Naravno da jesi. Moje potrošačko građansko biće je više puta u ova dva dana bilo u iskušeniju.
Pogledaj ove slučajeve, mogu ti koristiti.
1. Slučaj građanina, muža građankinog, roditelja malog građanina maloletnog, u WinWinu.
Dete (11) kupilo igricu u WinWinu, koju ne podržava njegov kompjuter. Pitali ga tamo da li ima Intel dual core, on zapamtio da ima samo Intel (Celeron inside), i reče, imam, valjda misleći da ima Intel in general i da je to oke. Došao kući, razmotao igru, nemoš da instaliraš dalje od početka.
Bacio si pare, urlaju građani pentahausa na Grabavici, roditelji, komšije, ne pitaš, ne znaš, samo juriš za svojim impulsima.
Dete guta knedlu i pominje nešto kao škola, svaka, se plaća, od para babe i dede.
Građanka odmahuje rukom, I told you so, građanin otac i muž ode do WinWina na Bulevaru cara Lazara u Novom Sadu, takva i takva stvar, popodnevna smena bi rado, ali ne može. Dođite sutra, kaže prodavac, kad je menadžer šopa tu, to je ono što se pre zvalo poslovođa radnje, sad je menadžer šopa. Građanin a manje sitizen, muž i pre svega otac i komšija, ode sutradan (danas beše baš), ne baš voljko, reče da igra nije registrovana, da se nije moglo, da ne odgovara konfiguraciji detetovog kompa, da dete nije znalo ali je htelo, da ovo, ono, lane moje, insomnija, 39 sa dva.
Nije registrovana igrica? Garantujete? U redu je, može, naravno, vi kupujete kod nas svakakve gluposti, znamo se, popunjava se NALOG ZA ISPRAVKU (da li ste već zapamtili ovu frazu iz mojih ranijih postova).
Dođe otac, muž i sin, građanin i komšija a potrošač pre svega, mučenik modernog hleb-naš-današnji-dažd-nam-dnes, kući, s parama. U fulu. Uz pare, i NALOG ZA ISPRAVKU.
Hvala WinWinu na ogromnom razumevanju za impulse maloletnog potrošača, rispekt.
Naravoučenije: Potrošač može da u roku od 7 dana od dana kupovine, ukoliko nije koristio kupljenu robu i ima fiskalni račun i neoštećenu originalnu ambalažu, zameni proizvod za neki drugi. Prodavac može potrošaču da izvrši povrat novca, koji prati Nalog za ispravku (LK included). U ovom slučaju, roba je korišćena, ali nije iskorišćena te shodno tome nova, tako da je prodavac imao razumevanja za tu okolnost i tumačio potrošačeva prava na razuman način. A mogao je i da se pravi blesav, jer je celofan bio pokidan.
Međutim, kvakva 22 je i činjenica da je prodavac trgovao s maloletnim licem na šta je trebalo da obrati posebnu pažnju jer ono lako može da bude zavedeno da donese ekonomsku odluku koja je štetna (Zakon o potrošačima kaže: no-no to raditi).
2. Slučaj građanke registrovane na Limundu, koja se zabavlja prodajući staro i očuvano i kupujući novo i ispod cene – saga sa AKS kurirskom službom.
Pobedih na licitaciji, radosno, te dve torbe su divne, i odavna više ne kupujem kožu, samo eko kožu, to je to. Cena za obe torbe, 2,5 puta manja od cene igrice iz prethodnog Stava, Člana o potrošačima, Zakona o mozgu i svesti.
Prodavac s Limunda, milina jedna, ovo-ono, biće sutra, pouzećem i AKS-om, sve pet. Još nevina od udaraca AKS-ovskih, zaboravivši onaj jedan fejl-bod kod kuće, kad su mi naplatili pošiljku 200 dinara više, čekah svoje torbe od eko kože, braon jedna i jedna šarena, da se slaže uz sve, prodavac sandrae.
U 8:50 izjutra zove čovek, kurir-aksa-čovek, doći ću kod tebe za minut, kaže, kod TEBE, obrati se pažnji, nisam na adresi kažem i obećavam da ću biti za 30 minuta, to ne dolazi u obzir, ja sada idem dalje, reče, pun mi je auto paketa, pojašnjava, sutra ili prekosutra, dođi u magacin na Futoškom putu. Ti, dođi. Još se nisam pošteno ni o(ne)svestila od magacina do kojeg očigledno plaćam dostavu, kad ga pustih da on sa mnom na ti, brate, sine, lane moje ovo ono, uspem da promucam da neću dostavu do magacina već do MOJIH vrata, on ponovi sutra i prekosutra kao mantre, kao.
Popusti mi na trenutak, možda će moći i kasnije da svrati, dočekah ga radosno da ću stići na adresu za po sata, stižem za 20 minuta i zatičem, o jeah, ceduljče, na kojem piše da je dostava POKUŠANA pre 10 minuta, ali mene, o hoh, nije bilo, o jah, normalno da me nije bilo kad sam mu rekla da me neće biti. O, dah.
(Nakon toga pustih građanina i muža mi da ga zove i povija po gradu, bude li sreće, te ga muž zateče u obližnjoj ulici gde ispred auta kurirske službe, zakazaše sve ostale mučenike slične, koji trebaše da preuzmu pakete slate preko AKS-a im).
Naravoučenije: ne koristite AKS.
