Relax Kovačica

Sve to na slici izgleda, iz dobrih uglova, kako treba. Totalni wellness. Uz malo kitnjastih reči na sajtu, poverovaćete da tamo treba da provedete vikend.

I mi smo. Pošto nas mrzi da spavamo po hotelima (u braku smo, imamo gajbu i ponekad i solo gajbu), odlučili smo se za dnevnu varijantu boravka u objektu Realx u Kovačici. Cena za dnevni boravak: 2.760,00 dinara. Džabana. Uz sav taj bazen, džakuzi, finsku saunu, teretanu, sobu u boji koju želiš…

Prilikom rezervacije devojka je bila veoma ljubazna. Jeste da sam se malo osećala kinki što rezervišem dnevnu varijantu i što nemam prilike da kažem da smo u braku, jer se ona jako izvinjavala što više nema slobodnih soba s bračnim, već samo s odvojenim krevetima. Da je zadovoljim, tokom rezervisanja telefonom pitala sam muža: da li se slažeš s odvojenim krevetima. Muški glas koji je recepcionerka čula je odgovorio: e, jebiga sad. Ja sam u slušalicu rekla, slažemo se.

Odabrala sam boju sobe gledajući sajt, preporučujem mirne tonove braon, osim ako vam fali malo histerije u životu, onda možda više volite naradžastu ili pink.

Ja sam se jako radovala i što ćemo se odmoriti u blizini, i što Srbija sve više polaže na fitness i wellness turizam. Radovala sam se i teretani, jer volim. Manje sam se radovala bazenu, jer ne volim baš, ali muž voli, pa je time i moja sreća bila kompletna.

Otišli smo u Kovačicu da se aktivno odmorimo i opustimo na jedan dan.

Smeštaj

Prvi šok, ono što ne piše dovoljno jasno na sajtu: smeštajne jedinice su bungalovi na parkingu, koji velikim prozorima-vratima gledaju na nečiji automobil, koji skoro da vam je ušao u krevet. Ako neko dolazi na dnevni boravak onako kako je recepcionerka možda mislila da mi dolazimo, imaće veliku naprijatnost što će iz kreveta gledati direktno u nečiju haubu i šoferšajbnu, i što će jasno čuti šetače koji prolaze.

Ali, hajde, mi nismo došli zato, sećate se iz gornjeg dela, a i možete to i da pretpostavite. Došli smo zbog bazena i teretane.

Recepcija hotela je u glavnoj zgradi, tamo gde je bazen, a vi ste smešteni 50metara dalje, na parkingu. Pošto je mart i hladno je, već me je zabolela glava unapred od prelaska iz bazena do kućice s mokrom kosom. Hmmmm.

Fitness

Ne damo se, dobro raspoloženje nas drži, imamo i svoje peškire, pa preletećemo, majka mu stara,  nekako iz bazena do sobe preko parkinga, kad za to dođe vreme i kad se dobro nauživamo u svemu zbog čega smo došli.

Dobijamo i hotelske peškire, razdvajamo se muž i ja, svako svome fitness jatu. On – pravac bazen, ja – pravac teretana.

A teretana… 7-8 elementarnih mašina, nema muzike, na TV-u repriza neke turske serije. Nijednog slobodnog tega, nijedne jedine bučice. Mada, istini za volju, nema tu ni mesta za slobodno kretanje, jer su sprave sve zauzele.

Nema nikog okolo da pitam da li možda ima još neka prostorija, neki cardio-room, neki bajkić, eliptik, nedabože traka za trčanje. Dok se okrećem oko sebe, prolazi neka žena u beloj odeći i ja je prepadam pitanjem o tome. Ona mi kaže da za žene ima traka za skidanje sala.

