Nije samo da sam se zaradila poslednjih nedelja, već sam se malo i zaigrala poslednjih godina.
Naime, ja ZNAM da imam povišen holesterol tipa IIa, što bi reklo da na moju hiperholesterolemiju ne utiče stil života (ishrana, pušenje, kretanje, alkohol), već ga ja imam, pa imam, kao genetsku manu (a imam i na koga). Moji nalazi pre liče na osobe tipičnih Amerikanki koje uživaju u porodičnim pakovanjima džank fuda, na primer, a ne na nekoga moje konstitucije.
A FAT WOMAN (2008), BY LIU ZHENG
Pre 7 godina sam se bila uplašila (tada sam i saznala uopšte za taj moj tip IIa), kada mi se periferni vid na trenutke lomio, pa sam imala utisak kao da naglo povećaš broj piskela na obodima vizure.
Jako neprijatno.
Nalazi su pokazali, gle, katastrofično stanje moje krvi, ni nalik na ono što vidiš od spolja. Malo sam se lečila, dok me strah držao, pila lekove i pazila na ishranu po dijeti za dijabetičare, stesala se, živnula, bila dobro raspoložena, odmorna i vedra, a onda sam se opet maličice opustila. I obožavam Trik perece, pljuvačka mi ide kad ih vidim na rafovima.
I ne brinem ništa.
Kao, to su sve prazne priče. I prestala da pazim i da pijem lekove.
Kao, neće to mene.
I onda prošle nedelje, naglo mi je zazujalo u glavi i na trenutak sam se odvojila od stvarnosti. Ok, valjda PAD pritiska, pomislila sam, ili pad ŠEĆERA u krvi, ništa nisam jela, ili možda povratak na velika vrata moje davne prijateljice, panike. Nikako nisam računala na SKOK.
Sutradan, isto. Vrtoglavica, lebdenje, neki čudan i zastrašujuć osećaj. Krenem da merim pritisak, 158/100, puls 100.
Bokte, otkud meni visok pritisak, kada ja imam izrazito nizak pritisak?
Jedva hodam, jedva dišem, spavam poslepodne jer ne mogu da izdržim, budim se umorna…
Merim pritisak dva puta dnevno, istim aparatom u istoj apoteci, donji pritisak nikako da padne ispod 90, cele nedelje. Ići ću kod lekara u ponedeljak, tako, s osećajam da sam čardak, ni nebu ni na zemlji. Lebdeći.
Kad, nedeljica, iz nevezuše, sedim i ćakulam s mužem, odjednom isti taj osećaj u glavi, odvajanje od stvarnosti, limbo nekakav, u glavi sunđer, tupost, glasovi stižu iz daljine, kao neki eho, elektronski aparat za pritisak ne može da ga izmeri, javlja error, dok konačno ne pokaže 135/116.
Opa! Hoće li mi sad srce stati od tog napora kojem je izloženo, bokte? Hitna pomoć… i dalje
priznanje:
MALKO SI SE ZAIGRALA, DEVOJKO.
Pijem lekove. Za pritisak i za holesterol. Jedem voće na svaka tri sata. Za večeru salata začinjena maslinovim uljem i kalijumova so. Ostalo bareno. Puno povrća, mršavog mesa, ništa pivo, jedna mala jutarnja kafa…
I spoznaja:
Ne dešava se samo drugome. To, što često pišu u popularnoj medicini za opštenarodnu upotrebu u dnevnim novinama.
Holesterol je ober zajebancija. A meni je tek 45. A detetu tek 12. Valjda još nekom trebam.
Zakoči malo. Osvesti se. Uozbilji se. Budi odgovorna.
Eto, to se desilo. I dešava se.
Osećam se sjajno poslednjih par dana, valjda su lekovi počeli svoje. Upoređujući to kako se osećam sada, sa stanjem u kojem sam bila prethodnih par meseci misleći da je premor i stres, prosto ne mogu da shvatim zašto sam pustila da živim tako, nemam pojma kako mi nijedno zvonce nije pozvonilo na uzbunu, ili makar na pitanjce…
Proverite povremeno holesterol, ne budite ludi kao ja, koja sam u nedelju imala sreće.
