Zatvaranje konkursa [studija slučaja to-be]

Zbog neočekivano velikog broja prijava na objavljen konkurs za ličnog sekretara, donosim navrat-nanos za sebe obavezujuću odluku da konkurs zatvorim i da prijave koje stignu ubuduće, smatram okasnelim. Na ovako veliki odziv nisam računala.

Ako kažem da imam 43 prijave u Inboxu, te da sam primala desetine telefonskih poziva, SMS poruka, DM i FB poruka sa dobronamernim preporukama za sebe i za druge, onda vam je jasno o kakvom uspehu kampanje-koja-to-nije-planirala-da-bude govorimo i o kakvoj velikoj šansi da nađem pravu osobu je reč.

Važno mi je i da kažem da je samo dva sata nakon objavljivanja posta, oglas pročitalo ili bar otvorilo 2000 ljudi. Ha? Na Facebooku je šerovan preko 150 puta. A-ha! Ne znam koliko je puta tvitnut. Eto, pa, recite!

Wow, baš sam samoj sebi napravila zadatak, tek 5% ljudi mi je poznato od ranije. Zato sada, iz poštovanja prema kandidatima i prema sebi, moram da se zaustavim, dok još imam kapacitet da napravim izbor i pohvatam konce. Jer, sećate se, sve svoje radim sama. Za sada.

Ovaj konkurs je bio i svojevrsni, potpuno neplanirani, sociološki eksperiment uspeha deljenja informacija u virtuelnom svetu. Dokazao je da se vesti internetom brzo šire i da je moguće u veoma kratkom roku dobiti veoma dobar odziv, veoma dobre kandidate, sa veoma neobičnim, šarmantnim, iščašenim nastupom. Da dopreti možeš do svakoga, da inspirisati možeš svakoga.

Stvarno ne znam šta, da li nekonvencionalnost oglasa, nekonvencionalno mesto oglasa, iscrpnost konkursa, otkud znam šta – da znam, sada bih već bila bogata – izazvali su da kandidati napišu svoje biografije na zaista zanimljiv način, kojim su mi svi redom ulepšavali svakodnevnicu.

Zato ovde pišem svim kandidatima, među kojima ću pozvati i neke na kafu, kao drugi krug pregovora, uži izbor što bi se reklo. One koje ne pozovem, neka smatraju ovo pismo odgovorom na svoju prijavu.

Dragi moji: Sanja, Petre, Zorane, Bojane, Bojane, Jovana, Miloše, Maša, Davide, Marice, Gaga, Vesna, Predraže, Vojislave, Marijana, Tanja, Tatjana, Aida, Jelena, Jelana, Jelena, Stefane, Marko, Marija, Rozalija, Milice, Nataša, Nataša, Svetlana, Zorice, Dragane, Dragana, Dragana, Uroše, Teodora, Maja, Olivera, Ivana, Aleksandra, Aleksandra, Momčilo, Sonja i, Tibore 🙂

Zaista sam polaskana vašim pismima i iskazanom željom da radite sa mnom. Posebno me je dirnulo što su tu želju iskazali i oni koji me ne znaju, i ni na koji način nisu bili ranije u kontaktu sa mnom ili sa poslovima koje radim. To samo znači da jedna najobičnija iskrenost, kategorija koju smo zaboravili, može da inspiriše druge na iskrenost i iskrenu akciju. Hvala vam i čestitam vam na hrabrosti da budete isti takvi.

Postidela sam se, iako mi je i laskalo, što su oni koji me znaju, tako lepo obrazložili zašto bi radili sa mnom. Bokte, zbog toga vredi živeti, kada znaš da ostavljaš takav utisak i da ostavljaš neki trag u ljudima i, uopšte, evo opet se stidim.  🙂

Nisam bila ambiciozna u vezi s ovim oglasom, ali ste vi učinili da na trenutak pomislim da je to nešto jako važno. Hvala vam i na tome, bez obzira što sam se nakratko i usrala od napada na moj inbox, ne znajući u prvi mah kako ću da izađem na kraj s tolikim interesovanjem. Što reče jedna moja drugarica, trebaće ti prvo sekretar koji će raditi s tobom na selekciji sekretara.

Želim da znate tek nekoliko stvari koje će eleminisati kandidate u prvoj turi. Tu rizikujem da vam se više neću dopadati kao što vam se na prvi pogled dopao moj oglas, ali mislim da vam može koristiti za ubuduće.

Jezik:

Kandidati koji ne znaju kako se pišu negacije glagola – neću zvati na kafu. Ovaj posao podrazumeva da se ponekad nešto i samostalno napiše, treba mi jezički samouverena osoba, koju tek tu i tamo mogu negde da korigujem. Poslovi kojima se bavi VEGA media su izdavaštvo, a Kolegijum upravo i jedino i stalno samo piše za druge.

