Dragi dnevniče mojih priprema,
Već s dobrim razlogom sumnjam da ovo ikoga zanima, ali mene zabavlja i ovo je moje lično glasilo, pa ko velim, šab me gabri.
Mrzi me da pišem o uticaju na Intrnetu, da pravim (i čitam) mimove, dosadno mi je na tviteru, isto tako i na FB, politika mi se smučila, imam tema gomilu jednu, samo me mrzi da ih razrađujem. Imam druga posla, a imam i obilje svojih zadovoljstava.
Pa odem izjutra rano na trening, pre posla, koncentrisana na kardio vežbe, s malom izmenom od zadatog programa. Umesto 2 x 2 km, trčala sam 3 km slabo (10km/h), pauzica s brzim hodanjem, pa 1,5 km nešto jačeg intenziteta (12km/h), na staroj dobroj traci i njenom pojmu o vremenu i brzini kretanja (koju, traku, od jutros još više volim nakon jučerašnjeg blamiranja po keju).
I to bi bilo to. Za danas. Počinjem da razmišljam o svom levom kolenu.
