Propustila sam da obeležim 6. februar, mnogostruki rođendan u mom životu.
6. februar – rođendan moje omiljene tetke.
Draga tetka Branka, ovo je prvi put u mom životu da sam zaboravila tvoj rođendan. Još od dana kada si me čuvala u prvom razredu, od dana kada sam ti izgubila sat u pesku, od dana kada sam bežala iz tvoje kuće zato što je teča voleo da me šiša na mušku frizuru i zato što si nosila narukvice moje mame, nikada, nikada nisam propustila da te nazovem 6. februara.
Valjda si znala i bez toga da te volim i da si oduvek bila i bićeš moja omiljena tetka, na svetu celom.
6. februar – rođendan moje omiljene kume.
Draga Nado, ovo nije prvi put da ti se nisam javila na dan rođendana, ali je svakako prvi put da se toga uopšte nisam setila. Da si tu, verovatno bi već znala i razumela kakav mi je to bio dan, ali pošto mi nisi tu već godinama (decenijama), ne možeš ni znati. A to i nije opravdanje, nikakvo, osim što sigurno znaš da te volim i da je čarobno to što ti je moja omiljena tetka bila učiteljica.
Da si tu, možda bismo otišle da prošetamo Kejom, tamo gde smo se upoznale i tamo gde sam prvi put pomislila koliko si samo neodoljivo luda jedna. I kako sam samo danas ponosna na tebe, na tvoj sitan grafički vez, tvoja velika i divna četiri sina i sve to što si (p)ostala i sve ono što imamo u našoj zajedničkoj istoriji.
6. februar – moj drugi rođendan.
6. februara 1977. godine u Rijeci sam podvrgnuta ozbiljnoj rekonstruktivnoj operaciji urođene anomalije bubrega, neke anatomske zajebancije kakva se nalazi jednom na 100-tinjak miliona slučajeva. Operisao me je prof. dr Francišković, čovek koji je prvi u SFRJ i ovom delu Evrope uradio transplantaciju bubrega. Operacija je trajala 8 sati i u medicinskim krugovima predstavlja studiju slučaja.
Moja lična studija slučaja kaže da sam danas, 34 godine kasnije, zdrava i prava, smatram da je taj čovek uradio vraški dobar posao i spasao mi život, ili me bar lišio dijalize.
Doktore, 6. februar je dan koji slavimo kao moj drugi rođendan. Hvala vam, od jednog srca i oba bubrega, za moj život.
6. februar – Mooshemin četvrti rođendan.
Na taj dan, pre četiri godine, napisala sam post Evo ti grba, u omiljenoj kategoriji Paket za preživljavanje i tako je rođena Mooshema. Ona je nekakav moj treći rođendan. Omogućila mi je da upoznam sjajne ljude koji će mi postati veliki prijatelji, veliki poslovni saradnici, veliki klijenti i veliki saradnici.
Mooshema je dala dodatni kvalitet mom profesionalnom i privatnom životu. Budući da je iz nje rođen BlogOpen, pa Kolegijum sa učionicom, pa 365lepihdana, da pobrojim samo neke, Mooshema mi neće zameriti što sam je stavila u drugi plan.
6. februar – jedan poseban dan.
Toga dana, 6. februara 2011. na koji je bilo toliko rođendana koje sam zaboravila, zbio se i jedan važan događaj u mom ličnom životu. Budući da će to biti, verujem, još jedan rođendan koji ću slaviti, valjda će mi svi gore pomenuti slavljenici progledati kroz prste.
11 Comments
Biće:))
Od srca ti želim još jedan rođendan 6. februara. Šta god da je u pitanju želim ti sve najbolje!
Jao, ako je to ono što mislim :)))
🙂 :*
Bravo!!! Sve čestitke i sa srećom u osvajanje svih budućih šestih februara!
cestitam sve rodjendane vodolijanske 🙂
hvala vam, svima, kao da su svi moji 🙂
@Piskaralo, o, bože, nije još jedna trudnoća 😉
Srećan! Višestruko!
Ih, sve šes šes šes šes…Neko će pomisliti svašta! Hihihi.
@etotako, đavolja posla :-)))
Smajli koji se stidi, hormoni me drmaju ne zameri 🙂