Tamo gde se od Place Blanshe popneš pored Mulen Ruža živopisnom Rue Lepic, pa gore kroz Abesses, ili kad izađeš gore na Monmartre Butte pa se desno spuštaš opet ulicom Abesses, dođeš do Rue Audran, i broja 5 gde smo odseli pet dana.
Sacre Coeur: Sveto srce i sveta porodica 🙂
Ispod nas je Pigal, iznad nas je trg Emili Godo gde je Pikaso naslikao svoje Gospođice iz Avinjona, tamo gore desno je Katedrala Sakr Ker, a odatle vidiš ceo Pariz, čak do Monparnasa. Ispred gorostasne katedrale Svetog srca nalazi se crkvica Svetog Petra, u koju je dolazio na molitvu i Dante.
U uličicama na Buttu, kad silaziš stepenicama, na jednom odmorištu naići ćeš na ulaz u minijaturni bioskop koji su napravili Bunjuel i Kokto u koji stane 20-tak ljudi, tu odmah blizu je i Dalijev muzej.
Place du Tertre
Iznad stanice Abesses, na Place du Tertre, nalazi se kafe u kojem je nastala reč “bistro”. Navodno, to je najstariji kafić na Monmartru u koji su svraćali Rusi pre borbi i pili alkohol vičući “bistro, bistro!”, što će reći “brzo, brzo!”, a konobarice su mislile da je to reč za “piće s nogu”. U toj uskoj uličici koju vidiš sa ovog trgića, u kojem danas preko dana lokalni slikari prodaju svoja dela, živeli su Modiljani, Pikaso, Van Gog, Soten…
Odmah tu blizu, malo niže, je i ljupka bašta u kojoj je ogromna tabla na kojoj na svim jezicima piše “Volim te”.
Les Deux Moulins
Ako se vratiš niže dole na stanicu Blanš, koja je na raskrsnici Pigala i Abesses, tu gde pomenuh Mulen ruž, naletećeš na kafe Les Duex Moulins, isti onaj u kojem je radila Ameli Pulen. Samo nekoliko desetina koraka više uz ulicu pa levo, videćeš i mali dragstor, Des Trois Frères, u kojem je svaki dan kupovala junakinja tog filma. Oba mesta su se pohvalila gužvama nakon snimanja filma, a u Dve vetrenjače retko možeš naći slobodnog mesta, bez obzira na doba dana.
Šampanjac u Solferinu
I onda kada doručkuješ i popiješ kafu u Le Vrai Paris, ili uveče, kad se vratiš iz lutanja po Parizu i sedneš da popiješ čašu šampanjca u bašti Solferina, pored grejalice i ušuškan u toplo ćebe, e onda znaš zašto smo se radovali da od svih delova Pariza živimo pet dana baš na broju pet ulice Odran, na petom spratu stare zgrade 18. arondismana, u potkrovlju koje je nekada bio slikarski atelje vlasnika, lokalnog slikara. Gde je sve toliko lokalno i dobrodušno, boemski i dobroj duši slično.
5 rue Audran
Pa se okrenem u odlasku i mislim se, Monmartre, nous serons de retour.
5 Comments
Hvala na ovom divnom prikazu kratkog ali slatkog putešestvija; prosto sam poželela da se nađem tamo 🙂
Jedini logičan: soundtrack http://www.youtube.com/watch?v=qMIZ6X0YJwU
e, i ono kad zažališ što nisi bolje učio francuski u osnovnoj školi, već si otaljavao :-))
– zainteresovalo me ko je ta osoba koja se toliko izvinajava nasim susedima, pa sam eto naleteo na ovaj prilog – gospodjo ili pak gospodine , odluci te , hocemo li sprovesti reformu srpskoga pravopisa, ili se sluzite njime kako valja – ako zelite da se sluzite hrvatskim pravopisom onda budite dosledni i nemojte gresitit;
Place Blanche ; Moulen Rouge ; Abbesses – pridrazavajte se toga i kada nabrajate umetnike , ili ostanite pri onom jednostavno Vukovom ;« Écris comme tu parles », no nije ni to bitno, lakse mi je sada da shvatim cemu toliko izvinjavanje onima, koji se nama nikada izvinili nisu, toliko .
Drugarski pozdrav
Gaga
PS
Upravu ste nasoj deci treba da se izvinimo, ali samo zato, sto smo vodjeni svojim egoizmom dopustili 90-te
@Gaga, vaš kometar je ujedno i moj odgovor vama. Sa sve nedirnutim pravopisnim i gramatičkim greškama koje ste u njemu načinili. Pismen čovek može da piše kako hoće, nepismen samo onako kako može. I koliko zna. A vi znate o svom jeziku zaista malo i nije vam bilo potrebno puno da mi to i pokažete.
Pozdrav!