Juče sam se ponovo stidela svoje zemlje. Nije to bio samo stid, bilo je tu i užasnog bola zbog tragične smrti jednog običnog momka koji je došao u moju zemlju zbog sporta, pa onda još i malo ranije, jer je čuo da je ovde dobar provod.
Ta sitna okolnost koja je bila samo deo nekih vesti, “došao je ranije jer je čuo da je ovde dobar provod” za mene predstavlja najtragičniji okvir ovog užasnog događaja. Bris Taton, nečiji sin, krenuo u Srbiju ranije, jer je čuo da je u njoj dobar provod…
Provod, da umreš.
Već dugo imam utisak da sve strukture u Srbiji čine sve da Srbija ostane zatvorena zemlja. Da u nju ne dolaze i da se iz nje ne putuje. Da ostane što duže učaurena u rupi neke evropske zapizdine, zaglavljena u svojoj sjajnoj prošlosti, svojim bojevima na Kosovu, srpskim svetinjama na Kosovu, kolevkama na Kosovu, retorički predstavljana kao nebeska zemlja koju vode patriote.
Brisova nebeska zemlja dobrog provoda.
Srbija je zemlja kojoj su konzervirali mane. Namerno. Da bi oni koji njome vladaju mogli da to čine bez ikakve odgovornosti. Da bi oni koji su bliski vlasti mogli nesmetano da kradu. Da bi oni koji su pobedili dobili sve upravne odbore i sve fotelje. Da bi oni koji imaju koalicioni potencijal mogli da zauzmu fotelje pored. Srbija pripada nekolicini ljudi na vlasti, a ne svojim građanima.
U ovoj zemlji nije važno ko si i šta umeš i znaš, već kojoj partiji pripadaš. U ovoj zemlji ne možeš da dobiješ novac po njenim konkursima za finansiranje, ako nisi blizak partiji koja drži ministarstvo koje objavljuje konkurs. Ne možeš da dobiješ posao, ako nisi u partiji kojoj je pripala ta kompanija. Ne možeš da dobiješ poslovni prostor u svom gradu, ako nisi kontroverzni biznismen.
Ovo je zemlja koja je u svojoj državnoj banci čuvala na tone heriona. Ovo je zemlja koja diluje herion za svoje potrebe i maže oči svojim građanima hapšenjem sitnih i neposlušnih dilerčića.
Ovo je zemlja koja je odnegovala “navijače” i desničarske grupe za sopstvene potrebe.
Ovo je zemlja koja je rasprodala sve za sitne pare, a potom potkrala svoje građane.
Ovo je zemlja najviših kamata i najnižih ljudskih prava.
Ovo je zemlja najskupljeg goriva i najjeftinijeg ljudskog života.
Ovo je zemlja koja je donela zakone kojima je svoju vlast u potpunosti zaštitila a prava građana u potpunosti ograničila.
Ovo je zemlja u kojoj je šačica odabranih izvan svakog zakona.
Ovo je zemlja u kojoj daš dinar da otvoriš privatnu kompaniju, a onda te natera da sve radno vreme posvetiš opsluživanju manjakavosti njenog birokratskog sistema i više nemaš tih para da kompaniju zatvoriš.
Ovo je zemlja u kojoj pauk ne odnosi automobile opasnih momaka.
Ovo je zemlja u kojoj u radno vreme ne možeš da nađeš mesto u kafiću.
Ovo je zemlja u kojoj kontroverzni bisnismeni parkiraju na zaustavnoj traci.
Ovo je zemlja u kojoj se svaki dan otvori po jedna prodavnica patika, a muzeji drže zatvoreni.
Ovo je zemlja u kojoj se otvaraju prodavnice sportske odeće, a zatvaraju knjižare.
Ovo je zemlja koja je dozvolila da na smrt prebijaju njene goste i njene građane koji drugačije misle, drugačije vole, drugačije izgledaju i drugačije se prezivaju.
Ovo je zemlja koja se plaši drugačiosti jer je to pretnja za sve gornje navike u kojima se tako dobro snašla.
Ovo je zemlja koja je dozvolila da joj šačica huligana bude lice kojim se predstavlja svetu.
Ovo je zemlja u kojoj više nemam za koga da glasam.
Ovo je zemlja zbog koje sam se ponovo stidela ovih dana.
Zemlja, čijem odvratnom licu ponekad moram da okrenem leđa, da bih uopšte mogla da preživim u njoj.
***
PRINCIP STROGOSTI
E, pa Tadiću, dužan si da se ovoga pridržavaš i nadamo se da ozbiljno misliš:
22 Comments
A šta je to princip strogosti? Ako treba da ga držim za reč, voleo bih da znam šta je ustvari hteo da kaže.
Nije to način da se reši problem u Srbiji.