Naravoučenije prim: Kurirska dostava od vrata do vrata znači od vrata pošiljaoca do vrata primaoca. Sve ostalo su spore pošte Srbije i treba im zabraniti da se drugačije predstavljaju.
3. Slučaj sa samostalnom zanatskom krojačkom radnjom, u kraju.
Lina, SZKR Lina je na pola puta između moje kuće i radnje. Oće reći, na usput. Kod nje nosim da se krati, proširuje, krpi i menja postava i cibzar. Poslednja dva puta je zajebala, jednom cibzar na jakni koji se na završetku razlikuje za 1 cm prilikom kopčanja i jednom isto cibzar, više neće da se povuče gore do pojasa na suknji. Dva puta, komšinica i potrošačica, prepravljačica i štedilica, progleda joj kroz prste, rekavši sebi, dešava se.
Odnesoh onaj bež kaput od kašmira. Jebiga, kašmir je, šta sad. Bio nešto dug skoro do gležanja, to je demode, dal da ga bacim i dal ga Lini dajem, za Limundo još nije, ko će znati da ceni da sam ga otplaćivala godinu dana. Lini ga dam. Lina izmeri, dogovorimo tu dužinu, aptudejt, do sredine kolena, sve pet.
Danas odem po kaput, da ga jebeš od kašmira, koštao je kao suvi kašmir na svih 12 rata, preuzmem, platim, ne pogledam, ponesem kući, probam, ajaoh! Svaki ubod igle po porubu kao da je u vratnu žilu ubo jednu kamilu na svetu. Ja mislim da sam ja bolje porubljivala na časovima Domaćinstva u sedmom osnovne. Domaćinstva. U sedmom.
Vratim, kažem, molim vas, popravite to, ona kaže nemoj da me moliš, sestro, pa naravno, sestro, pa se smeje (SESTRO!) i dodaje: Mi’š da sam ja to i pogledala?
Pa, mislim da si pogledala, se-s-tro! Jebem ti, valjda si pipnula, pička ti materina?!
Čekam,
Naravoučenije: Imate pravo da vratite robu ili uslugu koja nije odgovarajuća. To se zove reklamacija. Na nju imate pravo u roku od 6 meseci od dana kupovine, ako ste sačuvali fiskalni račun, a roba se pokaže da nema ona svojstva koja ste kupili. Na reklamaciju prodavac mora adekvatno da reaguje u roku od sedam dana jednim od tri rešenja: da vam popravi stvar, da vam zameni robu ili da vas obešteti.
4. Radnjica u Dunavskoj, vraćanje malih pantalona.
Kupili te pantalonice muž i ja, bez sina, odoka, ja nosila zidarski metar i merila dužinu, a kroj birala više po svom ukusu. Sinu se dopale, za divno čudo, ali jedva ih kopča oko struka. Važi, skidam pantalone s njega sve pažljivo čuvajući etikete, promeniću za veće kad, danas, hopla!
12 je najveći broj, daklem, nema većeg broja, šta ćemo sad, baš šteta, kaže prodavačica. Nema problema, kažem, vratite mi pare. Iju, pa to ne može, vrti glavom i dovikuje ženi za kasom: gospođa kupila pantalone, male su detetu, nema većih i sad hoće da joj vratimo pare. dačfjaifjewife vorifjwe dinara, dere se.
Šefica za kasom, zanemela. Drhiti joj brada preko fensi zavezanog šala, i gleda me bez reči. U principu, počinje sporo, u principu, mi ne vraćamo novac.
U principu, nasmešim se, morate po zakonu da mi vratite novac. Ona me gleda zabezeknuta i dalje, sve mi se čini da je steže taj šal, u principu, pojašnjava, možete da zamenite za nešto drugo.
Neću ništa drugo, u principu. U principu, otvorite NALOG ZA ISPRAVKU (jako važna fraza), rekoh i izvadim ličnu kartu i položim nežno na pult, uz fiskalni račun i netaknute pantalone. Ona ćutke pronađe blok koji se tako zove, Nalog za ispravku, i ispiše mi nalog broj 5. potpišem, vrati mi pare.
Nalog broj 5. Beše to redni broj Naloga za ispravku ove radnje, ne ove godine, već IKADA. Peti put ikada da je vratila pare, jer, u principu, ona to ne radi.
Kad ona napadne mušteriju sa “u principu, mi…”, većina počne da baza po radnji da kupi nešto za te pare, neku plastičnu igračku, čarapice, kišni mantil, već nešto što ti ne treba.
Naravoučenije: Imate pravo da vam vrate novac, u roku od 7 dana od dana kupovine Ukoliko je kupljena roba neodgovarajuća i prodavac ne može da vam ponudi ništa adekvatno zauzvrat, može da vam vrati novac, pod uslovom da je roba neoštećena i da ste sačuvali fiskalni račun. Nikakav pojedinačni princip nijedna radnja ne može da ima. Imate svoja prava i ne morate da objašnjavate zašto vraćate robu. Izgovorite samo, Kupac može da predloži prodavcu da otvori Nalog za ispravku i izvrši povraćaj novca. Prodavac može da izvrši povraćaj novca prema Pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase:
Član 5. Otklanjanje grešaka u evidentiranju prometa dobara preko fiskalne kase koje nisu
otklonjene do trenutka davanja komande fiskalnoj kasi za štampanje fiskalnog isečka mogu
se ispravljati samo ako se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra
posle izdavanja fiskalnog isečka, odnosno fiskalnog računa.
