Kad sam prošena (o, daaa, jesam), pre više od 14 godina, odgovorila sam, Da, ali.
Da, ali da znaš da ja ne znam da kuvam.
Da, ali da znaš da je ne volim da kuvam.
Da, ali da znaš da je neću da kuvam.
Da, ali da znaš da ja mrzim s v e poslove u kuhinji, pranje sudova inkludid.
O, da. Tako sam sve rekla, veoma ozbiljno. Htela sam da se udam za njega, ali nisam htela da mu kuvam. Mislim, ni sebi. Mislim, za te stavove i ideale tek dotaknute emancipacije, bila sam spremna da mi kaže, A, pa ondak, niš i da ostanem stara devojka s pudlom, s kojom delim bananu i perece Ravanica u usamljenim večerima uz TV.
Nije rekao. Rekao je da nema veze. Udata sam, deco!
Povremeno nam je kuvala njegova mama. Povremeno mi se nešto od toga jako svidelo. Povremeno sam pitala kako ovo, kako ono.
Vremenom, neke stvari sam naučila da pravim na njen način. Neke na način moje mame. Ponešto sam pitala svoju baku, a ponešto tetku. Vremenom, zatekla sam sebe u kuhinji kako kuvam svaki dan. Još kad nam se pridružio ovaj malac, i da pravim slatkiše i da ulazim u kuhinju više puta dnevno.
Pranje sudova inkludid.
Kim štangle moje skvekrve – uvod
[quote_right]ovo nije recept zdrave hrane, ali sam pokušala da ga makar malo doteram. ne prejedati se testom, bez obzira ;-)[/quote_right]E, sad. Ima ta jedna grickalica koju je pravila moja svekrva, obični neki slani štapići, suvi, s kimom.Pravila ih je na tone, mislim bar dve tepsije, donosila i stavljala u metalnu kutiju na kojoj je pisalo Danish Butter Cookies. U toj kutiji bi mogli da ostanu (samo ako zaboravimo na njih) i po mesec dana a da ne izgube ništa od svoje divne, prhke suvoće. Samo bi na dno kutije popadao višak kima, koji bih, kad sve pojedemo, hvatala navlaženim kažiprstom, onako da se zalepi za njega, sa sve krupnom solju koja bi otpala s površine štapića. I grickala u slast.
Mmmmmm.
Mada, nije to nešto posebno. To je više sećanje na početak zabavljanja. Na večeri uz film i pivo, kad smo se, na primer, prvi put posvađali, i to zbog Džejmsa Bonda.
Pošto sam već matora, je li, a moja svekrva još matorija, je li, setila sam se i obavezne torte s jagodama i žutim patišpanjem za muževljev rođendan, pa doboš torte koja je najbolja na svetu i koja je pravljena uvek za Božić, pa reformice kakve joj nema ravne za moj rođendan, pa sve te sitnice na koje nas je moja svekrva, kraljica rutine i običaja, naučila, i bez kojih mnogi datumi ne bi bili isti.
I pošto godine idu, je li, odlučim da zamolim za te neke recepte, da probam da ih sačuvam od zaborava i da im udahnem novi život i nove sitnice koje će možda pamtiti moj sin.
Sveščica
I tako dobijem tu čuvenu sveščicu. Sveščicu svekrvine majke, Nemice. Ispisanu krasnopisom, skoro da na prvi pogled podseća na goticu. Recepti pre Drugog svetskog rata. S ukrasnim prvim slovima, pisanim štilom i mastilom. Na koju se nadovezuju, manje krasnim rukopisom, i recepti njene ćerke, moje svekrve. Među njima i kim štangle, zavedene pod S, Slani štapići I.
Vreme je da smanjim doživljaj i da podelim s vama taj običan recept koji za mene ima emocionalnu vrednost. I da sve to stavim u novu kategoriju, Großmutters Küche, odakle ću povremeno na kuhinjsku svetlost izbacivati neku predratnu i posleratnu kulinarsku tajnu.
Svekrvine kim štange na moj način
Moja svekrva kaže ovako:
Slani štapići I
U 150 gr prosejanog oštrog brašna dodati pasiranog švapskog sira, iseckati u masu 150 gr margarina. Pošto se masa spoji rukom izraditi glatko testo. Ostaviti na hladnom mestu da se odmori i stegne, razvaljati ga u debljinu 1/2 santimetra, potom premazati s 1/2 razmećnog žumanca, posuti kimom i grubljom solju, sa zupčastim točkićem seći štangle i peći na jačoj vatri.
Toliko. Ne kaže koliko švapskog sira. Valjda od oka. I šta više ima tu da se slasti i masti, je l’ to recept, jeste.
Vidi šta sam ti uradila od štangli, mama!
- 200 gr integralnog speltinog brašna
- 120 gr putera
- 100 gr Ella sira + 30-tak gr obranog jogurta
- umućeno žumance
- kim
- krupna morska so
kad sam razvukla masu i poređala prvu polovinu na pleh na koji sam prethodno stavila papir za pečenje, bez dodatnog zamašćivanja, baš u ovom trenutku:
nazvala sam svekrvu da pitam šta je jača vatra. Ona je rekla da ne zna, ali da ja sigurno znam svoju rernu.
Stavila sam na 200 C, toliko se moja rerna i ja poznajemo.
Ostalo sam uradila kako je rekla, i dobila ovo. Kim štangle. Sreća, sreća, radost.
