5 km
Čim sam je videla, poželela sam da učestvujem: Košutnjak Challenge Race.
Mislim, ono, sigurno je odlično zezanje. Posebno što za prvi put neće biti, po obećanju organizatora, jako teških prepreka i to svega 5 na svaki kilometar, ali sam se nešto uplašila.
Srce radosno viče da, mozak pravi tu neke primedbe.
Da istrčim 5 km mogu. Bez problema. Da se prljam, uh kako bih volela, pa kad više za to imaš prilike? Da se usput smejem – pa ima li šta lepše?
Ček samo, jedan amandman oko prljanja. Imam samo jedne patike koje čuvam kao da su od zlata. Izgleda da sam ili razmažena ili škrta, kada mi je to bila jedna od prvih pomisli – a, šta ako mi se ove udobne i dobre i nimalo jeftine patike nepovratno upropaste?
Jer, hej, ja sam trkač početnik, nemam ti ja na lageru starih patika za trčanje, samo starih “no-sport” patika, kao i većina nas.
I da završim ovaj niz “za”: da pamtim to ceo život, je li da je vredno jedne takve uspomene?
6 km
Ima još jedna trka na koju sam mislila: Ultimate Nutrition trka prijateljstva u Kuli.
6 km. Mislim, šta je šest kilometara? Jedno malo istrčavanje. U mom slučaju malo duže od pola sata, ali, who cares. Važno je drugarstvo.
Nego.
Negde imam tremu. Nemam takmičarski duh u gomili. Da se nadmećem sa sobom – to volim. Da se takmičim sa drugima, nisam taj profil. Možda zato što se nikada nisam bavila sportom. Možda zato što ne volim ni sinovljeva takmičenja. Možda zato što me od toga boli stomak i ne osećam nikakvo zadovoljstvo.
Ne plašim se da izgubim. Jednostavno sam se uplašila da učestvujem.
Kakvo je to stanje duha?
6 Comments
To je početak anskioznosti. Mi anksiozni smo kukavice, otkazujemo iz straha od odbijanja, razočaranja i poraza. Tako da…ako nećeš da jednog dana postaneš ja i radiš na 5% svojih mogućnosti, idi i budi prva.
Koja je tvoja fantazija, šta je to loše što se može dogoditi? Meni obično pomogne suočavanje sa fantazijama i njihovo svođenje na to što jesu.
Slažem se sa Ivom. Moj komentar si već dobila na TW. Samo da dodam – kupi neke patike za dž. Za tih par km trčanja i brdo zabave neće ti biti žao da ih i namerno uništiš.
Srećno! :*
@Iva, kako si stroga prema sebi! hvala ti na podršci. Svakako ne mogu da budem prva, ali mogu da stignem do kraja, bar to znam. 🙂
@Spes, jedini objektivan i realan strah je koleno.
@Jovana, kako si me samo lepo i ozbiljno shvatila za taj stipsarluk s patikama 🙂 kakva prva pomisao, pa reci 🙂
Svaki put kad ih obuvam, ja to radim s religioznim poštovanjem.
U tom slučaju, stanje duha je u skladu sa realnom situacijom, tj. sa objektivnim mogućnostima.