
Važno je znati da iza svakog BO stoje konkretni ljudi koji su srepeli nad njim.
Moram da se nadovezem na dobitke…
Ja sam dobio nesto sto se materijalno ne moze nikad dobiti, a taga sam postao svestan onog trenutka kad sam odlucio da odem u Novi Sad, a onda posle Bora jos i vise.
Sada posle ovog BO sam veliki gubitnik i tako se i osecam.
# Deda, pažljivo sam pročitala tvoj post, i sada ne mogu da razumem: šta je tačno to što ti stvara osećaj gubitka nakon ovog BO?
Kao osoba koja je prisustvovala svim Blogopenima do sada… Moram priznati da BO svaki put iznenadi… Tesko je uskladiti nivo predavanja da svima budu interesantna… Posto se sjati tu svakojakog sveta.
Ali onaj najbitniji detalj networking(ili ti po naski druzenje) uvek dobar – cu dobar predobar… odlican i sve bolji…
Kako sam posecivao i neke ostale konferencije, sto u Srbiji sto van, moram da primetim da je ekipa na BO mnogo opustenija, spremnija za druzenje, otvorenija…
p.s.
Pa ako si vec Pedju potpisala za fotku, mogla si i mene 😉
#Fotomanijak, tvoje autorstvo sam napisala u title: kada pređeš mišem, vidićeš. Nisam to uradila na naslovnoj, ali sam na ove dve u tekstu potpisala autore. 🙂
Sad ću da vidim da li umem da stavim potpis pod sliku.
Sve fotke skunute sa flickr, s tagom BlogOpen 07
#fotomanijak, evo. Pa ne bih ja… 😉
Moj gubitak je neodlazak na BO u Nis. Obaveze koje imam su stavljene ispred BO jer nisam mogao da ih ignorisem ili odlozim. Ja sam profesionalac i ne mogu sebi da dozvolim bilo kakvo igranje sa poslovnim a takodje i privatnim obavezama. Jednostavno, ovaj datum je pretezak u ovom trenutku, mozda drugom prilikom ne…
Necu da kukam kao neka baba, ali mi je toliko tesko sto nisam bio tamo i druzio se sa ljudima live. Bem ti streeem, nikad nece moci da zameni realnost.
Sve ostalo je ok.
Lep tekst, a za mene i poučan 😉
Na BlogOpen sam prvi put otišla u Bor i oduševila se potpuno. U Nišu je takođe bilo odlično. Ušla sam u jedan, za mene, novi svet, upoznala nove ljude i zaista mi je drago da takva jedna manifestacija uopšte postoji 🙂
Ovo je (druga) priča nekog ko nije bio na BO, ali ne samo to. Mož’ biti da ću da gnjavim, ako je i ranije bilo priča poput dole napisanih.
Možda nedostaje jedna akcija, buka, događaj, nemam pojma šta stvarno, ali nešto što bi blogersku zajednicu, ako je zajednica „istreslo iz gaća“ (svaka neutemeljena asocijacija na dušu vlasnika asocijacije). Imam osećaj da se sve odvija u „porodičnom virtuelnom krugu“ i da tu sve počinje i sve se završava. I da jača samo unutarblogerska „razmena znanja o blogovanju“, ništa ili premalo van toga.
OK, i to je neophodno, ali usmeravamo li mi svoje tekstove ka, recimo, nekoj tačno određenoj tački u realu?
Zvuči li zastarelo ako kažem: ka nekom bitnom društvenom cilju?
Blogerska zajednica može da bude strava moćna, ali ne ako je samo običan zbir jedinki. Bez neke pozitivne akcije može nas biti i milion, pa ćorak. (Dobro, tu sam sad originalan, ubilo se…)
Kad prvog među nama, ma ko to bio, pozove ma koji nivo vlasti na konferenciju za medije, biće to i prvi znak da se virtuelna moć najzad „prelila“ u stvarnu. A do tog ćemo stići samo ako galamimo žešće i organizovanije.I na BO i na neke načine koje možda sad ne vidimo jasno.
Dobro, dobro, malo sam preterao…ali razumemo se…
Uzgred, ako me neko pita da pojasnim – ne umem. Da znam ja bih to o’ma.
Ne moramo da menjamo svet, ali zašto mu ne bi stavili do znanja da smo tu?
@Dragan Radović
Razumem šta hoćeš da kažeš ali mislim da nisi baš u pravu 🙂 Zašto? Zato što mi, blogeri, sada već svakodnevno menjamo stvari nabolje i doprinosimo razvoju naših sredina. Sada nas već pozivaju na konferencije za medije (pišem ti ovo kao neko ko je pozive dobijao), okrugle stolove.. Sve češće naše informacije stižu na ostale medije…
A taj “porodični krug”.. kada nas čovek pogleda sa strane, da, rekao bi da se radi o zatvorenom krugu prijatelja koji se poznaju ceo život.. a nije baš tako. Često imam priliku da za isti sto sednem sa ljudima koje tom prilikom vidim prvi put u životu, a otvorenost koja nas “krasi” upravno doprinosi da se brzo povežemo i dalje nastavimo zajedno.