Ispravka iz stava 1 ovog člana vrši se nalogom za ispravku, na Obrascu NI – Nalog za
ispravku, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 6 .
Ispravka na Obrascu NI vrši se samo na osnovu originalnog fiskalnog isečka, odnosno
fiskalnog računa, na kojem je evidentiran promet konkretnog dobra koje se vraća ili se na
drugi način vrši reklamacija tog dobra.
5. Najbliža radnjica, mini-market, omraženog vlasnika koji hoće da se tuče po komšiluku kad mu nešto nije po volji.
Sjurim se, kao komšinica, građanka i radnica bez otpremnine, majka i supruga, u radnjicu čiji vlasnik je neomiljen zbilja, odem po ono, hleb, Nutela i mortadela, pašteta od tunjevine, Neoplantina Patelina, najs.
Ju, kaže kasirka, ne prolazi bar-kod paštete, neko ih je stavio u prodaju a da ih nije uneo u kasu, ne mogu da otkucam, znači, ne možete da imate tu paštetu. Oh, složim lice, baš sam bila znatiželjna, volim tunu u svakom obliku, sutra sinu za užinu. Ah, reče kasirka, vi ste komšinica, uzmite tu paštetu i platićete narednih dana kada unesemo artikal u kasu. Eh, kažem zatečena, ja bih radije da platim na crno, a vi pridružite taj novac računu kada unesete u kasu.
To je naša komšinica, kaže kasirka mladoj početnici. Početnica me gleda i pamti, da zna kako sa mnom ubuduće.
Naravoučenije. Ovo je skroz protiv zakona, ali beše ljudski. Niti ona sme da ima višak para u kasi,niti sme da izda robu bez računa i novca. Ipak, sa takvim odnosom, ovo je naša komšinica, osećala sam se počastvovano. Kao da je biti komšinica nešta. Nakon svih muka oko majke deteta koje kupuje igrice napamet, kojem su pantalone u principu male, koja jurca AKS po gradu da preuzme pošiljku i posle pujda muža na kurira, koja ovo-ono-lane-moje-insomnija-39-sa-dva.
Ipak, da nisam sve ovo, bili bismo danas kratki za neki novac. Imate li ga viška?
U pamet se.
Da li znate koja su vaša potrošačka prava? Da li ih koristite?
EDIT: U istom periodu o kojem pišem, suprug i ja smo kupili još jedne pantalone za sina (ah, sve je stalo samo deca rastu), u prodavnici Benetton u Zmaj Jovinoj ulici.
Takođe sam ih izmerila stolarskim metrom i utvrdila da će odgovarati. Prodavačici sam, onako, usput, dok je kucala robu, rekla, “videćemo samo da li će se detetu svideti”.
Na to je prodavačica zastala i rekla: Ali, pazite, ovo nećete moći da menjate, jer je roba na sniženju.
Pogledala sam je i upitala: Da li je roba sa greškom? (Roba sa nedostatkom koja je puštena u promet, mora biti jasno izdvojena od ostale robe i sa jasnom oznakom prirode nedostatka koja nije nastala odgovornošću trgovca. U suprotonom, kupac ima pravo na reklamaciju ovakvog proizvoda, u roku od 3 godine od dana utvrđivanja nedostatka proizvoda, pa čak i na pravo na obeštećenje ukoliko može da dokaže da je pretrpeo štetu zahvaljujući nedostatku proizvoda ili usluge.)
Nije, ali je snižena, reče prodavačica i, nećete moći da je menjate. (sic!)
Naravno da ću moći, bude mi smešno.
Moje je da kažem, reče prodavačica.
Ovakvo postupanje prodavačice je, inače, zabranjeno novim Zakonom o zaštiti potrošača, Član 21. odeljak Obmanjujuće poslovanje, stav 7. – Zabranjeno je potrošača dovesti u zabludu u pogledu prava, uključujući pravo na zamenu stvari ili vraćanja novca.
44 Comments
Al’ si mi legla k’o kec na deset.
Dobiješ poklon. Uz poklon i račun i garanciju jerbo se radi o aparatu. Nedajbože da se pokvari. I on se pokvari, normalno, doduše u garantnom roku. Odeš u radnju u kojoj je kupljen i…
Ne prihvate ti reklamaciju jer račun i garancija nisu na tvoje ime, nema tvog imena u sistemu, sistematisali ih dabogda!
Je l’ to normalno?
Pisala ja tržišnoj al’ ima da se načekam.
ih, Moo, pa zar su kecelje bile toliko loše urađene da Šnajderaju ne nosiš stvari na popravku?! 🙂
šalu na stranu, jako je teško naći dobrog majstora za bilo šta. činjenica. zato imam istog frizera 13 godina, obućara 15 godina.
jako je teško naći ljubazne prodavačice, zato imam mp3 u ušima.
jako je teško izdejstvovati pravu, ako ne znaš svoja prava.
odličan post.
