Danas je rođendan mom gradu. Ovaj datum mi se čini najvažnijim za istoriju Novog Sada, nije gradska slava, ‘elde, već građanski dan koji obeležavamo zato što je na taj dan, pre 264 godine, Marija Terezija, svojim carskim dekretom koji nije arčila na gluposti, elibertirala grad i proglasila ga Slobodnim kraljevskim gradom.
Slobodnim. Kraljevskim. Gradom.
Mnogo toga je ta žena uradila za Novi Sad, do tada samo petrovaradinsku prćiju. Istorija nas je učila da je pokatoličavala Srbe sa ovih prostora, a i ne samo Srbe, a i ne samo sa ovih prostora. Međutim, nije nas štedro učila (istorija u našim udžbenicima) i da je nekatolicima dozvoljavala obrazovanje na najvišim carskim univerzitetima i da je na taj način praktično omogućila Srbima da otvaraju svoje škole. Da nije dozvoljavala katočkoj crkvi da se meša u carske odluke i u sistem života građana. Da je praktično udarila temelje kraju feudalizma, uvodeći plaćene nadoknade za rad kmetova.
Da je uvela građanski zakonik, Codex Theresianus.
Da je uvela POREZ crkvama.
Da je uvela sistem obaveznog obrazovanja za svu decu, bez obzira na veru i imovinsko stanje.
Da je uvela obaveznu istragu smrti beba i autopsijsku istragu svih smrti u bolnicama.
Da je uvodeći učenje prava, smanjila ulogu teologije.
Kažu da je slušala Državni savet koji je osnovala i da je taj savet stvarno bio to što jeste: pitala ga je kad ne zna, i priznavala svoje greške kad ih je činila.
Bokte, baš bi nam dobro došlo nešto od te, dva i po veka stare, pameti.
Da li ste znali da Marija Terezija ipak nema nijednu uličicu, nijedan trgić, nijednu ploču u ovom gradu? Vratila sam se iz Bratislave, pa tamo su podignute ploče na svakoj zgradi u kojoj su samo svirali Mocart ili List. Ljudi se ponose svakakvom “sitnicom”, prave od svoje istorije big deal.
Zar je moguće da smo mi imali volje i interesa da imenujemo ulice u Novom Sadu ljudima prema kojima nemamo dovoljnu istorijsku distancu da bismo znali da vrednujemo njihova imena, a da nemamo niti jednu uspomenu na Mariju Tereziju?
A, slavimo ovaj dan. I delimo februarske nagrade (Dušan Popov je dobio ove godine).
A da neku uličicu nazovemo njenim imenom, neki mali trg, ništa.
Mislim da bi Novom Sadu baš prijala makar jedna uspomena na kojoj bi turista, a bogami i poneki sugrađanin, mogao da sazna kome Novi Sad duguje svoj status grada.
Novi Sade, srećan/sretan ti rođendan, boldog születésnapot, všetko najlepšie k narodeninám, fericit ziua de naştere… zna li neko kako se kaže na romskom?
9 Comments
Sad sam u januaru bila na putovanju, i bila sam dva dana u Becu. Kada sam dosla do spomenika Mariji Tereziji, prvo sto mi je palo na pamet, izgovorila sam: “Hvala Marija” na sta su me malo cudno pogledali prijatelji koji su bili sa mnom. 🙂 Potpuno se slazem da bi trebalo i u Novom Sadu napraviti spomenik ili imenovati ulicu po Mariji.
Mada sto se mene licno tice, mislim da bi Novi Sad trebao vise da poradi na modernim spomenicima (umetnickim skulpturama) koji nisu posveceni nekoj licnosti. Umara nekad ta istorija, daj nesto mastovito, da se zamislim kada prodjem pored…
I ja bih nešto moderno, naprimer, na našim novim kružnim prelazima, stalno zamišljam neku super skulpturu, instalaciju… (pa da vozači prođu, i zamisle se ;-))
šalu na stranu, kej je idealan za to. volela bih i da imamo murale, a posebno bi me radovalo da se srede sve kuće u užem centru grada, i kad malo zađeš, izvan Zmaj Jovine i Dunavske (čije lepe fasade se ni ne vide od tih odvratnih reklama).
🙂 Palma na Mallorci je mene odusevila gomilom skulptura na svakom kruznom toku i na svakom mini trgicu. 🙂 Novi Sad moze mnogo toga, ima prostora 🙂
bravo mooo
🙂 Palma na Mallorci je mene odusevila gomilom skulptura na svakom kruznom toku i na svakom mini trgicu. 🙂 Novi Sad moze mnogo toga, ima prostora 🙂
Novi sad je odlican grad s previse pontecijala alm nazalost neiskoristen
izvinjavam se, ali Novi Sad ne duguje Mariji Tereziji status slobodnog kraljevskog grada jer su upravo Novosadjani otkupili taj status i to po dobroj ceni.
Tačno tako, kao i npr. Sombor
Dobar tekst. No, izgleda da to nije istorija koja nam je potrebna. Nama trebaju nekakve druge istorije, a Austrougarska ima da zauvek ostane “tamnica naroda”, iako nam je, utamničenima, izgleda tada bilo bolje nego slobodnima danas.
Ni u našem delu Banata (ispravite me ako grešim) ništa ne nosi ime Marije Terezije, a tek se za Banat “otvorila”. Od kaljave, malarijom pritisnute, nenaseljene, nezdrave močvare, za svega 60 godina, ona i njen sin Jozef su napravili žitnicu Austrije. Za rumunski deo Banata nisam siguran, mada mislim da bar u Temišvaru ima ponešto marijaterezijansko.
Ako budete pokretali inicijativu da se bar jedna uličica u NS nazove njenim imenom, imaćete moju podršku i potpis.
Svaka čast za tekst,samo napred!