@Deda ne moram da ti ponavljam da svako od nas shvata tvoje razloge za ovogodišnji izostanak i apsolutno niko ti to ne prebacuje. Gubitnika nema, ostvarili smo kontinuitet i mislim doprineli bar malo da sledeća godina bude najbolja. Mada, ko kaže da moramo čekati BlogOpen da bi se našli 🙂
#Slavko Ilić :
hvala ti na ovoj razumnoj primedbi nakon ovog hormonalnog posta.
To je prestalo da bude porodična stvar već u novembru 2007. Ako se blog-porodicom može da se smatra grupa ljudi koja se putem bloga prepoznala, sinergionizovala i aktivirala ;)))
Ako se pogleda malo dalje, niko od pobrojanih ljudi u postu nije se poznavalo, nikada nigde srelo pre bloga, pre maja, juna, jula, avgusta 2007. te onda nastaviđe da žive happylii ever after :)))
@Slavko – Čuj, ne isključujem ja ni sebe iz te family – tek od nedavno sam, pomalo, u “vidljivom delu” blogosfere, ali sve je počelo znatno ranije, aprila 2007. godine, sa blogom na kojem se smenjuju vesti, komentari etc. i koji i danas “radi”.
Kad tako gledam, moglo bi se reći da su pozivi na lokalno Veće ili Skupštinu upućeni i blogeru Draganu. No, verovatno je sve pitanje sredine, a i toga kako definišemo stvari.
Ovde, kod Moo, pokušao sam da u raspravu ubacim tezu da može i više – i susreta, i akcija, i svega što jedna ipak moćna neformalna zajednica može da “odradi”.
Ja volim katkad da malo “zakuvam” priču, pa slobodno uzmi i to u obzir kad čitaš šta sam napisao.
Od “vruće supe” počinje svaki dobar ručak! 🙂
U isto vreme, smatram sve primedbe #Slavka Ilića dragocenim.
to je bila very first idea, i pomalo je izneverena. ali, budimo strpljivi, ovih dana se u “back officeu” BO kuvaju propozicije i planovi za naredne BO.
Joj, sad se nekako osećam kao kad bi me, davno, moja Ljubica uhvatila kako mažnjavam pekmez iz špajza.
Da l’ sam nešto zgrešio? Grdno?
oh, #Dragane, u mom poslednjem komentaru je trebalo da piše:
:)))))))))))
Uh, hvala ti na ovom brzom reagovanju, ja od jutros mislim gde sam preterao u komentaru. Znam (da znam) nekad da budem nepotrebno (a i nehotično) preoštar ili nedorečen, maybe zbog ove vražije novinarske profesije.
Inače, kad sam taj komentar pisao lomio sam se da li da dodam kako bi „nešto između“ dva BO bilo zanimljivo i korisno da „odradimo“, ali sam odustao: mislim, ajde bre, Dragane, pao si s neba i odmah se praviš pametan, popećeš se ljudima na glavu.
Pozdrav i prijatan vikend!
🙂
@Dragan da se razumemo, to što ti pričaš meni je apsolutno jasno i nemam apsolutno ni jednu primedbu 🙂 Ono što pokušavam da kažem, jeste da uporno pokušavamo da ukažemo na to da taj krug ljudi nije zatvoren, uporno pozivamo i upoznajemo nove ljude bez obzira na to kad su “pali sa neba”.. 🙂
Pa ja sam na prvi BO otišao kao “bloger civil”, da bih 20ak dana kasnije pokrenuo ITkutak.com a nakon dve godine i sam bio jedan od organizatora BlogOpena 🙂
🙂 A o akcijama da ne govorimo 🙂 Počevši od “Da li si David?”, preko brojnih akcija Borana, pa do akcije Centra EMPRONA “Živi zdravo!”
Svaka od njih je uvek nešto menjala nabolje a mi i nemamo nameru da stajemo 🙂 Ako neko ima ideju, neka se javi, da delamo 🙂
@Slavko – Razumemo se, Slavko, potpuno. 🙂
Dobra ti je ova metafora „bloger civil“ (Moo, izgrdi me ako nije ta stilska figura nego neka druga!), setio si me tamo negde sredine osamdesetih i tada velikog mora na kom sam „čuvao zemlju“!
Jedna od prednosti mladosti je i ta spontanost, neformalnost – otišao si, pogledao i video da se uklapaš u tu priču. I u njoj ostao.
Ovakvi kao ja znaju pomalo da budu „ziheraši“. 🙂
Pingback: Borsky ONLINE » Blog Archive » Blogerska Republika Jugoslavija
Pingback: feed.blog.rs » Blog Archive » BlogOpen iz mog ugla – SocialOpen 2010, 9.-10. oktobar 2010.
Pingback: Blogopen | Blogowski blog
Pingback: feed.blog.rs » Blog Archive » BlogOpen Masterclass 2011., 08.-09.10.2011.