Budžet za NG je sveta krava. A evo i zašto.

11

Kil mi: posebno sam nafiksirana na budžete za novogodišnje proslave na trgovima gradova Srbije. Sve sam više nafiksirana što nam više krešu budžete za kulturu, obrazovanje i osnovne ljudske naDOGRADNE potrebe. Kad god skrešu platu ljudima u kulturi, ja se nazoljim na budžet za ng.

Kad čujem da je u rebalansu opet ispao neki kulturni program, i dalje nije završen neki muzej, nije održana neka izložba, nije objavljena neka knjiga, ja oštrim bodlje zbog budžeta za ng.

Kad god moram da pišam u veceima u domovima zdravlja i bolnicama, kad upadnem u rupu na putu, ja besnim na budžet za ng.

Kad čujem da opet nije bilo para da se obnovi neka sala za fizičko, nakostrešim se na budžet za novu godinu. Jedna radikalka mi je pre tri godine spočitnula da sam tužna, ružna i frustrirana, zato što sam Gradu predložila da smanji Čolin honorar od 100.000 evra i trošak za ozvučenje od 80.000 evra za 20% da se neki socijalni slučajevi stambeno reše u Gradu. Da nam ne umiru deca u sred Grada od požara sveća kojima se greju.

Pa jesam, frustrirana sam.

Kad mi radikal to kaže, ja to primam kao kompliment.

Jedan VD demokrata mi je tim povodom rekao da sam populista.

Pa jesam. Kad mi jedan demokrata koji je završio karijeru za jednu VD upotrebu to kaže, kad mi jedan demokrata kojem bi danas na populizmu pozavideo svaki espesovac iz najboljih vremena to kaže, osećam se svetski.

I dovoljno demokratski da mu to u lice kažem. Pa da posle opet promašim na nekom konkursu. Mislim, vats nju end eksajting? Pa, taj moj “populizam” mi nije doneo nijedno povoljno rešenje na nekom državnom konkursu. Ni pre populizma, posebno ne kasnije. A populizam budžeta za ng je obradovao mnoge u vlasti.

Jutrenje i bdenije

Ahm. Da  vas pitam nešto.

Pa, kako smo mi to živeli ranije, bez tih proslava novih godina na trgu? Skoro da ne mogu da zamislim te jadne dočeke u krugu porodice, na žurkama po stanovima iz kojih matorci odu, u zakupima omiljenog kafića, kratkim putovanjem.

Jadnost, što bi rekao moj sin. To nisu bile proslave, to je bila jadnost.

Ima li života i Nove godine bez te skupe zajebancije? Ili Nova godina bez trga nije život, već preživljavanje?

Možda neće stići ako ne odemo na to preskupo turbo-folk bdenije?

I, šta će biti na jutrenju, kada se večernje i k nefimonu završi? To ne spada u Budžet. To kresanje je individualno. Nije institucionalno.

As time goes by

Živimo ti mi, kako-tako, kolku-tolku, od prvog do drugog, trećeg smanjimo horizont očekivanja, petog smanjimo potrošačku korpicu, desetog se derememo na decu, 15. nam jave da smo prvi izašli iz krize, a to što ne vidimo to je zato što smo defetisti, pretkraj meseca tučemo žene zbog ludila besparice i sveopšteg ludila. Upadamo u rupe na putu, pijemo lošu vodu, jedemo loš hleb, mleka nema – i krave presušile, poskupljuju nam grejanje dok nas uveravaju da ćemo u stvari tako plaćati manje.

Dok mi uradimo rebalans sopstvenih potreba u skaldu sa debalansom zarade, shvatismo jedno: biće Nove godine! Bokte, da nije tih Budžeta, strahujem da bi nas obišla. A sigurno ne bi svratila kada bismo razgradili malo ugradnju i prepolovili je u korist izgradnje.

Kresanje

Kreše se sve gde može da se kreše. Posebno se dobro pokazala kultura kad nešto treba da se kresne, eksjuz maj svahili.

Ako dođe do kresanja, prvo kresnu kulturu. Onda krešu obrazovanje. Onda, uveravajući nas da je to za naše dobro, krešu nam novčanike odobrenim poskupljenjem struje. Sve za naše dobro.

Treba, bokte, da se osećamo zahvalno što nas kreše kako ko stigne.

I kad nam zdravu pamet kresnu, treba da se osećamo prosvećeno. Nedokresano, takoreći.

Samo ne sme da se kresne budžet za novu godinu. To je sveta krava, u svetinju se ne dira. U tom budžetu su sve svete ugradnje od kojih se nakrmljuje sveta baza, da bi sveta centrala mogla na miru da se sprema za tamo neke svete izbore.

Ne dirajte mi budžet za ng, ja i dalje držim vlast! A Kraljevu “treba da pomogne svako ko može”. Pa, ko može? Još?