Kod nas se ne radi o običnim grupama nasilnika pa da možeš da ih pohapsiš, možda da doneseš strožije zakone i završiš posao kao recimo, Englezi što su umirili svoje navijače.
Kod nas je problem što ti ljudi imaju “opravdanje” koje im niko iz vlasti u suštini i ne osporava, a ono glasi: “drugi (oni zapadno od Srbije) su nas satvili u aparthejd i doveli do ovde. Oni hoće da nas sjebu i unište ili makar ostave na marginama. Otimaju nam, bre, čak i Kosovo”.
I to je ustvari suština. Skoro da čovek pomisli: jebote, pa zašto im se i mi ne pridružimo, ljudi su u pravu.
Nemci su posle Drugog svetskog rata vodili školarce na mesta gde su bili logori i govorili: ovo su radili naši roditelji, nemojte da vas lažu da nisu! Nisu im dozvolili da se osećaju samo poniženo i pobeđeno, već i da shvate da je krivica u samom narodu kome pripadaju i naterali ih da se promene.
A mi i dalje za sve nalzimo krivicu u drugima. I šta onda očekujemo nego da masa to shvati kao poziv da druge treba prebijati i ubijati?
#Rain, za mene je princip strogosti, za početak, adekvatna – dakle, stroga – kazna za počinioce.
Dalje, mene zanima široka i dugotrajna, posvećena akcija podizanja svesti ljudi. Od uzrasta mog deteta do starosti mojih dedova.
Strašno je, ali moj sin je radio referat sa drugom iz razreda (IV) o Novom Sadu, a mali je rekao: Nećemo da napišemo da se Novi Sad zvao Neusatz, jer nas Nemci mrze.
Taj mali sutra treba da bude čovek.
Obuka građana, ako hoćeš, menjanje sistema vrednosti.
Čvrsti i pravedni zakoni. Primena tih zakona.
Daleko od toga da sam protiv strogih kazni.
Samo, nije to ono što predsednik može da obeća. On NE SME da obeća da će sudovi biti strogi, već samo da će raditi po zakonu. On čak ne sme da obeća ni donošenje strožijih zakona, nije to njegov posao, već posao Vlade ove zemlje.
On sme i mora da obeća baš ovo drugo o čemu govorimo i ti i ja.
provod dumreš. stvarno. zlo mi je.
A za ovo šta sme preCednik da obeća sa Rainom sam saglasna. Potpuno. Što, on će sudovima da naredi kako će da sude???
#shaputalica, #rain, slažem se sa vama, naravno.
Koliko ovo nije pravna država, govori i ova izjava predsednika.
Koliko smo mi zabrazdili, govori i to da mi je bila potrebna ovakva izjava.
Pretpostavljam da će jednog dana da sve bude lepše. Ne može ovako da bude doveka iako ne vidimo izlaz.
#Miloše, ja se nadam da će biti bolje makar našoj deci. Korak po korak, od negde se mora početi.
“Suočavanje sa prošlošću”, zvuči kao otrcana fraza, ali mi ćemo, kao narod, kao država, morati da započnemo taj bolan i težak proces.
@Moo
Ja ovako gledam: rođen sam 1985. i sada imam 24 godine. Kada se Sloba rušio krenuo sam u srednju školu. Danas radim po 10 sati dnevno, uz to i privodim faks kraju. Nemam mogućnosti da uzivam i putujem u svojim najlepšim godinama. Ne mogu da kupujem knjige koje bih da pročitam. Na more idem svake pete godine.
Za 15 godina ću imati 40 a verujem da cu do tada imati decu i onda ona treba da idu negde da vide nesto. Procenjujem da tek tada može da se uspostavi elementarni red u Srbiji. A ja? Gde je moja generacija? Ako, valjda ću penzionerske dane provditi na Havajima 🙂
Pingback: E baš je ovo Srbija « RainDog
Dragan Maksimović, glumac, bio prvak Drame Narodnog pozorišta, … Mislili su da je Rom. Ista stoka ga prebila i ubila 2001. Ta stoka je i dalje napolje, ali i narod koji živi u Srbiji. Ah da, zaboravio sam da se pre samo 7 godina reči “brending zemlje” nije baš znalo šta je… I naravno, onda priča o belom šengenu nije bila aktuelna.
Moje poštovanje o Francuskoj i francuskom narodu neću pisati ovde. Ja im se često zahvalim tu gde živim, zahvalim jer su mi za prvih godinu, dve pružili mnogo više od onoga što mi je Srbija pružila za preko 20 godina ://
Ali čitam sinoć na Peščaniku Jelenu Milić o Aberdarevoj, Topčideru i Batajnici, žena je skroz u pravu.