Adresa na koju je trebalo slati prijave:

Ne mogu da uzmem u obzir kandidate koji su, uprkos tome što je navedeno u tekstu kako, svoje prijave slali nekim drugim putevima. To znači da nisu imali dovoljno koncentracije da pročitaju ceo tekst i da vide da se uputstvo “gde slati prijave” nalazi u njemu. Svi poslovi kojima se bavim zahtevaju baš tu koncentraciju prilikom čitanja veoma različitih stvari. Verujte mi, ni ja ne uživam baš u svakoj stvari koju, opet i uvek, moram pažljivo da pročitam. Tibore, sori 🙂

Očekivana plata:

Slučajevi a)

Ne mogu da uzmem u obzir one kandidate koji su,uprkos tome što je navedeno i podvučeno, odlučili da ne navedu koliku nadoknadu očekuju za svoj trud. To mi sugeriše na nedostatak samopouzdanja, a treba mi samopouzdana osoba, posebno kad ja kljoknem, premorim se, ili imam PMS.

Slučajevi b)

Volela bih stvarno da upoznam ljude koji su naveli da za 2 sata rada, od ponedeljka do petka, očekuju nadoknadu između 30.000 i 40.000 dinara. Najpre zato što razumem da oni svoju ulogu vide u motoru koji mi pomaže da ja još bolje i sa što većim samopouzdanjem radim ceo mesec prekovremeno, čak i kad imam PMS, sin jedinicu u školi, muž poslove oko kojih moram da mu pomognem, neskuvan ručak i neispeglan veš, e da bi oni dobili svoju platu.

Dobro de, nije baš tako, ali neka kandidati koji su svoj angažman za dva sata rada rangirali u vrednosti od 2 do 3 minimalne mesečne zarade, probaju da izračunaju koliko oni cene trenutno svoj sat rada i koliku platu zapravo očekuju ukoliko bi radili puno radno vreme, ceo mesec. Ako saberem na prste, to bi moglo da bude između 120.000 i 160.000 dinara mesečno, netto, bez ijednog troška tipa doprinosi, porezi, zakup prostorije, telefon, struja, potrošni kancelarijski materijal… Pa i da sam NIS, bokte, kako da ispunim vaša očekivanja?

Dobronamerni savet je, spustite se na zemlju i razmislite: možda su baš ta očekivanja razlog zašto ste trenutno bez posla.

Drugi savet: iz posla se (naj)lakše nalazi drugi i bolji posao. Mislite o tome.

O poznavanju ili guglanju firmi i organizacija kojima se bavim

To mi je bilo jedino važno zbog toga da saznate (da li znate) da su BlogOpen i 365lepihdana neprofitne delatnosti, radim ih iz čistog uverenja i ludila i ne zarađujem ništa od toga. Bar ne još. U nekoj dalekoj perspektivi, to će možda biti poslovi. Za sada su samo ljubavi koje moraju da istraju.

Što se ostalog o mom radu tiče, to znači da ja svakoga jutra, već 10 godina, ustajem sa saznanjem da MORAM DA ZARADIM za život. Niko mi ne daje platu, sama je zarađujem. Nikog nemam da mrzim zato što plata kasni; nikog nemam da pljunem zato što je ponekad nedovoljna. Nemam sindikat, nemam uslove da štrajkujem.

Svakog prvog, kad se probudim, dužna sam: poreze, doprinose, troškove zakupa, režijske troškove… Ako nemam odakle da platim, ja MORAM da nađem još posla, ako me već posao nije pre toga našao. Ponekad, istina, iskoristim priliku da se istresem na muža kad krene naopako, on je prvi čovek u VEGA mediji, može mi se, jebiga. On mi još kaže da mi spadamo u svega 5% čovečanstva koji imaju snage, hrabrosti i ideje da budu preduzimači.

Ta vrsta odgovornosti, onima kojima je bila razumljiva, a koju sam prepoznala i u nekim od kandidata, pomoći će mi da pronađem pravu osobu da mi pomaže 2 sata dnevno. Da zna da ćemo deliti i kad je dobro, i kad je loše i kad krene jako dobro. I da napredujemo zajedno, zbog čega mi baš i treba ta osoba, da se odlepim iz ograničenosti koju sam samoj sebi nametnula.

I, onda, možda da je jednog dana ohrabrim da se otisne u onih 5% čovečanstva, srećna i ponosna, kao da sam i ja tome maličice pripomogla.

***

Elem, svi ovi gornji kriterijumi koji su  su mi pomogli da napravim uži izbor. Od ponedeljka očekujte i pozive na kafu.

Postoje i kandidati koje ću rado preporučiti svojim prijateljima, kolegama i saradnicima, budući da kvalitetom svojih prijava i ličnim kvalitetima zaista zaslužuju da nađu dobar i zanimljiv posao i dobre i zanimljive poslodavce.

Hvala svima koji su delili ovu informaciju, na Twitteru, na Facebooku, mejlovima, telefonima. I onima koji su mislili da je ovo sjajan primer Social HR-a. Posebno onima koji su stekli utisak da sam nadobudna i puna sebe.

Tatjana Vehovec