18 Comments
Dobro je da si se dozvala pameti pre nego si zakasnila (da ne cuje zlo) i ostani pri tome, kakve crne perece…. 🙂
Moj muz isto ko ti, on je gle uzasa jos mladji, ima 35 i bebu od nepunih godinu dana. Ni on nece da se leci. Sad je smrsao 8kg i bolje se oseca. Molim dragog Boga da to bude dovoljno i da ne ode dalje… Joj vi tvrdoglavi ljudi!
@Jelena, ja inače nisam debela, nisam ni mršava, ali ne delujem kao neko ko bi imao visok holesterol. Čak se ni ne hranim skroz loše (ako zanemarim slabosti zvane perece, ponekad, na poslu). ovo je kod mene nasledno. Tim pre sam morala da budem malo odgovornija.
Daj mužu da pročita moj tekst, sigurno ne želi glasove iz daljine i hitnu pomoć u kući 😉
Dobro je kada hitna pomoć hoće da dođe, jer ako neće bude baš zeznuto kad moraš da odpuziš do hitne, kad sa normale 115/75 napraviš skok na 165/110 puls 110. U sred leta kad je prirodno da padne.
Meni holesterol nije nasledan, rekli mi da starim, i da to što pre prihvatim. 🙁
Borim se, evo, više od godine.
@Suske, došli su mi za manje od 10 minuta, čini mi se.
Piješ neke lekove? Ili se boriš ishranom i stilom života?
Za sada ishranom, ali se plašim da neću tako moći dugo. Lekove za pritisak za sada pijem samo po potrebi.
Poslednji put sam morala sa išijalgisom, savijena potpuno, do hitne. Bolelo ih uvo da se cimaju. 🙁
Pa znas kako, malo ko bude razuman i disciplonovan tek onako, zato sto se mudar i razuman rodio. Obicno mora da se desi neka frka da bismo se svesti dozvali i jao bokte, koliko god da je grozno bilo, mogla si i gore proci. Nek na ovom ostane, huh.A nadalje – pametno, devojko:)
Ne desava se samo drugima. Cuvaj se jer imas za koga. Perece su crap. Drzi se!
uvek mislimo da se drugome dešava.
kamo sreće da imamo nekog pametnijeg ministra zdravlja, pa da nas natera da jednom godišnje svi radimo sistematski pregled – ne uradiš pregled, nemaš pravo na zdravstvenu zašitu.
čuvaj se. imaš zbog koga, da.
Pingback: Šta se krije u tvom telu?
Drž se…
Propustio sam ove dane na mreži i ne videh situaciju.
Život nije sprint – već maraton. Snaga – volja – istrajnost – tempo koji odgovara tebi. Neću da pričam previše i bivam pametan.
Ja sam se baš uplašila kad sam prvi put saznala da imam povišeni pritisak al se vremenom navikne.Treba živeti zdravo i ako se ima bolest i ako ste zdravi to nije teško samo treba steći navike.Mnogi tvrde da su sredili holesterol uz pomoć jabukovog sirćeta možeš probati nije ukusno ali…
Ceo život jedem pretežno kao ti sada, ali to je moj prirodan ukus, ne privlači me drugo… To je daleko lakša priča :(.
Meni lično ništa ne fali, ali u bliskoj rodbini sam imala osobe sa prirođenim hiperholesterolemijama – pomrli pre 55-te godine :(.
Nema druge nego kako Ivan reče: maraton. I srećno :*.
Nije holesterol najgori kad pogledaš, ali je istina da osim nekih malih izleta, ja nisam jela ništa zaista strašno. Ipak, izleta više nema, new life, new rules, ništa mi ne fali. dapače, dapile 🙂
Pingback: Kako ću da istrčim polumaraton | MOOSHEMA
Pingback: Život počinje sada | MOOSHEMA
Pingback: LCHF – testing, testing… | MOOSHEMA
Pingback: OMG dijeta – O, Bože, biću mršavija od svih svojih prijateljica! | MOOSHEMA