Citirao bih je:
Pravimo se da ništa ne vidimo kada se pominje Srebrnica, masovne grobnice oko Beograda. Ili da gotovo neprimećeno prođu ubistva kao što je ono Dragana Maksimovića! Ili sve ovo oko gay parade!
Srbi su fašistodni narod i to su činjenice. Rečima više niko ne može da me ubedi u suprotno. Potrebna su dela. Dela u smislu da se manjine tretiraju na isti način kao i svi ostali. Da se prema SVIM ovakvim nedelima kao što je ovo sa Brice Taton-om i običan narod ponaša na isti način.
Da one koji u usta stavljaju reč demokratija za svoje bolesne ideje odgovaraju kao i u SVIM demokratskim zemljama.
Juče čitam na forumu fudbalskih navijača Tuluza sve ovo oko Brice Tatona. Jebote, 28 stranica (juče, sada ima verovatno i više) nema ni JEDNE ružne reči prema Srbiji niti bilo kakve reči mržnje!! Ej, na forumu fudbalskih navijača!!
Kaže Tadić pre neki dan oko frke za Gay Paradu da niko Srbiju ne treba učiti demokratiji. Aha, naučiće je ona sama, samo da roknemo još par Francuza, Britanaca… I jedno desetak Roma, Geyeva i srpskih izdajnika! Onako patriotski, palicama ispod nekog mosta!
I da, da ne bude skroz offtopic ovaj moj koment, ne krivim samo vlast, krivim narod, onaj većinski, onu “kritičnu masu” koja ne zna da detektuje zlo i da izađe na ulicu kada treba da zaštiti manjine i slabije.
Ljudi ovde (oni isti koji “znaju” šta je demokratija) ne kapiraju da se demokratija ne pravi jednim izlaskom na ulice (5. oktobar). Ajde opet da uzmem Francusku za primer, a mogu i UK. Zemlje gde demokratija postoji već par stotina godina. Pa njima ta demokratija nije pala sa neba. Oni se za tu demokratiju i vladavinu ljudskih prava bore svaki dan. Ali sigurno ne tako što filozofiraju šta je demokratija dajući fašistima pravo glasa!
Odoh do radnje u komšiluku sada. Kod crnca koji je gay i koji ima Rainbow zastavu u svojoj radnji bez bojazni da će mu neko baciti molotovljev u nju…
p.s.
pred kraj pisanja ovog komentara, vidim preko twittera da je i Rain napisao nice post. Potpisujem ga!
Osećanje koje dominira mojim životom ovih dana. Iznad besa i nemoći!
@milos potpuno se slažem s tobom. The lost generation.
Recite svojoj deci:
– Ova muzika je loša
– Ove emisije su bezveze
– Oni ne vole životinje
– Oni ne vole svoju decu
– Oni su lopovi i ići će u zatvor
– Oni su ubice i ići će u zatvor
– Ti znaš da je cvet lep
– Ti voliš svoju kucu i macu
– Ti voliš svoje drugare i učiteljicu
– Ti voliš našu planetu
– Ti si srećan,
pa će možda jednog dana i od ove naše države biti nešto.
P.S. ovo je odjednom izašlo iz mene i možda nije najbolje rečeno, ali razumete…
#Miloše, ja to gledam ovako:
Rođena sam 1966 i uspela sam do svoje dvadesete da idem vikendom u Trst, da putujem na kafu u Budimpeštu, da obiđem na svakom kontinentu bar po jednu državu.
Onda sam, još uvek mlada, podelila sve sa tvojom generacijom. I, osećam se da sam još mlada i da moje nije prošlo. I da ću doživeti Srbiju kakvu želim svom detetu.
# Blogowski, slažem se sa tobom i zato ja neću šetati. Više ne, jer ja “šetam” svaki dan. Koliko mogu, na način na koji mogu, i tamo gde mogu. Utičem tamo gde mogu.
Onako, kao je to super rekao, ali baš tačno i jednostavno,
#llevo3:
“Srbi su fašistodni narod i to su činjenice.” je primer fašističke izjave par excellence
Bolovao sam kad sam prvi put video sliku pokojnog Brice-a, nekoliko sati. Bilo mi žao, stislo me nešto. Došao momak, pun poverenja, čuo sve najlepše a …kako su ga vratili. Strašno.
Dan žalosti, najavljena “strogost” za koju ni sam Tadić ne zna šta znači i hiljade onih koji će se stideti svoje zemlje neće doneti ništa ni roditeljima nesrećnog mladića a ni nama. Nije u tome stvar. Misalim da neko več duže vremena vešto koristi sva moguća sredstva ne bi li što više podgrevao razlike među nama. Delimo se na nas i njih a paradoksalmo i nas i njih ima skoro podjednako.