Heheh, Sandra, jesi li ti pročitala gde mi je SZTR Lina? Na pola puta između kuće i radnje, bliže radnji, sve idem peške, kokoška.
istinski drhtim zbog tog kaputa, prokleće me sve kamile sveta i sve rate, svih 12, koliko sam htela da platim 😀
@Mahlat, hoću poklon i hoću da ti pomognem. Imam poluge sistema za zaštitu potrošačkih prava 😉
:))) a znam, razumem potpuno – sve da je usput, zato onaj C2 i ide na prodaju, je l’ da? 🙂
@Sandra, jeste, zato što je sve usput i on postaje izlišan 🙂
o divine Mooshemo 🙂 kroz šta ti sve prolaziš :))
Odavno mi se deislo, nisam pisala jer nisam umela da označim šta tačno nije u redu, ali sam došla kući sa, ako se ne varam, cca 30 eur većim računom nego što roba stvarno košta. Pogledam fiskalni, o divajn fiskalni, kad tamo tašna, fantomska i nekupljena, i neke šnalice – gumice, šta već. A jednog ajtema koji sam kupila i nema na fiskalnom. Sve u svemu, jedan zaboravili, dva dodali, cca 30ak evra me oštetili.
Bilo leto, jara u Bgd, asfatl se topi a Miškovićev Milenijumski sat pokaziuje 49 C onako na suncu. Ja odsedela malo kod kuće u wifi hladovini, jedno sat i po (hedonizam, a i emailovi) i vratim se u radnju, sa svim kupljenim i sa računom sa nekupljenim a naplaćenim stvarima. Ne mogu odmah da izađem, treba mi malo vode i hladovine. Evo sad ću, to je na 15 minuta.
(Još malo i počećju u desetercu da pišem … 🙂
Stanem u red, građanka pristojna, besna ali ko će da sad skače itd. Prethodno, provere svoje memorije radi, odem ipak da proverim da li su cene na fiskalnom iste kao cene u radnji – zlu ne trebalo, možda je suknja na s niženju otkucana bez sniženja. Sve ok, naravno, to je to.
Dođem na red. Kasirka gleda iskosa, i posle kraće pauze kreće da vadi stvari iz kese, jednu po jednu. Levom rukom displej od kase okrene sebi (!) tako da se ne vidi cena kada skenira bar kod, wtf? Naravno, krene da skenira bar kod i, tup, već kod prve stvari, narečene suknje, rekne cenu bez sniženja. Povrh toga razdere se iz sveg glasa,m račun je u redu, evo suknja košza 4. 500.
Hmmm….okrenem joj displej natrag gde je i bio prethodno (ma*u joj!) i kaćem “gospođo, ok je da blefirate, ali nemojte da varate”. Na displeju cena sa sniženjem, kao i na fiskalnom.
E onda krene potera za šeficom smene…ispostavi se da fantomske tašne koja je na računu NEMA u radnji.
Strpljivo stojim i čekam, mislim se, ajd da vidim dokle će i kažem “to nije moj problem”.
Čeka šefica, čekam ja, ovoj na kasi brci izrasli od straha i od muke.
Utom se šefica s druge strane stola izbeči i kaže “ova kupovima obavljena je pre više od sat vremena. GDE STE BILI DOSAD?”. “Otišli ste kući i vratili se da reklamirate račun? Vi SIGURNO niste kupili to što piše na računu?”
E tu počinje prava drama :))) Ne mogu da kažem da li se stvarno desilo, ali debela godpođa sa šicastim sisama kao sa SRS – NS mitinga, taj model, imala je zelene oči. Onako “jed zelene”. I tu se meni uključi google mapa, ptičja perspektiva, pa lokalizacija, sve u koncentričnim krugovima, ka Srbiji woodoo wodooo wodoo…. uzdržah se da je pitam “gospođo, odakle ste se vi svukli do Bgd” i rekoh samo “Jeste li vi sigurni da ste psihički ZDRAVI?”
Tu se on a uzhukta, uzvrti, omg i poveća … 🙂 i krene sa “ja ne mogu da verujem… ” uskočih “imate 2 opcije, da zovem policiju za to što ste me pokrali i da zovem novinare za ovu sramotu. Kojim redom biste voleli?”
I okrenem se kasirki sa račuinom “rešite ovo, vidite da ste pogrešno kucali, dodali ste stvari koje nisam kupila,a niste otkucali ovo… dajte da se poravnamo, nemam ništa protiv da platim za kupljeno, ali neću da platim za ono što nije kod mene”.
I reši se sve, tiho, u 2 minuta.
Ona google mapa ostade da seva negde dole kod bugraske granice, sce sa visoravnki, pitaj boga zašto.
Uši su mi bile crvene još 1h. Prvo što sam uradila bilo je da to ispričam drugarici koja radi u prodaji i rekla je “imala si sreće”. SREĆE dakle?
Omfg. Sve i stalno treba kontrolisati.
mnogo korisnih stvari sam saznala ovde. pojma nisam imala da zapravo u principu 🙂 mogu da dobijem novac nazad, zaista sam verovala da moram da zamenim za nesto ili da se slikam 🙂
@jelena, kakva vićenda! gora od onog ozloglašenog spota sa Ideom! Ali, znamo se, važno je da znamo šta možemo, niko ne može da ti kaže “u principu, mi ne vraćamo pare”, pa dušo, za tvoj princip se pobrinuo zakon, ali moramo ga znati, zakon o potrošačima, ehej, google, da li me čuješ, moramo da bude obrazovani potrošači, da bismo znali koja su sve naša garantovana potrošačka prava.
Svako iskustvo, zlatno.
@Anja, nemaš pojma koliko mi je drago da znam da je nekome, konkretnom, ovo koristilo.
Kakav tekst, Moo, kakav tekst… o hoh, o yeah, o dah! 😀
A još sam i saznala za NALOG ZA ISPRAVKU, čoveče.