Je li? Fino, a šta je to? Znam da obično za skidanje sala moraš malo fizički da se potrudiš, pa sam pokazala interesovanje za tu traku. Ona me odvede u ćošak gde stoji mašina s debelom trakom koju možete da stavite na struk ili kukove i da vas dobro prodrma i izmasira. znate tu spravu, prodavao i top-shop. Ako je vidite u nekoj teretani, obično je zauzeta jer je na njoj neka devojka koja besomučno tare svoju stražnjicu o to, verujući da će izaći iz teretane s 10 cm manjim obimom. (Treba videti da li ima neko istraživanje o placebo efektu masiranja na toj traci, jer sam uverena da nema dokaza za smanjenje obima)

Još jednom hmmm. A, traka za TRČANJE? A, pa to nema, kaže mi, bila je jedna pa se pokvarila. Budući da nisam videla ni mesto gde je mogla da bude, upitam gde je stajala ta traka.

Puno vi pitate, bilo bi vam bolje da vežbate. Mislim, iskreno, nije to rekla, ali  me je tako pogledala i izašla.

Pa, ono, jest. Hajde da odvežbam. Dobra vest, svi trenažeri su radili. Trening trajao 15 minuta, toliko mi je trebalo da obiđem SVE mašine i uradim na svakoj 3 x 8.

Nema veze, idem na bazen, tu je i džakuzi.

istina, ni na ovoj slici ne deluje kao da džakuzi radi bog zna kako

Zatičem muža u džakuziju s obešenim ustima. Ne izgleda ni najmanje kao devojka gore. Kad to vidim, odmah znam da je kataklizma. Sedi skrušeno u bazenčiću čija je površina vode potpuno mirna, tek ponegde vidim koji mehurić. Da sam došla koji minut ranije (što je s onim spravama bilo moguće), zatekla bih ga kako uživa u društvu troje male dece, čiji roditelji su im ubacili i lopte i šlaufe da se brčkaju tu.

Izgleda da je muž neposredno pre mog dolaska edukovao roditelje da džakuzi nije dečiji bazen i da, uprkos tome što nema džakuzija, to je i dalje nešto što služi za relaksaciju a ne između dve vatre.

Da ne dužim. Rupice za izlazak vode pod pritiskom, što je suština džakuzija, je li, začepljene su od kamenca, objasnili su nam u hotelu, te stoga taj džakuzi baš i ne radi dobro. Ne radi dobro? Pa ne radi uopšte. A da li je začepljen i grejač za vodu? Jer, opet hm, nije baš najveći užitak da se brčkaš u kadi na 20 stepeni.

Dobra vest je što nisam kvasila kosu i što sam mogla mirno da došetam od bazena preko parkinga do sobe.

Za popodne sam zakazala masažu.

Wellness

Moj maser je kasnio 5 minuta, ali nema veze, ovde sam da se opustim i da zaboravim na svoju sitničavost oko tajminga. Ušli smo u jednu malu, prijatnu prostoriju gde sam ostavljena da se skinem i popnem na krevet.

Nisam mogla da ne primetim da je moj maser bio u plastičnim papučama za bazen i u majici na kojoj je pisalo SPASILAC. Želela sam da verujem da će on stvarno da spasi moj dan. Neki maseri to mogu da vam urade za jedan sat.

Ovaj moj nije. Da li je pogrešno zabeležno da ja želim sportsku masažu, ili možda ja ništa ne znam o relaks masaži, tek, drljanje kremama dugo sat vremena me je podsetilo na nešto što bi moglo da bude relaks, jedino što se još dvoumi i oko toga. Momak je možda dobar spasilac, ali maser nikako.

Ukratko, bacila sam 2.500,00 dinara.

Hrana

Ručali smo u restoranu u okviru glavne zgrade, s pogledom na bazen, a pre svega džakuzi, koji je baš uz staklo s trpezarijom. Dok sam bila kod džakuzija, dakle s one strane stakla, bilo mi je malo neprijatno da gledam ljude koji na metar od mene jedu. Sada, kada smo počeli da jedemo, odabrali smo sto na drugom kraju, a ja sam sela tako da gledam u parking, to mi je, uz supicu, delovalo prihvatljivije od pogleda na bazen.

Hrana zapravo nije bila loša. Međutim, izbor hrane, za ovu vrstu turzima, sigurno bi mogao da uvrsti na meni nešto zdravije od roštilja i bečke šnicle.

Opšti utisak

Mi više tamo nećemo ići, a vi kako hoćete.