ZA ili PROTIV gay parade,
ZA ili PROTIV EU
ZA ili PROTIV radikala, DS-a, SPS-a i t d
ZA ili PROTIV hapšenja i suzbijanja kriminala
ZA ili PROTIV Haga
Ko koga da se odrekne – ko će na koga pre udariti. Njih to ne zanima dok ekonomijom zemlje gospodare gospodin “šest šoljica” i stručnjak “živim kod tetke”.
I na kraju ću reći da malu Milicu iz Batajnice i dežurnu ekipu RTS-a u Aberdarevoj niko iz Evrope nije žalio ni minut a stradali su zvaničnom odlukom svojih država a ne od ruke huligana.
@Pedja: “Srbi su fašistodni narod i to su činjenice”
Ne možeš ovako – grubo je, netačno i vrlo ružno. Čak i afektu.
Ljudi koji žive daleko od Srbije a žele da pomognu znaju ponekad da postupe nelogično, kažu nešto što … eh, ali nikakako da bi odmogli. Puno je tu nekih pritisaka, očekivanja sa raznih strana i još više želje da se nepravda i sve negativno nekako ispravi a tu se ponekad i pogreši. Prošao sam mnogo toga još od vremena kada su pri pomenu Srbina ili Srbije očekivali da vide poludivljeg, zaraslog čoveka sa nožem u zubima. Prošli smo mnogo toga sličnog mi koji živimo tamo negde- ali sami smo birali. Jebi ga.
Naravno da je gospodin Pušelja pogrešio i tu nema dileme, ali on je mlad a koliko vidim i veoma emotivan – izuzetno hrabar. Možda će on takvim nastupom uspeti da pokrene nešto što niko pre njega nije uspeo. Možda rekacija ima smisla, možda je hteo da nas prodrma a ne da vređa. U svakom slučaju, šta god da je njegova zamisao, moj odgovor je: Me sviđa mi se.
Nisam ničiji zastupnik – govorim svoje misli ali definitivno Srbija nije zaslužila da se nazove fašisoidnom, jer onda su to i svi koji u njoj žive.
Imao sam priliku vidjeti stav vaše državne TV, dakle valjda, oficijelni stav vladajućih, u vezi događaja koji je light motiv ovoga posta. Da. I naježio sam se, jer me puknulo licemjerje narikača posred ove moje olinjale glave. Jer, shvatih ja to tako, poslužio njima mladi život da uzdignu svoje ličnosti pune mo’š misliti pijeteta i suosjećajnosti na razinu direktora svemira, pri tom zaboravljajući da se još uvijek nije skrutnula krv na noževima netom korištenima na sličnoj djeci i sličnoj mladosti, koja nije ni stigla postati navijački usmjerena, a kamoli doći na ikakvu, pa i takvu, nogometnu feštu.
I podignu tako RTS spomenik samoj sebi, veličajući duh pravednosti, duh dobrog domaćina, duh europejstva, uz kojeg eto, slučajno, neorganizirano i bez veze jašu i horde koje još uvijek kamom ili bocom rješavaju nevjerojatnu činjenicu koja se zove različitost, stideći se priznati da jedino horde kao ove, nisu slučajne. A rulja, naravno, nasjede i zapali svijeće na tamo nekom Trgu. Eh.
Neprimjereno je davati savjete sa strane, ali Srbiji treba katarza, treba joj buđenje iz bunila i treba joj iskren dlan koji će pružiti iskrenom dlanu da zajedno sačine pozdrav, jedno obično, ali jako važno rukovanje prijatelja.
Osobno, sumnjam u to. Ne vjerujem da hodanje glibom može dovesti do izlaska iz gliba, jer svakim korakom kaljuža postaje sve mekša i mljeckavija, sve više vuče dnu. Na dnu i ostaje. A onda se na tom dnu diči kako nije sama, jer ima sestru istu ili sličnu, zaglibljenu do ušiju, pa ne čuje i zaglibljenu do očiju, pa ne vidi. Al njih će dvije ruku pod ruku zajedno na zapad, u pauzi uzajamnih klanja. I svi će biti sretni. I svi će kukurikati od radosti, a Liga prvaka će biti mačji kašalj nad uspjehom sestara.
A opet, bez obzira na patos u kojem ste i u kojem smo, imam i sutra razlog za duboki udah friškog ozona, za raširiti ova moja pušačka pluća, za osmijeh dok se traljavo budem spremao na posao, jer i u toj crnini, zahvaljujući Mošemi, prepoznajem svijetle točke i zamahe paleta boja koje će jednog dana zaista dokrajčiti i dotući zlo, isušiti kaljuže i sricati onu Zmajevu o lepom svetu.
Moj naklon
ovo je zemlja u kojoj nije dovoljan jedan dan za sreću ( LoTo), uveli su i drugi
Srbija je zemlja u kojoj ne postoji politicka volja da zemlja bude normalna.