Burna rasprava koja ne jenjava ni nakon tri dana čuda, koliko je procenjeno da jedno čudo može da traje, obavezuje me samo da ostavimo nekoliko konkretnih odgovora na primedbe, insinuacije i ideje o mogućim zaleđinama i namerama projekta 365 lepih dana. Pa da redom otklanjamo nejasnoće i pokušamo da ostvarimo dijalog, u kojem se ne moramo slagati, ali posle kojeg ćemo svi izaći pametniji, a ne ispovređivani i izvređani.
Ko?
Iza projekta stoji BlogOpen, odnosno, Tatjana Vehovec (ja) i Marko Herman, sami od sebe. Krivlja sam ja, a Marko ima tu muku da moje zamisli u tehničkom smislu realizuje. Tako i radimo, ja proizvodim ideje, on proizvodi tehnička rešenja.
Iza projekta ne stoji DS, kako nam je na više mesta to prebačeno, niti bilo koja druga politička stranka. Marko i ja, inače, nismo članovi nijedne stranke. U ovom trenutku poznajem manje od 30% autora objavljenih tekstova, za koje znam da su odgovorni, moralni i preduzimljivi ljudi koji su na razne načine angažovani za opšte dobro ove zemlje. Nemoguće je da vam se ne svide ako biste ih upoznali, bar je to moj utisak.
Niko nam nije projekat naručio, niti je bilo ko pokazao interes da ga finansira. On je tek jedan od 3 celogodišnja projekta koje smo planirali da realizujemo između dva saziva BlogOpena, ali nam nije pošlo za rukom da ostala dva dignemo na noge. Pre svega zato što su to neprofitni projekti, oduzimaju puno vremena, a svakodnevni život ima neke druge zakonitosti.
Druga dva projekta se zovu BlogUp, čime smo hteli da pravimo seriju edukativnih radionica o osnovama bloga, i BlogOn, satelit kojim smo planirali da organizujemo tribine po Srbiji o gorućim temama koje zahvataju i digitalni aktivizam.
Možda je početak života projekta BlogOn upravo označen događajima iz prethodnih nedelju dana i bilo bi dobro da otvorimo jednu panel diskusiju.
Šta
Projekat 365 je trebalo da startuje 1. januara 2011. godine, ali to nismo stigli da realizujemo po planu. Osnovna ideja se bazirala na činjenici da blogerska javnost, pre svega ona koja vodi blogove koji nisu profesionalni ili užestručni nego lični, već ionako dovoljno koristi blogove za odušak — dok kritikuje, analizira, ukazuje, upire prostom, urla na stanje u zemlji, život oko nas, postupke i izjave političara, ministre, lekarske greške, tendere, sudske odluke, mobing, besparicu, siromaštvo…
Pomislili smo da bi platforma koja bi obrnula stvar, pomerila ugao posmatranja u pozitivističkom smeru, mogla da bude dopunski ventil za način razmišljanja kojem većina od nas nije sklona. Kao mali trening uma i duše. Optimizam se uči i zarazan je, mišljenja smo. I neškodljiv. A značajno smanjuje štetu koju objektivno crna stvarnost ostavlja na pojedinca.
Iz ovog projekta je trebalo da nastane digitalna fondacija 365, o čijim ciljevima, strukturi i načinu rada smo iscrpno pisali na sajtu BlogOpena, ali čekajući pravi trenutak da uđemo u registraciju. Sav pravno potreban materijal za registraciju je bio gotov još početkom aprila. Osnivanje fondacije košta 200 evra /advokat/, 15.000 dinara polog, par hiljada za takse, pečat… Nemamo taj novac trenutno.
Podršku za lakšu i potpuno legalnu akviziciju sredstava fondacije nam je odmah ponudio Limundo, a na poziv Veselina Jevrosimovića na sastanak na temu BlogOpena i 365lepihdana, načelno nam je ponuđeno da nam ComTrade obezbedi takođe jedan od načina da brže stižemo do cilja. Obe pomoći su na stand-by poziciji dok se ne steknu objektivni i mogući preduslovi da uđemo u ovako ozbiljan projekat, a ponuđena podrška nije u novcu, već u logistici, što smatramo jako važnim.
