Igore Pavličiću, evo ruke!

7

Poštovani Igore,

Ne sećam se kada sam se ovako osećala u vezi sa nekom političkom odlukom ili događajem. Lažem. Sećam se. Ovako sam se samo još osećala 5. oktobra i više nikada od tada. Do jutros, do danas, kada sam čula vest:

– Zbog teške finansijske situacije, polovinu planiranog novca za tu namenu, dakle 10 miliona dinara, potrošićemo za organizaciju dočeka 2011, na jednoj lokaciji. Drugu polovinu daćemo u humanitarne svrhe, kao pomoć Kraljevu posle zemljotresa, ali i našim sugrađanima – zaključio je Igor Pavličić. (Radio Sajam)

Tako sam inače nazoljena. Rezignirana. Odmaknuta od ove zemlje. Distancirana na neopatriotski način (zluradi, nemojte prevideti ono slovo “o”): samo zakeram i upirem prstom. Ceo ovaj blog je krik za bolje, nikako dosegnuto. Ceo život mi je prošao u infantilnom uverenju da ću doživeti da ova zemlja sazri. Od svega toga, samo sam ja omatorila i okasnila.

Ne verujem političarima, ne verujem u politiku. Da verujem, već bih se njome bavila.

Ni vama nisam verovala.

Ali, uf, ovakav potez mi vraća veru u ljude. Pa, i u politiku, ako baš hoćete. Da li će neko sad da kaže da je ovo “politički poen”? Pa, ako jeste, onda se to zove poen i, što se mene tiče, poentirano je. I ovo nije jeftin politički poen. Uopšte nije jeftin. Skuplji je od tih 10 miliona koji će sada biti potrošeni na nečiji život.

Znači, može. Znači, realnost se računa. Znači, nije izgubljen kontakt sa stvarnošću.

Gogolj je rekao, “vlast je težak rad za dušu”. Izgleda da ponekad duša izdrži to veliko iskušenje.

Bravo, gradonačelniče!

Sad ste postavili visok i odgovoran kriterijum. Radosna sam što ćete baš vi i baš iz mog grada dati dobar primer i drugim lokalnim samoupravama. Zbog vas sam danas tako ponosna na svoj grad.

Ako još do kraja mandata revidirate i svoj umetnički ukus i razmotrite postojanje i ostalih kulturnih delatnika u ovom gradu, osim Exita, kao što izjaviste onomad da je to najvažnija kulturna industrija u Novom Sadu, još ćete i imati moj glas.

Evo ruke!

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

7 Comments

  1. cuvaj glas! polako…
    kad me neko toliko puta razocara, prevari, presalta, slaze, opljacka, ujede za srce, osramoti, za..be… ipak postajem malkice rezervisana prema njegovim naizgled dobr(onamer)im potezima… cak i ako imaju za cilj skupljanje politickih poena. a imaju…
    divna je tvoja pozitivnost i entuzijazam i nada-koja-ne-umire :)))

  2. Čuvam ja svoj glas, i dobar i glasački. Ali, nekada je čoveku zaista potrebno neko ohrabrenje. Ja sam ga upravo dobila.

    Možda zato što je moja saglasnost nešto pokrenula. Nisam uzdržana 🙂

  3. Cool je sve to, ali kako ja kao obican gradjanin da znam gde je taj novac otisao i kako je potrosen? Sta, rekao tamo neki chika i sad je sve u redu…….? Ne stvarno, kako to ide?

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]