@Divajn Mooshemo
vaistinu. I nije da nema dobrih primera – kupila u Office shoes čizme u septembru. Rekli mi pri kupovini “imate GARANCIJU na ove čizme, one su holandske pa pošto prvi put sa nima sarađujemo…”
Ok, rekoh, čekam da mi potpiše i overi garanciju kad ona ništa, samo spakuje i kaže “nema garantnog lista, fiskalni račun vam je garancija i važi 12 meseci, pa ako se nešto desi, donesite ih…”
omg, omg, nikad nisam dobijala GARANCIJU na obuću (srednje cene btw), sertifikate, sajtove, kataloge jesam ali ne i garanciju! Rešim da aačuvam po principu “puška okačena nmam zid u 1. činu u trećem ćinu mora da opali” (živeo Čehov).
Tačno 3 meseca nakon kupovine :)) pukne đon od jedne čizme, popreko. Moj obućar kaže “mora da je guma stajala na lageru dugo, nema tu pomoći”. Uh 🙁
Ode, u Office Shoes, sa čizmama i računom i dokazom sa je plaćeno karticom. Pronjuškam pre predaje čizama malo, vidim cena 50 % niža za moj model. Odem na kasu, oni uzmu račun i čizme, i kažu “ako hoćete da kupite nešto drugo, ok, ako ne, nemojte se siliti da kupujete bilo šta, vratićemo vam novac”.
Probala svašta, kikersice (uzano u listu), pa neke crne (neudobne), pa čupave tople za po suvom (preširoke). I vrate mi novac 🙁
Osećala sam se kao da mi je neko umro :((((
Glupo je da uzmem novi par, zar ne, ako je guma na đonu bofl isto će se desiti i drugima…
ah a tako su ih komentarisali na facebooku!
Epilog: kupim u Italiji nove, Mango, naranvo na popustu.
Gde mogu da nadjem clan zakona o slucaju broj 4 (vracanje robe u roku od 7 dana bez ikakvog objasnjavanja)? Posto mi se cini da to vazi samo za kupovinu na daljinu (preko Interneta i slicno).
Znam da je zlapatofna pisala na fb-u ali zbog ljudi koji citaju evo naseg iskustva sa famoznim aks-om:
Dobio sam pare za otkup tek nakon DVA meseca jer su morali “da podmire stalne klijente”. Bukvalno sam ih zvao svaki drugi dan za pare (9000din). Na kraju krajeva, spominjanje inspekcije umesto blize i dalje familije je kud i kamo delotvornije (hint). Jednom prilikom sam odneo paket direktno kod njih u Vojislava Ilica (Bgd) jer kurir NIJE hteo da dodje po paket (od vrata do vrata my ass). Scena > predajem paket, radnik popunjava onu nazivnicu, daje mi primerak i BACA paket jedno dva metra od mesta gde sedi jer ga mrzi da ustane do palete!
@Moreno, to je bio član 25. prethodnog zakona, ali imaš obećanje da ću ti ovde javiti gde su ti ta prava garantovana po skoro usvojenom zakonu, koji, inače, možeš pogledati ovde.
@Nenade, nakon 2 meseca?! Džizs!
Moo, skidam kapu. Svaka čast na trudu.
Još uvek se sećam posta sa kupaćim kostimima koji mi je otvorio oči i upoznao me sa činjenicom da UOPŠTE IMAM PRAVA, u odnosu na to da se prema kupcima ponašaju kao prema kretenima.
U komšiluku ima prodavnica tipa ‘skupo, al’ blizu’, kao i ona tvoja i često sam zalazila tamo. Kucaju svašta, sva puta sam se vraćala (kao ti onomad kad si cigarete kupovala) sa nepostojećim koječime na računu. Pred Novu godinu sam kupila tamo čips kom je prošao rok skoro mesec dana. Kada sam ukazala prodavačici na to, jaaako se iznenadila i pregledala sve čipseve te vrste, te ih, dok sam bila u prodavnici sklonila. Sutradan su isti ponovo bili na polici, u prodaji. Prokomentarisala sam, dobila drzak odgovor. Ređe idem tamo, samo kad moram. U blizini su dve škole. Deca su to pokupovala za užinu, pojma nisu imali da je prošao rok.
Htedoh reći, bezobrazni su da bezobrazniji biti ne mogu. Kako moja mama kaže: “Neću da me neko zajjj za moje pare!”. Hvala još jednom na tekstu, mislim da me sada zaista niko neće više zajj za moje novce. I UVEK tražim račun, makar žvake kupila.
