Ispričaću vam jednu moto-priču.
Prošlog leta, u povratku autom sa Iriškog venca, muž i ja smo negde usput jedva izbegli motor koji nam je velikom brzinom dolazio u susret u trenutku kada smo na mestu gde je bilo dozvoljeno, preticali vozilo.
Motor se bukvalno stvorio pred nama zbog svoje velike brzine i, takođe obilazeći vozilo u svojoj traci, doleteo nam u susret. Da ne analiziram da li smo mogli svoje preticanje da odložimo, nije važno, ništa se nije desilo, muž je uspeo da izbegne motor, međutim, motorista je odlučio da ne izbegne nas.
Nekoliko stotina metara dalje, vozeći se prema Novom Sadu, ugledali smo motor koji nas vija, sustiže i vozeći paralelno s nama, vozač počinje da šutira desnom nogom vrata našeg automobila i pokazuje rukom da stanemo.
Počela sam da vrištim, jebešga, i da vadim telefon da pozovem policiju. Paralelna vožnja sa nama i pretnje su trajale nekoliko narednih desetina metara, dok sam ja bezuspešno pokušavala da otipkam 92 na tastaturi, a moj muž spustio prozor i zapretio policijom. Vozač motora je odvratio “Ja sam ti policija, bre, zaustavi auto!”.
Muž je hteo da stane ali je bio ometen mojom vriskom i paničnim urlanjem “Nemoj da nas ubije ludak!”, “Nemoj da se ne vratimo detetu!” i slično, dok moj muž konačno ipak nije pokazao nameru da stane, kada je i motorista reterirao i stao pre nas, malo iza, sišao s motora, i s bezbedne udaljenosti uzeo kamenice i počeo da gađa naše vozilo.
U to sam i dobila policiju, u panici nisam mogla ni da izgovorim gde se nalazimo, jednostavno nisam ni znala gde se nalazimo, dala sam telefon mužu, motorista je već bio otišao nazad prema Vencu, muž je konstatovao da nije mogao ništa od moje panike, policajac se složio: “Kako neće biti u panici? Bolje idite kući i zaboravite taj događaj. Budite srećni što ste ostali živi.”
Kad ti policija kaže, budite srećni što ste ostali živi.
Danima sam razmišljala o tome, kako je za tragediju potrebno malo. Samo smo otišli da se rashladimo na Vencu toplog letnjeg dana, klisnuli s posla, i mogli smo, da je ludak imao pištolj, na primer, više nikada da se ne vratimo svom detetu.
Jer, on mi je policija, bre!
Da li je u ovom događaju važno što je ludak motoraš? Meni jeste.
6 Comments
Pingback: Tweets that mention MOOŠEMA » Blog Archive » Ja sam ti policija, bre! -- Topsy.com
Meni je ovo jezivo 🙁 kao i priča o idiotu koji je u Novom Sadu ubio dječaka divljajući sa motorom.
Još je jezivije što se “kao” takvim idiotima ne može ništa. I to je ono što me tjera da sjednem i mislim o tome u kakvom to svijetu živimo. Užasnom, prije svega.
Ovoga sam se i setila nakon tragedije u NOvom Sadu. Mnoge su mogle da budu sprečene kada ti i policiji ne bi govorila “dobro ste prošli” ili “pusti to”.
Stvarno nisam za nasilje, ne opravdavam i verujem da postoji bolji nacin. Jednostavno, nekad mi to dodje kao najlakse resenje. Zgaziti stoku i zavrsiti s` tim.
Problem tu tek pocinje, koliko god gazili bice nekih novih, novijih, najnovijih, mladjih, ludjih i slicno…
Sto bi rekli ljudi, nisam pametan…
Pa, ko zna šta je moglo da se desi, s obzirom da ministar može da izjavi “da se kako će proći onaj ko digne ruku na policiju”…
Elem, čoveku obijali kuću, ukrali neke bedne plinske boce, ali mu dojadilo pa izašao da se potuče sa njima. Ispadne mu telefon i padne na ulicu, jedan potrči, uzme telefoni i zbriše, a drugi ostane da se “šiba” sa vlasnikom ukradenih boca. Sve ostalo na tuči, a čovek lepo u policiju da prijavi tuču i “ukradeni” telefon. Rekli mu “dodji sutra” i on došao.
Zaključak svega je bio “dobro ste prošli, mogli su vas prijaviti za fizičke ozlede, a što se tiče telefona, on nije ukraden, njega su našli na ulici”!!!
Pokušao da se požali da su mu već 3 puta obijali kuću i da je jedino policija reagovala “ma pusti, to su oni narkomani sa ćoška, bitno da ste živi”
Izem ti zakon i policiju i ko ih sve zajedno stvorio ovakve. Suština je, ako ti lopov zakuca na vrata, lepo ga pusti da pokupi šta hoće, možeš i da ga pitaš treba li mu nešto još, a budi stećan što si živ!
Posle prvog udarca nogom u vrata dogodio bi se ”instiktivni” trzaj volanom na levo i obaranje skota. Ne bih se čak ni osvrnuo…