Od čega
Cena projekta 365 lepih dana računa se u ceni zakupa domena, 1.600 dinara, sa besplatnim light hostingom u prvoj godini – po politici hosing provajdera. Ovaj iznos plaćen je sa agencije Kolegijum čiji sam ja osnivač. Potpuno bezveze, sada tek vidim, plaćena je i 300 dinara opcija Whois privacy. To je bilo zato da se izbegne da izgleda kao da je Kolegijum vlasnik domena, samo zato što je u tom trenutku imao sredstava da u ime BlogOpena plati troškove. Tema koju koristimo je besplatna, Marko ju je malo prilagodio našim potrebama i idejama, besplatno.
Sve ostalo što je uloženo u ovaj projekat je naš rad i vreme, pozivi autorima, podizanje tekstova, ilustrovanje fotografijama sa slobodnim pravima ako autor ne dostavi svoju. Oko svakog teksta ima negde oko 30 minuta posla, ne računajući prethodnu i kasniju komunikaciju urednika i autora.
Zbog noseće ideje da svakog dana bude objavljen drugi tekst drugog autora, briga o ovom projektu čini ga komplikovanim sistemom za održavanje, oduzima dosta vremena i donosi stalne brige i napetost zbog organizacije popunjavanja svakoga dana.
Kako
Prve tekstove smo pronašli tako što smo direktno zvali blogere koje poznajemo. Svi su dobili identičan poziv na mejlove koje smo imali. Imamo jedan šerovan Google doc, i jedan šerovan G-kalendar preko kojeg upravljamo informacijama i planovima.
Kasnije smo se potrudili da putem društvenih mreža nedvosmisleno pozovemo i ostale, sve druge koji nisu dobili lični poziv, navodeći da je projekat otvoren za sve, da pripada svima, po jednom jedinom kriterijumu za tekstove – da šalju pozitivnu ideju o Srbiji ili o svom životu u njoj. Napravljen je i kalendar, za biranje željenih datuma, odnosno, pregled slobodnih dana. Od prvog koncepta, kojim smo želeli da baš pronalazimo ono što je (ipak, uprkos svemu) lepo u Srbiji, tekstovi su ceo eksperiment poveli prema drugoj vrsti posmatranja stvari – iz sebe i ličnog optimizma.
Do sada je jedan tekst odbijen, odmah na početku, jedan samo vraćen na doradu – skraćivanja do predviđene dužine, jedan je imao srednji prst kao ilustraciju – predložili smo zamenu fotografije. Poslednjih dana nas neko, ko se potpisuje kao Neko, zasipa pričama i pesmama koje govore o optimizmu, ali autori toga nisu poznati, te ni takve tekstove ne možemo objaviti.
Iako smo želeli da svi autori budu potpisani punim imenom i prezimenom, dozvolili smo onima koji to nisu hteli – pseudonim i odabrani avatar. Niko od nas iz tzv. uredništva, ne zna ko je osoba koja se potpisuje kao mrziljud, na primer, ali je njegov/njen tekst objavljen.
Portrete svih autora na jednom mestu, možete pronaći na fan stranici 365.
Sajt nije literarna sekcija, niti je BlogOpen književni kružok, tako da ne postoji nikakva selekcija po kriterijumu literarne vrednosti pojedinačnih priloga. Ipak, pristiglo je i nekoliko vrhunskih tekstova.
Zašto
Mislili smo da je očigledno, da neće biti potrebe za objašnjenjem. Ali, evo, možda zato što je potrebno uložiti isti napor da se iz sumorne stvarnosti pronađe neko svetlo, kao i da u svetlu pronađeš mrak.
Slogan
Najviše primedbi smo dobili zbog slogana i reči “forsiranje”, mada niko, sve do Vremena, nije išao tako daleko da tu pronalazi skrivenu i namernu “tamnu stranu” analogije sa nazivom romana Dubravke Ugrešić , “Forsiranje romana reke” i njenim književnim aktivizmom.
“Roman reka” je u formalnom smislu vođenje toka radnje od vremenske tačke a do neke tačke b, a mi smo mislili da je “optimizam reka” dobar način da pokažemo da bismo voleli da to teče, u okviru 365 dana, neprekinutog toka. Kada vojska forsira reku, na primer, ona prelazi reku iako zna da je to opasno, ali to čini strateški s idejom da odnese pobedu, iako zna da je neprijatelj čeka s druge strane. Ne forsiraš reku ako bežiš, već kada se suprotstavljaš.