Ajmeee al je kod vas potrosacki burno bilo ovih dana… :))))
Ako nista drago mi je da KONACNO pocinje da zazivljava i vracanje robe u Srbiji. I ne treba se uopste ustrucavati zbog bezobraznih prodavaca – insistirajte da vratite robu, pa ce valjda vremenom to postati uobicajena stvar. U USA/Kanadi mozes da vratis bukvalno sta god hoces(izuzetak su vesh i neka kozmetika, i raspakovane igrice, CD romovi isl), ako se desi da se kod kuce predomislis (sto se meni redovno desava), ili nadjes istu (il lepsu) stvar jeftinije…
Takodje ima ovde jos jedna dobra stvar a to je da u nekim radnjama mozes da trazis prilagodjavanje cene (ako nesto ode na snizenje u nekom narednom periodu da ti vrate razliku novca) a neke radnje imaju i politiku da ako im doneses potvrdu da je nesto kod konkurencije jeftinije (recimo imaju ponudu na sajtu ili neki liflet) da ce ti dati robu po toj ceni koja je kod konkurencije…
Odoh sad da shareujem ovaj tekst svim drugarima-potrosacima, za slucaj da nisu culi za NALOG ZA ISPRAVKU 😉
@Moreno, Evo, član 21. Zakona o potrošačima, Obmanjujuće poslovanje,
Što se tiče vraćanja novca uz odgovarajući i obavezan fiskalni račun, to sam naučila krajem 2004. godine, na ličnom iskustvu: u našu kancelariju je došla poreska inspektorka, kao kupac, kupila je knjigu, a onda odmah rekla, Uh, predomislila sam se.
Ja sam bila zatečena, ali saradnica koja je netom prošla obuku o korišćenju tek uvedenih fiskalnih kasa, znala je i izvukla je famozni Nalog za ispravku i zatražila od “kupca” ličnu kartu i fiskalni račun.
Tada se žena nasmejala i rekla da je poreska inspektorka i da smo u redu :-)) Ostale smo malo u ćakulanju i ona mi je tada ukazala na prava povrata novca netaknute robe, bez obaveze ikakvog objašnjenja.
I, ja to pravo koristim, kad god se predomislim ili utvrdim da mi kupljena roba, iako je ispravna, ne odgovara. Tako se može postupiti u roku od 7 dana od dana kupovine.
Cudi me da to nije navedeno u zakonu o potrosacima, tacnije, u oba zakona (starom i novom), provericu sa asocijacijom potrosaca.
Sorry Mooshema moja draga, pratim tvoj blog stalno i jako mi se dopada, ali moram da napišem da si pogrešila u ovom postu.
Na žalost zakon o zaštiti potrošača koji je stupio na snagu ne donosi odrednicu da u roku od 7 dana uz fiskalni račun dobiješ novac nazad.
To što je navedeno je član 21 Obmanjujuće poslovanje, i stoji u stavu 7, označava da je obmanjujuće poslovanje ako trgovac da
prevari potrošača u njegovim pravima prilikom prodaje (tipa obeća mu možeš da vratiš robu daćemo ti novac, a to ne ispoštuje).
Zakon ne propisuje rok od 7 dana za vraćanje novca, i čak suprotno uvodi odrednicu da u je trgovac dužan da ti ODGOVORI na reklamaciju
u roku od 15 dana po članu 58. A odgovor u roku od 15 dana može da bude, i ne prihvatamo reklamaciju. Znači nije garantovano da će biti prihvaćena.
citiram član 58 stav 2
Trgovac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od prijema reklamacije, odgovori potrošaču, sa izjašnjenjem o podnetom zahtevu i predlogom njegovog rešavanja.
Dalje ovaj zakon ukida i rok od 45 dana za popravku stvari i promenu za novim artiklom i uvodi pojam primeren rok, koji će se određivati na sudu, i to tek nakon što potrošač tuži trgovca odnosno proizvođača (u ime potrošača će to moći da uradi i neko od društava za zaštitu potrošača.
Treće što je najbitnije je definisano u članu što praktično znači
da kupac ima pravo prvo na popravku baš tog artikla, zatim na zamenu za isti takav artikal, pa tek onda na na smanjenje cene ili povraćaj novca u slučaju da se ne radi o obmanjujućem poslovanju.
i u stavu 10 (član 54), kaže da kupac nema pravo na raskidanje ugovora (samim tim i povraćaj novca) u slučaju da je saobraznost neznatna.
54. Pravne posledice nesaobraznosti
Stav 1: Ako isporučena roba nije saobrazna ugovoru, potrošač ima pravo da zahteva od trgovca da se otkloni nesaobraznost, bez naknade, opravkom ili zamenom, odnosno da zahteva odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor u pogledu te robe.
Stav 2: Potrošač, na prvom mestu, može da bira između zahteva da se nesaobraznost otkloni opravkom ili zamenom.
Stav 3: Ako otklanjanje nesaobraznosti u skladu sa stavom 2. ovog člana, nije moguće ili ako predstavlja nesrazmerno opterećenje za trgovca, potrošač može da zahteva umanjenje cene ili da izjavi da raskida ugovor.
stav 10: Potrošač ne može da raskine ugovor ako je nesaobraznost robe neznatna.
Ono što je posebno problematično što se pojedine odredbe zakona odnose samo na određenu vrstu usluge (turističke agencije, elektronsku trgovinu) a tumače se za druge svrhe (bankarske usluge, običnu trgovinu itd)
Iskreno ovaj zakon je previše zloupotrebljen i prepričavan a da pri tome ni jedne novine ne citiraju članove zakona, već samo pričaju u načelu.
U svakom slučaju treba poznavati zakone što bolje kako bi smo kao kupci imali više prava i kako bi smo mogli da bolje i lakše da ih ostvarimo.
pozdrav
@Aleksandre, hvala ti na volji da se uključiš i na tome što si me naterao da još pažljivije obratim pažnju na sve ovo što u praksi radim.
