U porodici sam ona koja je najstrpljivija. Možda i najizdržljivija na spoljne faktore.
Nije da ne flipnem ponekad, ali istina je da mirno podnosim udarce usmerene na mene me, ili muža mi. Mislim, mogu da stojim mirno, primim udarac, i onda mirno odem da sredim kuhinju. Kao da sam nauljena, pa udarac sklizne s mene da bih na miru mogla da se bavim nekim važnijim stvarima od tih usputnih udaraca i prca.
Ali.
Ali.
Ali. Samo nemoj dete da mi pipneš!
To niti praštam, niti zaboravljam. Takva sam. Jednostavno, to ne može.
Još uvek se iz sna prenem zbog nekog neprijatnog događaja od pre tri godine iz škole. Setim se te situacije i samo mi se zavrti u stomaku, ustanem i više ne mogu da spavam. Prebirem po svakoj sitnici iz tog događaja kao da se juče desio i osećam da bih sad mogla da skočim i odjurim do škole i zaurlavam po hodnicima.
O, da. To je bilo onda kada sam naredila psihološkinji da se ima uzdržati od svakog budućeg kontakta s mojim detetom. Rekla sam joj da je nekompetentna. Nikada nisam propustila priliku da ponovim da je nekompetentna. Jer je napravila jednu proceduralnu grešku zbog koje je stradalo moje dete.
Ili: Kad god vidim onu jednu ženu, uredno joj se javim, ali više ne vidim nju, već samo ono što izgovara mom detetu, tamo na moru pre tri godine.
Ili. Kad god čujem za ono dvoje, setim se kako su otišli poslednji put i kako su se pre toga poneli prema mom detetu.
Nema toga puno. Jedino što je zapečaćeno.
Tako ti je to. Sa mnom moš da grešiš koliko hoćeš, ja ću to već nekako prevazići. I kafu ćemo piti. Nakon godinu dana se više toga neću ni sećati. Ali nemoj da mi praviš greške s detetom. Nisam u stanju to da prevaziđem. Nikada.
Jer, dirneš li mi dete učiniće ti se da nisam lepo vaspitana osoba. I neću ti se svideti.
Razumete? Ili ne?
Baš me briga.
9 Comments
Uglavnom DA, razumem te!
Mislim da sam nekeko gori od tebe po ovom pitanju…:(
meni je to nekako normalno, i očekivano. svakom roditelju je zaštita deteta iznad svakog drugog instinkta.
jedino se problem javlja kada od prevelike zaštite ne vide očigledno, pa tako dobijamo (uglavnom) majke koje do samog kraja (svog ili detetovog) žive u poricanju da im je dete narkoman. ubica. silovatelj.
pa čak i to razumem. majci je sopstveno dete uvek iznad svih. ona je ta koja će uvek razumeti, uvek opravdati, uvek podržati, uvek zaštititi.
“no matter what guarantee” mama.
jedina prava majka.
Nisam ja patentirala roditeljstvo, naravno.
Ali ima ta jedna granica preko koje ne sme da se pređe. A prema svom detetu sam strožija nego prema drugoj deci.
Jedino, ne smeš da budeš odrastao, da ti poverim dete i da mu ti naudiš. I tačka.
Bez obzira da li si pogrešio zato što nisi bio pažljiv ili si samo glup.
Ja te razumem, iako postupam malko drugačije.
S rodbinom sam davno raščistila – pošutala lepo one koji ne poštuju moje roditeljske stavove, i doviđons.
Što se tiče spoljnih ljudi, generalno nisam imala veliku potrebu za konfrontiranjem; moja mana je što sam sklona fizičkom razračunavanju.
Događalo se svašta – ne žalim nimalo ni zbog jednog, treba da su srećni što su dobro prošli. Ne verujem u pravni sistem, moja civilizovanost je glazura, nemam fizički strah ni od ljudi ni od oružja, nikad ne gubim nerve i umem itekako što-šta, i nije me briga.
Uopšte.
Moj osnovni princip je da NJIMA – bili rod ili ne – natovarim bedu na vrat, da oni lupaju glavu i skaču noću sanjajući MENE, a ne obrnuto.
Molim te, Moo, nemoj pogrešno da me razumeš, ne znam koja je situacija niti šta te je ražestilo – ja te bodrim i podržavam, samo pričam kako ja radim.
Ako treba da prepadnem i/ili oborim nekog od 1.90, samo vikni :).
Kako je ovo divno. Jedva cekam da imam svoju decu.
A moja rodjena sestra je apsolutno ista kao Vi. Ne sto je moja, ali je divno stvorenje, sve moze da istolerise, sve sve…ali Micu joj ne diraj!!! Ponekad mi je smesno kada u parku gleda kako se deca prepiru i vidim je da puca da se ne umesa. Ja kazem, daj molim te, pusti decu, nek’ se snadje sama…A ona meni, pa zar ne vidis kako je ova drga mala bezobrazna. :))) Smesno vrlo! Mislim, mozda meni, jer nisam majka. Ali vrlo slatko uglavnom 🙂
Veliki pozdrav mame!
Kaća
Potpisujem i poštujem! Kad mi neko dirne u dete k’o u zenicu oka da mi je dirno!
Nije lako s nama takvim mamama, i to znam :)))
A ja veroucitelju…….jel istina?!, kaze ma neee on je mali, izmislja stvari….zjuuuuuuuuuuuu
ma znam ja bolje od tebe da je on mali, al nije glup i nemoj nikada viseeee!!!
“mama vi ste paranoicni”, JESAM al kad mi dete u pitanju…..!!!
Razumem i poštujem. Ali znam i za brojne druge načine, sa manje straha i nepoverenja. Razmena mišljenja je veoma korisna u pronalaženju svog, najboljeg, roditeljskog načina. Uvek volim da čujem i druga roditeljska iskustva. Hvala na Temi koja me je podstakla da pročitam tekst i razmislim još jednom o svom načinu. Pozdrav.