Paštete, sira i vojne muzike

Na primer, meni nije jasno šta će Kraljevu, posle zemljotresa – paštete i mesnih narezaka? Za užinu, između čišćenja šuta i popravki crepa? Ili za doručak, pre posla? Ili, za večeru pre nego što ljudi legnu na počinak pod zvezdama?

Pa da ih ugreje pašteta, ili hranljivost nitrita iz mesnog nareska. Onda kada sednu na svoj razvaljeni krevet i gledaju u svoj razvaljeni zid koji su letos krečili, kad su skrpili koju kintu. pašteta bi to mogla da zamaže. Zašto mi pada na pamet baš taj glagol?

Poklonu se ne gleda u zube, istina, ali dajmo malo razuma. Onog, koji nam nisu kresnuli. Pa razmišljajmo od onoga što nam je ostalo nekresnuto.

Pada mi na pamet da u Kraljevo pošaljem knjige i odmah pustim informaciju za medije: VEGA media se uključila u pomoć Kraljevu posle zemljotresa – poslala je Kraljevčanima knjige.

Da ih stave pod glavu, kad spavaju pod nebom. Da čitaju deci pred spavanje, bajku o obećanom životu koji im se srušio na glavu u jednoj noći. Da se uzvišenom poezijom teše oni koji su puštali suze zato što im je sve što su gradili ceo život, srušeno u jednoj noći.

A sve to kad podrignu od paštete i leba.

Da li je neko javio da tamo nije zavladala glad? Već beskućništvo. Ljudima su se srušili životi, ne samo krovovi.

Pomoć u paštetama? Pa nemojte više pomogati.

Tako je onomad bilo i sa Jašom Tomićem. Ljudi su praznili svoje magacine i to proglašavali za humanitarnu pomoć. Poplavljeno selo su zatrpavali napolitankama i brašnom, koji ne samo da više nisu bili potrebni, već nisu imali ni gde da se smeste.

Ali, juče je odlučni vođa rekao neka svako pomogne koliko može. Samo da ne diramo budžete za nove godine na trgovima. To je nacionalna stvar. Povećava se i zapošljavanje. Rodbine. I prijatelja. A ostali neka pomažu koliko god mogu.

Ako je pao jedan grad, pa nije pao ceo koncept ugradnje. I, neće.

Država nema para i zato ne plaća komunalije, rekao je srpski PreCednik danas, ali sveti Budžet za novogodišnje zajebancije na trgu mora preživeti. Zbog ugradnje, uverena sam. Po cenu neizgradnje srušenih kuća u Kraljevu. kmon!

pro-bu-di-te-se!

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

11 Comments

  1. Ja sam odavno budna k’o na noćnoj straži i ne vredi. Malobrojna sam. Ne znam šta da ti kažem. Ja na ovakve postove nemam komentare, ako neko nešto i kaže to je da ne može da razmišlja o ovakvim stvarima jer ”gleda od čega živi”. Nigde logike. Ono malo, dvoje, troje koji prokomentarišu su takodje neka manjina, nema nas, ne čujemo se. Je l’ ti vidiš u kakvom mraku mi živimo. Oni narodu samo daju ‘leba i igara. Narod srećan.

    Mislim, narod je toliko izmrcvaren da više nema snage…

    Inače, ne znam da li si videla, u BG za Novu godinu, zaboravih gde ali najverovatnije na nekom mestu gde mogu da uguraju sto duša na metar kvadratni pevaju Joksimović, Toni Cetinski i lepa Nata za 150 000 e.

  2. Hajde da predložimo da se ukine (zabrani) pušenje na Trgu za doček, a mi lepo pušimo po kućama …

  3. Hleba i igara – kad god plivamo po go#nima, to je, apparently, rešenje.
    I medijske imperije nastaju na te dve osnovne životne namirnice.

    A da ne bude suv ‘leba, eto i paštete.
    Napredujemo.

    Bre.

  4. sveže okrečen žuti zid je puk’o na pola, ali VEGINE knjige i dalje stoje na svom mestu 🙂

  5. Pingback: Podrhtavanje tla, razaranje duše | Dadica

  6. mene zbunjuje jedna stvar. gotovo ni jedan moj privatni razgovor ne moze da se vodi bez kuknjave i ogorcenosti (uglavnom sa sagovornicke strane). kada si ti pokrenula ovu akciju, poslala sam preko 200 fcbk zahteva, a vidim da je svega desetak ljudi odgovorilo na iste. razumem i da nemaju volje i da su potroseni i da ne veruju ni u sta. ali ne razumem da su pomireni sa tim da ce njihovoj deci biti jos gore i da ne preduzimaju ama bas nista. makar da im se cuje glas, pa neka nema i nikakvog rezultata. znas da si ucinio sve sto je do tebe. kako pokrenuti ljude, to je pitanje.

  7. Pingback: MOOSHEMA » Blog Archive » Igore Pavličiću, evo ruke!

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.