Neprijatelj napretka Srbije je takođe pesimizam, vreba i s druge strane obale ali i duž celog toka, te ako bismo forsirali optimizam, smatrali smo, možda se ništa grandiozno ne bi promenilo, ali bi neko mogao u sebi da pronađe dodatnu snagu da krene u susret izazovima, a ne da ih pasivno i malodušno trpi.
Izgleda da je smisao ovog slogana uspeo da dopre do manjeg kruga ljudi nego što smo planirali.
Zašto je buknulo?
Smatram da postoje dva moguća razloga zbog kojih je tekst u Vremenu naišao na tako burne i oprečne reakcije. Budući da nisam ni psiholog ni sociolog, sasvim je moguće da grešim.
S jedne strane, autori 365 lepih dana, kao i Marko i ja, bili smo zatečeni da takav jedan kritički osvrt dolazi iz “našeg” Vremena, a ne nekog medija koji je “prirodni neprijatelj”. Mislim da je tu faktor iznenađenja, zatečenosti i osećaja izneverenosti odigrao veliku ulogu za reakcije koje su usledile.
S druge strane, opet, novinarski tekst je dao dovoljno materijala na osnovu kojeg bi oni, koji se nisu ranije sreli s projektom ili su ga posmatrali samo ovlaš, mogli da se razjare, verujući u ponuđenu novinarsku tezu kao jedino moguću verziju projekta.
Stvoren je jaz.
Svi smo na gubitku, čini mi se. Možda je i projekat 365 lepih dana ugrožen ružnim rečima i s jedne i s druge i treće strane, netolerancijom koja je iskazivana i napadima na ličnosti, kojima svedočimo. Vreme će pokazati. Ali, uverena sam da sve strane u ovom online sukobu, zastupaju zapravo sličnu filozofiju, bore se za iste stvari i svakako dele istu sudbinu.
Za sve bi bilo bolje da pokažemo malo više razumevanja, malo manje skepse i mnogo više volje za dijalog.
Uloženo je dosta napora da se u nečemu bezazlenom i svakako dobronamernom pronađe nešto loše. Zato treba uložiti isti takav napor da se i u onome što je ispalo loše, pronađe nešto dobro.
Izvolite, recite.
10 Comments
Mooshema, pisati blog zahteva od čoveka: vreme, trud, posao, znanje. Napor da se u sumornoj stvarnosti pronađe svetlo, dostojan je svake pohvale (jedno malo svetlo, drugo malo svetlo,… i dobiješ Las Vegas:)).
Učinili ste ovim projektom za našu zajednicu mnogo više nego većina naših korisnika Interneta i želim vam da pronađete sponzore koji će taj vaš trud i rad platiti (možda se naša država opameti, pa krene da nagrađuje ljude koji to zaslužuju – baš sam ooogroman optimista sam, zar ne?:))
I nemate potrebu da se bilo kome pravdate za bilo šta. Oni koji imaju nešto protiv, neka pokažu svoj doprinos našoj zajednici, pa ćete onda imati o čemu da razgovarate i biće moguć dijalog. Inače, ovako vam samo oduzimaju vreme.
Zahvalite se “uglednim” novinama na besplatnoj reklami i radite dalje. A ako vas neki pljuju iza leđa – znači da ste vi ispred! Želim vam mnogo uspeha i optimizma:)
Pozdrav Tatjana,
pratim projekat 365lepih dana od samog pocetka, i do sada sam ga podrzavao deljenjem sadrzaja na twitteru ili fb-u. Za sve drugo jednostavno nisam imao vremena, a sve ovo oko negativnog clanka u Vremenu me na neki nacin pogadja, jer smatram da radim slicnu stvar kao i vi, samo na jedan drugaciji nacin (url portala je vec naznacen u mom imenu). Kao i vi (Marko i Vi), i moja supruga i ja finansiramo projekat Upoznaj Srbiju sa idejom da se prezentuje ono sto je lepo, vredno i zanimljivo u nasoj zemlji. I isto kao i vi, i mi smo naisli na nekoliko negativnih (kontekstualno potpuno promasenih) komentara na konto onoga sto radimo. Optuzivali su nas i da smo DS i DSS i SNS i SRS iako smo oboje apoliticni koliko god je to uopste moguce.
