Kako pokrasti komšinicu u četiri koraka

10

Inspirisao me Debeljuca.

Baš eto prekjuče. Zgrabim ceger, odjurim u radnju da kupim četiri piva. Kiša pada k’o luda. Idem u dalju radnju, jer ne idem u onu bližu. Iz principa.

S vrata mi prodavačica uzima ceger, vadi prazne flaše, trpa pune. Nova je, prodavačica, videla sam je svega par puta od kad je počela da radi.

Dok ona tamo petlja s flašama, ja se osvrćem po štandovima oko kase i gledam sve one mami-pare. Hajde, uzeću dve čokoladice, sin ima druga u gostima. Cigarete? Ah, nemate silver, dobro onda mi dajte jedan blue.

Divne su te čokoladice, kaže mi, baš sam juče probala. – A-ha, mislim se, baš me briga.

577 dinara.

Ništa ja, zaneta nekim drugim mislima, izvadim hiljadarku, ona mi dade kusur, a ja kusur zajedno s novčanicama smotam na pola i gurnem u novčanik.

– Nema, mužu, silver, probaj da ga nađeš negde usput, – zovem na kiši, u jednoj ruci ceger, u drugoj telefon, muž stiže iz Beograda.

Uđem u stan, dam deci čokoladice, trpam pivo u frižider i, opsa, u cegeru dve flaše piva od 0,5 i dve one male, od 0,3.

Kiša. Dalja radnja. Uf, moraću da se ipak vratim, ova žena je flipnuta.

Ma, reko’, poneću račun i idem da vratim flaše. Šta li mi je otkucala?

BAM!

4 piva. – dobro

2 kutije blue cigareta. – dve kutije?

1 nova roba – nova roba? pa još jedna? i to vredna 125 dinara?

Molim? Pa ovo uopšte nije moj račun!

Gotovo, deca pojela “novu robu”, obuvaj se, ceger u ruke, račun, kad mi nešto skrene pogled: otkad je kusur od 1000 dinara na račun od 577,00 din – 310 dinara?!

– Jeste li vi drogirani? – e, tako ću da je pitam, mislim se dok kisnem do njene dalje, kradljive persone.

Ma, dobro, de, neću tako agresivno, idem mirno, pa da vidimo dokle ćemo stići.

– Da li ste vi dobro?, pitam je, a on mrtva-ladna kaže nisam.

Zameni pivo, vrati mi novac od cigareta i još pride i tih stotinjak dinara koje mi je u kešu ukrala, nešto mi bilo gadno da je propitujem za taj “1 kom nova roba” umesto dve čokoladice… lepo me je bilo sramota. Mene.

I juče i danas sam probala da zateknem gazdu u radnji. Mislim, prolazim tuda, šetam psa. Ne da kupujem, taman posla.

Nego, čisto da mu kažem da sam došla poslednji put, samo da mu opišem kako radnici kradu.

Još ga nisam nahvatala, ali sam i dalje fascinirana da me neko u četiri koraka (tri artikla i kusur), prevari u sva četiri koraka.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

10 Comments

  1. Ama, zasto ne napisete o kojim se radnjama radi? Naziv taj i taj, ulica ta i ta, ma nadjes na netu i PIB, sve zivo pa onda odstampas i kad nocu setas kucu nalepis im na vrata za dobro jutro 🙂

  2. Šta vredi da stavim koja radnja. Kad bih znala koji je JMBG prodavačice, pa kad je sledeći put poslodavac budeo googlao da dođe kod mene, to bi bio sevap 🙂

    A, radnjica, uboga, šta ću sad da ih žigošem, ionako jedva preživljavaju i bez tih kradljivih prevaranata koje zapošljavaju za sitne novce.

  3. A ja u takvim situacijama uglavnom pomislim kako su greške neizbežne, i kako, ako meni jednom može da se desi da izrenderujem emisiju u pogrešnoj rezoluciji, neko može da mi… slučajno ne vrati kusur.

    Ključna reč je slučajno.

    Takođe, ključna reč je – jednom.

  4. Auh, svuda ih ima i nije ih sramota… 🙁
    Sramota i mene kao i tebe što su ONI mene prevarili. I pričam sebi da sam budala al nema vajde.

    Zato sada svaki put kao zagledam kusur..nemam ja živaca da gledam stalno, al odmah se unervoze i gledaju jesu mi vratili koliko treba…

  5. Meni se isto dešava! Kao kuca račun, ali ne otkuca sumu i dešava se da spaja račune. Ljudi ne gledaju i tako prolaze. Svaki put, ali bukvalno svaki put mi je otkucala nešto više.

    A gazdu da tražim ne vredi, mislim da rade po njegovim direkcijama. Nažalost su mi ponekad jedina opcija, tako da dooobro pazim kad kupujem kod njih, obavezno uzmem račun i kasnije ga proverim.

  6. @dejane, nije naša prva, komšijska, već levo iz zgrade, pa onda levo iza ćoška, pa na kraju ulice, s leve strane 😉

  7. Hahahaha! Pa to se redovno dešava u Maksi prodavnicama. Ako ne paziš, odoše pare 🙂 Ali nije samo to, već osećaj da si prevaren! Da ne pričam da je jedna cena ispod proizvoda, a druga kada ga plaćaš 😉

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.