Zvala sam Ministarstvo finansija, a potom i Ministartvo trgovine, i dobila neke usmene odgovore – za pismene i za tumačenja nekih odredbi moram da im se obratim napismeno i da platim taksu, boleće me baš, dok mi baš konkretno nešto ne zatreba :-))
Elem, ispravke u tekstu govore: Prodavac može da vrati novac. Ranije nije mogao niti morao, ali sada može da izvrši povraćaj novca jer je zakonodavac predvideo instrumente (Nalog za ispravku) kroz Pravilnik o evidentiranju prometa preko fiskalne kase.
Prodavac može da se pravi blesav, može da kaže da to ne može, ali nije istina da ne može, o tome jasno govori Pravilnik o fiskalnim kasama.
Zakonodavac, takođe, nigde izričito ne kaže da prodavac NE SME da vrati novac, nego mu daje mogućnost da to uradi.
Ergo, roba se može vratiti i uzeti novac, pitanje je samo koliko ste ubedljivi i koliko je prodavcu stalo do kupca.
S druge strane, o reklamaciji se govori i u Zakonu o uslovima o prometu robe, Član 36, kao i u Zakonu o potrošačima, iako su rokovi u koliziji između ta dva, čini mi se.
NI obrazac (Nalog za Ispravku) je postojao još sa zakonom o fiskalnim kasama 2005 godine, i jedini problem kod njega je bilo to što je zakon zbog zaštite od inflacije specificirao da se kupcu vraća novac koliko vredi roba na dan vraćanja, a ne koliko je platio što je često dovodilo u problem trgovce jer su cene podizane (a u njima uračunat veći PDV) pa ispada da se kupcu vraća i onaj deo PDVa koji nikad nije naplaćen niti obračunat.
Tako da i po starom zakonu je mogao kupac da dobije novac nazad, samo je pitanje da li je reklamacija opravdana (da se ne desi kao za svetsko prvenstvo u fudbalu kada ljudi kupuju LCD projektore ili LCD televizore i onda vrate posle prvenstva, a uređaji u proseku radili preko 300 sati).
Kada su dva zakona u koaliziji po potrošača se primenjuje onaj zakon koji je povoljniji za potrošača, ali zakon o uslovima o prometu robe nisam siguran da je još uvek važeći jer je u međuvremenu izašao zakon o trgovini, koji definiše prava i obaveze kupaca i trgovaca.
Podržavam da su kupci što više obavešteni i da mogu svoja prava da iskoriste, samo apelujem da se u tekstovima pišu tačni podaci sa preciznim članovima i stavovima na koje zakonske akte se poziva, iz prostog razloga da ne kreiramo očekivanja tamo gde ne postoje realne šanse.
Pogotovo što u ovoj našoj uređenoj državi će se u narednih 6 meseci (sada već 5 meseci) doneti još 18 podzakonskih akata kojim će se bliže urediti oblast zaštite potrošača.
To znači da ćemo tek videti okrete i preokrete (kao u Survivor-u 🙂
pozdrav
@Aleksandre, samo da se razumemo, nisam ja referisala na ovaj novi Zakon, već na praksu 😉
Pisala sam ja godinama o tome, kroz razne aspekte 🙂
Aleksandar je u pravu, iz Društva za zaštitu potrošača mi je stigao odgovor da isključivo od prodavca zavisi da li će vratiti pare ukoliko pokušate da vratite proizvod bez obrazloženja. To jednostavno nije podržano nijednim članom Zakona o zaštiti potrošača (ni starog ni novog).
Tako da je zahtev za povraćajem novca bez ikakvog obrazloženja moguć samo u slučaju kupovine na daljinu (kupovina iz kataloga, preko Interneta i sl), koji je podržan članom 35. novog Zakona, i to u roku od 14 dana.
Ovo pišem da bi se izbegle moguće konfliktne situacije: većina prodavaca će verovatno popustiti ako uporno insistirate, ali ukoliko odbiju, ne možete ništa – zakon je (trenutno) na njihovoj strani.
@Moreno, pisala sam gore kako sam ja doznala da mogu da tražim povraćaj sredstava — tako što je došla inspektorka u kontrolu i to uradila, predstavljajući se kao kupac.
Pronašla sam je danas i dobila od nje dodatno obaveštenje: Pravilnik o evidenciji prometa putem fiskalnih kasa je od 2005. godine predvideo vraćanje novca, otuda i taj famozni Nalog za ispravku koji svaki trgovac MORA da ima uz fiskalnu kasu. Novac se dakle može legalno vratiti i to fiskalizovati na određeni način.
Dakle, prodavac može, ali, fakat ne mora.
Međutim, meni se do sada nikada nije desilo da sam odbijena za povrat novca. Ne radim to često, niti iz hira, ali uradim kada smatram da mi je nužno i najbolje rešenje. I, uspevam.
Mislim da je ključna reč “Nalog za ispravku”, zaista. Jer trgovac zna da to mora da ima, shodno tome zna da to može da se koristi 🙂
stvarno, Moo, odličan tekst! Žao mi je što nisam ovo znala pre par meseci. Desilo mi se da kupim neku džemper-haljinu u kineskoj radnji za koju, naravno, nisam dobila račun. Probam je u radnji i nisam baš sigurna da li ili ne, a prodavačica, normalno, navalila “ma, odlično ti stoji”, i ja je kupim. Kad sam je kući probala, shvatim da takvi modeli ipak nisu za mene i ne bude mi mrsko – vratim se sa namerom da mi se vrati novac. iskreno, nisam ni znala mogu li da dobijem novac nazad, ali pomislih da ne može da škodi da probam.
