Subota, obična, kružna

Penjem se do stana stepenicama i usput srećem komšiluk, kreće u redovne subotnje nabavke. Kako ko izađe iz svog stana na svom spratu i krene prema liftu, ugleda mene kako furam gore i, znajući da živim na poslednjem spratu, razočarano, umesto pozdrava: Ne radi lift?!

Radi.

Ili ne radi. Nemam pojma.

Trening redovno završavam tako što se vraćam kući na peti peške, po dve stepenice. Ponekad idem i bočno po dve, nadam se da niko ne viri kroz ključaonicu.  To sigurno izgleda odvaljeno: okrenem se na desnu stranu, krenem na drugu stepenicu desnom nogom, onda naredne dve preskočim levom, jednom napred, jednom nazad. Na sledećem spratu obrnem stranu i noge. Probajte. Ludilo. Ako uopšte normalan mozak može da ukapira šta radim.

Meni je to deo rutine, a ovu izmišljotinu sa hodanjem sa strane testiram na sebi zbog te jedne problematične zone – moj muž im je nekada tepao “nosila je pištolje prokleto nisko” – daklem, bokova iliti hifni, narodski rečeno, koji se najvišu opiru promenama. To što žmu ipak ne može više to s punim pravom da mi tepa i peva – moji pištolji su daleko manji i niiiii sluuuuučajno više nisu nisko – možda zato treba ipak da mu oprostim što je jutros prevrnuo očima kada je shvatio da opet idem na trening. Videću. Ujeo me je za srce 😉

Ali, subota jutro! Ranije sam išla da trčim, a onda sam provalila da subotom ujutru nema nikoga u teretani. To me navodi na zaključak koji sam delila s mužem, da žene uglavnom trenigne razumeju kao deo obaveze, pa se onda za vikend opuštaju. A meni je to deo opuštanja, koje uz to razumem i kao deo odgovornosti. Skroz druga logika. win-win

Ako ne treniram, osećam se šugavo. Možda me malo i peče savest. Dopada mi se da jedem puno, a ako ne treniram, ne mogu toliko da jedem.  Sve ima svoje.

Njegovo fat burn visočanstvo: kružni trening

I onda subotom odem sama, kraljica teretane i uradim kružni trening kojim obuhvatim celo telo.

sumo čučnjevi sa slobnim tegovima

(ovo na slici nisam ja, ali ću biti kada budem imala plave oči. fotka pripada Noelu Daganti, a preuzeta je odavde)

To izgleda otprilike ovako, jedna vežba za drugom, bez pauze, sa 12-15 ponavljanja:

1. Potiskivanje tegova s ravne klupe (grudi, ramena, biceps, triceps)
2. Sumo čučnjevi – na slici – sa slobodnim tegovima (noge sa akcentom na unutrašnju i zadnju ložu + dupe)
3. Opružanje leđa na mašini (leđa, uglavnom donji deo i još malo guze i zadnje lože)
4. Sklekovi, muški (ramena, ruke, leđa, grudni i stomačni mišići)
5. Vaga na jednoj nozi s medicinkom 4 kg (menjam noge, klatim se napred-nazad držeći loptu u rukama i balansiram, guza, prednja i zadnja loža)
6. Podizanje laktova do brade sa Z šipkom, uski hvat (ramena i trapez)
7. Otklon tela sa bučicama od 6 kg, savijanje u struku levo-desno (bočni mišići trupa)
8. Podizanje na prste s bučicama u ruci, listovi.

Odmorim, isteglim ceo telo, popijem vode i ponovo, još dva puta. I sve gotovo za pola sata! Popila litru vode. Potrošila 250 kalorija.

I onda peške po dve stepenice, nimalo elegantnim hodom ušinute krabe, na peti sprat.

EDIT: zašto je dobar kružni trening, osim što kraće traje? kružni treninzi se koriste za sagorevanje sala, što klasičan trening sa tegovima ili mašinama, nema. naime, umesto da radite klasičan ritam 3 x 12 neke vežbe, sa sve odmorima između serija kada vam puls, koji ionako nije dostigao neke visine od rada s tegovima, pada – vi radite vremenski ekonomičnu varijantu treninga, tako što ne dozvoljavate svom pulsu da padne između 8 vežbi, a potom se odmorite da biste skupili snagu da ponovite krug. Nakon ovakvog treninga, u kojem ste gradili mišiće u isto vreme dok ste trošili salo (što je najteže postići, reći će vam svako), navodno još neko vreme, dok sedite kod svoje kuće, sagorevate salo. pod pretpostavkom da ste mišiće odmah, kada ste došli kući, nahranili proteinima.

kružni trening možete da radite i kod kuće, bez sprava, koristeći samo svoje telo. guglajte circuit training at home, i naći ćete gomilu dobrih grupa vežbi za celo telo i ludačkih 20-30 minuta. ako ubacite još i reč beginner u pretragu 😉 možete bez frustracije početi. svi smo bili beginners na početku, ne zaboravite.

Dosta za danas, sada na roštilj u Medića kući.

Sutra 10 km na keju. Mislim, nedelja, je li?

Ovaj blog se pretvara u đuveč.