Od ove mase su ispale dve tepsije, prvu sam napravila malo rešije, jer tako volim, a tako voli i moja svekrva pa je uvek rešije zadržavala za sebe (sad je nepravda ispravljena), a drugu tepsiju normalne, žute, kao da su pečene na suncu.
Ne brini što u masi nema soli. Krupna morska so pobacana po njima, uz kim, biće sasvim dovoljna za grickanje uz TV.
Oh, this is sooooo junk, znam, znam, ali to su ipak neponovljive kim štangle koje sam upravo zadržala u porodici i udahnula im novi život!
19 Comments
Ali, ali, taj krasnopis! ♥
Divno, sve…
jaojj, da. predivno i zaslužuje neko konzerviranje. moram se pozabaviti time 🙂
Jaoj 🙂 Pa ovo je divno, i prica i recept i modifikacija recepta..I krasnopiiis 🙂
A svega ovoga ne bi bilo da tvoj muz nije pristao na tvoje uslove , s pocetka price :))
Ovo je mnogo više od priče o porodičnoj tradiciji i grickalicama.
Kad neko ovako pise o stanglicama onda se skromni čitalac (ja) 🙂 pita zašto toliko dugo trebamo čekati tvoj drugi roman 😉
Sad možeš da mi se smeješ do mile volje, ali od nekoga ko do juče nije znao šta je to esencija, nije me ni sramota –khm– šta je to speltino brašno, de ti reci meni. Ono, baš sam danas objavila recept jednog subotičkog doktora za imunitet, i baš od integralnog brašna, al, opet, ne znam, priznajem …
Smatraj da poslednja rešenica podrazumeva smešak za kraj, koji ja ne umem da nacrtam, pa to ti je … a i bolje jedan niški cmok od mene.
PS – da ne bude zamene, doktor je za imunutet, ne hleb….
@Negoslava, smajli se pravi ovako : ) , ali spojeno, pa ispadne ovako 🙂
Ovo sa nam na pitanje na FB napisala o spelti c/p
spelta je jedna od najstarijih žitarica na svetu, koja ima nešto manje glutena od pšenice, a dobar balans proteina, vlakana, UH i minerala. Skupa je u proizvodnji, zato nije popularna i dugo je nije bilo u masovnoj proizvodnji, raste u ljuskama koje štite plod od spoljašnjih uticaja, a prilikom proizvodnje brašna ima dodatni proces ljuštenja i guljenja ljuske, pa je skuplja na tržištu.
Eeee, takve pravi od kevine kume majka, gospođa Lela iz Rume. Imala sam recept, od nje ga dobila, ali zaturila.
Hvala ti na ovome beskrajno, samo ja neću te tvoje eksperimente, volim belo brašno 😉
@Ivana, slušaj onda moju svekrvu, ona je stara škola 😉
e, super izgledaju stanglice, i odlicna izmena recepta, hvala sto si podelila:) a jedva cekam da vidim te stare recepte, oni su mi omiljeni…
Draga Tanja,
Danas mi je odjedared došlo da bih mogla da isprobam ovaj recept :). Ispalo super, uz malo modifikacija. Pošto u kući niko ne voli kim, zamenila sam susamom. Mrzelo me i da odvajam žumance od belanca, pa sam premazala celim umućenim jajetom. Ništa ne fali. Dodala i malo više jogurta. Testo napravila od brašna koje sam imala (kad mi ovako dođe 🙂 – pola ražano, pola belo. Uredno sam napravila i fotografije svake faze eksperimenta, ali nema načina da ih ovde priložim. Pošto su degustatori bili oduševljeni, licima je detaljno prezentovan izvor recepta. To je dodatni razlog da detaljno pretresem ovaj blog i da blagodarim na pruženoj mogućnosti da se pohvalim svojim kulinarskim (ne)umećem :).
Finalni proizvod prezentovan na FB strani 🙂
Hehe, @Branka, videla sam ih. To je treća uspela varijatna iz ovog recepta. Moja svekrva bi bila oduševljena, možda joj ponesem lap top sledeći put da joj pokažem.
Palo mi je na pamet da pokupim vaše slike i stavim ih u dodatak ovog posta, “kako je drugima uspelo”, to je sad već čitava galerija, da li bi mi to dozvolila? 🙂
Naravno. Navesti da je moj produkt oskrnavljeni izvorni recept, što ide u prilog izvorniku koji trpi ovakvu kulinarsku nedisciplinu. I zove se “kim štangle sa susamom” 🙂
Da ne zaboravim – pozdraviti gospođu svekrvu od srca.
Pingback: Da, hranim se zdravo. Ne, nisam na dijeti. Igrokaz kod svekrve. | MOOSHEMA
recept je za svaku mogucu pohvalu
da li ide prasak za pecivo ili soda ?
@ljiljo, ne ide ništa od toga. Samo tako 🙂 One malo narastu, odnosno, ponašaju se kao lisnato testo, gornji deo im se naduva, pa kad ih gricneš, unutra je vazduh.
Pingback: Kako uspevam da održim pravilo zdrave ishrane u kući (ili, ne izvoljevaj) | MOOSHEMA
Divota jedna! Moja baba je pravila pogačice sa sirom od ovog istog recepta – jednaka količina putera, brašna i švapskog sira (po 300g). I više ništa, osim soli. Vadila ih je najmanjom modlicom, pa su se, kad su se pekle, malo krivile i listale. Mmmmm, obožavam ih, pa ih zato više ne pravim:) ….ali ću probati tvoju modifikaciju u vidu štangli, sa heljdinim brašnom (pošto sam ga već kupila).