Naravno, novac nisam dobila nazad. Gospođa mi je tužnim glasom rekla kako mi nikako ne može vratiti novac jer je upravo gazdarici telefonom (wtf?) prijavila da je prodala robu, a račun mi nije dala jer im se baš tog dana kasa pokvarila, pa je na popravci (hmm, da). Elem, sve se završilo tako što sam uzela nešto drugo (što mi nije uopšte trebalo) za iste pare…
Ovo sa AKS je potpuno tacno. Imaju vozace neradnike. Ti moras da im dodjes na noge. Uvek pomenu magacin. Sledeci put vala nece.
Puno korisnih stvari ovde si napisala, isprintat cu, u Splitu u nekim trgovinama problem prave ako zelis i za broj veci zaminit, a ne trazit lovu nazad….
Ouuuuu ova tvoja priča pod jedan ima dobar završetak, moja je suprotna direktno su mi uzeli iz džepa. Netreba ih reklamirati …
Pingback: MOOSHEMA » Blog Archive » Dan zaštite potrošača
Svaka čast za deo o Aksu, nevernovatno su neprofesionalni!!!
odlican post! ma rjietko gdje se vise i naidje na normalnu prodavaonicu a prodavaca jos manje…
Kod nas takva priča ne drži vodu jer su prvenstveno ti trgovci u dučanima toliko nestručni da je to strašno(odnosi se na dučane sa tehnikom) oni neznaju što prodavaju niti išta od tih proizvoda kako se korist…
Sto je ajgore od svega, kada cujem ovakve price, uopce se ne cudim… svugdje tako.
svugdje …..!
Svugdje isto ….!!!
Deo o obaveznom vracanju novca ako se predomislite nije tacan. Posto sam haljinu koju sam kupila htela da zamenim sutradan, informisala sam se preko Ministarstva trgovine i njihove sluzbe o zastiti potrosaca o svojim pravima. Gospodja mi je rekla da oni nemaju nikakvu obavezu po zakonu da mi vrate novac ukoliko roba nije na neki nacin ostecena ili ne sadrzi neku nepravilnost, a to isto pise i u Zakonu o potrosacima. Mogu vam vratiti novac ako je to politika njihove kuce. Posto sam haljinu kupila u PS-u, oni su mi sami ponudili mogucnost vracanja novca.
Snežana, bojim se da vas nisu dobro informisali: ne postoji tako nešto što se zove “politika kuće”, niti je dozvoljeno. Svaki trgovac mora da se vlada u skladu sa Zakonom. Između ostalog, kupac, bez objašnjenja, u prvih sedam dana ima pravo da jednostrano “raskine ugovor”, bez objašnjenja i da, ukoliko je roba neoštećena i ima sve potrebne etikete, uz fiskalni račun, dobije svoj novac nazad. U tom slučaju, trgovac piše nalog za ispravku, uzima kupcu LK, beleži podatke, i vraća novac nazad.
ako bi to tgovac odbio da uradi, kupac treba da obavesti Tržišnu inspekciju, odmah. Ali, pošto ovo trgovci svi znaju, oni će samo na pomen Tržišne da vam to urade.
Planiram ovo da isprobam u praksi sutra. Kako sam razumela iz teksta i komentara prodavac nije u obavezi da vrati novac, ali ima tu mogucnost. Zasto bi se onda plasili trzisne inspekcije ako nisu obavezni da vrate pare? Da li se procedura menja ako je nesto placeno karticom
Trgovac zapravo jeste u obavezi da vrati pare. Nama se, kao prodavcima (knjiga) dogodilo da su nam došle dve žene, kupile knjige, a onda posle pola sata se vratile i rekle da su se predomislile i da žele da vrate knjige. Mi smo otvorili nalog za ispravku i vratili im novac, a one nama knjige. Tek kada smo postupili tako, spremno im vraćajući novac i to po propisu, one su rekle: mi smo inspekcija, čestitamo, prošli ste uspešno celu kontrolu.
Od onda, ja uvek tražim novac nazad ako se desi da sam kupila nešto što mi ne odgovara iz bilo kog razloga. I toliko sam ubedljiva u svom zahtevu da mi se nikada nije dogodilo da je neko rekao da ne može.
Evo da se odmah javim. Dok sam isla do prodavnice imala sam tremu kao pred neki vazan ispit! Definitivno nisam osoba za ovakve stvari, ali proslo je vise nego uspesno.
Prodavacica je bila ljubazna, iz prva je rekla da misli da oni (sefovi) nece hteti da vrate pare, ali je odmah zvala sefa koji joj je objasnio proceduru, popunila nalog i ja dobih svoje pare nazad 🙂 Da usput odgovorim sebi na pitanje, iako je placeno karticom dobijate kes. U pitanju je prodavnica poklona u Svetogorskoj (BG), da ih bar pohvalim 🙂
AKS je golo govno, jednom se meni desilo isto (ja radim do 4, a oni dostavljaju samo do tri, ma nemoj, šio mi ga Đura). Više nikad AKS-om, ni preko Limunda, ni preko Kupinda.
Pingback: Tonus hleb: zbog čega afera? Ceo izveštaj. | MOOSHEMA
I meni se to desilo kao i tom klincu doduse tada sam isao jos u osnovnu skolu i bio sam jako razocaran ali nisu hteli da mi uvaze reklamaciju doduse bila je druga firma u pitanju 🙁