Stoga, pisem ovaj (duzi nego sto sam mislio) komentar podrske, da nastavite sa dobrim radom i ispravnim, pozitivnim stavom, a u buducnosti cemo vec nekako udruziti snage i, siguran sam, prevagnuti na pravi stranu.
A svima onima koji na ovaj optimizam gledaju sa pogresne strane, poruka je:
Mene bi bilo sramota da pomislim (ili jos gore, izjavim) da mi ista zavisi od onih koji su na vlasti… Ili onih koji nisu.
Sta da radim, tako sam naucen, vaspitan i tako razmisljam. Sve zavisi samo od 3 faktora: mog rada, moje upornosti i mog strpljenja.
Ako mislite drugacije, razumljivo je zasto ste tu gde jeste…
Samo napred 365lepihdana!!!
To je to. Leptirići, seminari, i svima lepo.
Ma, iskulirati. Nećemo valjda da nam na kraju ne bude lepo?
Mene fascinira što se u određenim grupama u Srbiji sve, ali BAŠ SVE može svrstati u politiku! Kome je i kako moglo pasti na pamet da u ovome vidi akciju naručenu od strane jedne političke stranke? Kome je i kako moglo pasti na pamet da želju za pronalaženjem radosti u životu proglasi dnevnom politikom? (Asocijacija: jednog od prvih informatičara pitali da li bi se dobili tačni odgovori ako bi se u računar ubacili pogrešni podaci. On odgovorio: “Da mi je znati kako radi mozak koji može da smisli takvo pitanje?”) Tako ja imam želju da kažem: “Da mi je znati kako radi mozak koji ovakav projekat može da progali politikom?”
Nije naivno, zabrinjavajuće je iz bar dva razloga: ili je društvo toliko paranoično da u svemu vidi opasnost, ili su ljudi iz medija toliko opsednuti manipulacijom da se samo time i bave. Nije dobro, u svakom slučaju! Čike u belim mantilima treba da dođu i podele lekiće! Mada bi bilo bolje kad bismo, umesto toga, svi “popili” malo svakodnevnog optimizma.
Boriti se da svaki dan bude lep, ali i 360 lepih dana je veeeeliki uspeh:-) Samo napred!
Ici napred u sredini kao sto je ova, a ne gubiti nadu i polet je izuzetno tesko. Trpeti udarce (i psihicke i fizicke) i nastavljati dalje je jos teze. Naci trunku zadovoljstva i srece kada se zivot svede na puko prezivljavanje se granici sa nemogucim.
Po mom misljenju 365lepihdana ne sluzi za forsiranje optimizma i zamazivanje ociju. Sluzi da ulije malo nade i da da snagu onima kojima je na izmaku.
Samo cepajte dalje, po onome sto se moze cuti IRL i procitati na internetu vecina je uz vas 🙂
Malo je ljudi koji imaju toliko dobrog u sebi i koji samo radi lične satisfakcije rade bilo šta što je društveno korisno. Ili pojedincu, nebitno.
Nažalost, postoje ljudi koji, da li zbog pakosti, neznanja, zavisti ili nečeg drugog, žele da prekinu, ometu ili otežaju ono što radite.
Nemojte dozvoliti da jedna ili deset osoba naruši nešto čemu se raduju desetine, ako ne i stotine. Žao mi je što se ovo desilo, ali se nadam da neće uticati na vašu dobru volju i dobru volju svih ljudi koji su se uključili u projekat.
Ja wolim da mi je svaki dan lep i zato wolim da citam owaj sajt! (x
Stawim slooshke na ooshi, citam textowe i swidjam se i sama sebi!
Svaki put se iznova čudim kako je moguće da pojedini ljudi u svemu vide nekakvu teoriju zavere. Postoji toliko stvari koje treba kritikovati,o kojima treba pričati, koje možemo da menjamo ali ne treba kritikovati BAS SVE, naročito ne ono što je lepo, korisno, nesto što je produkt pozitivne energije i dobrog raspoloženja!!!! Ovde je potpuno jasno da se radi o lošoj nameri.
DOBRO RASPOLOŽENJE JE STVAR VASPITANJA!
Navijam za 365 lepih dana