Sto mu slatkih Barnija, šta to jedu naša deca?

19

Posle sjajnog i za mnoge roditelje, aj houp sou, otrežnjujućeg istraživanja koje je napravila Hana Kazazović o simpatičnom medvediću Barniju, gde je utvrdila da ovaj slatkiš za decu po svom sastavu nije nimalo simpatičan, da je meda sladak, ali da je njegov sastav još slađi i to na, po zdravlje, veoma opasan način, poželela sam da podelim sa vama preporuke WHO (World Health Organzation), čija smo članica, koje su donete 2010. godine na 60. redovnom zasedanju Skupštine WHO.

Celovit tekst preporuka možete pogledati i sačuvati za sebe sa ovog linka.

Suština je da je gojaznost, posebno gojaznost kod dece, prepoznata kao jedna od vodećih nezaraznih bolesti, te da navike stečene u detinjstvu u mnogome utiču na zdravlje cele nacije u budućnosti.

Preporuke se odnose na zabranu reklamiranja deci hrane koja nije zdrava, u terminima TV programa za decu, blizu škola ili školskih igrališta, parkova, sportskih hala…

Nezdravo se tumači po količini šećera, zasićenih masti i soli u proizvodima za decu i odnosu tih količina u odnosu na dnevne potrebe. Pa, ako, na primer, vaše dete pojede medvedića Barnija, da li znate da je samo tim zalogajem prekoračilo svoju dnevnu potrebu za šećerima?

Ili, na primer, ako pojede kesicu Smokija, da li znate da je prekoračilo zdravu dozu dozvoljenih soli i natrijuma za dva dana?

I, tako dalje.

Ako bi bilo neke normalne regulative po tom pitanju u našoj zemlji, Barni ne bi smeo da se ovako reklamira:

Da li toga roditelji moraju da budu svesni? Da li to deca koja već imaju džeparac, treba da znaju?

Šta je sa našom decom?

Mi, valjda, nemamo tih problema. Pogledala sam Zakon o reklamiranju i Zakon o zaštiti potrošača, neke odredbe postoje i odnose se na reklamiranje duvana i alkohola u prvom i prodaju istih u drugom. To bi bilo to.

Nedavno istraživanje pokazalo je da je svako peto dete u Srbiji gojazno. Sto mu medvidića Barni (saznajte još o slatkom Barniju na ovom linku), pa zar ovo nije alarmantan podatak? Ako statistika pokazuje da od 75% gojazne dece postaju debeli odrasli ljudi, nije li krajnje vreme da se u ovoj zemlji ozbiljno pozabavimo time?

Uputila sam pitanja u Ministarstvo zdravlja i u Institut za javno zdravlje, Batut, želeći da saznam da li smo dali koju paru na razmišljanje o preporukama WHO, koje se pre svega tiču prevencije zabranom reklamiranja  nezdrave hrane deci.

Sa obe adrese sam dobila odgovor malo sutra. Šok? Neverica?

Nedavno je i pokret potrošača Beograda objavio istraživanje o proizvodima koji se reklamiraju deci, kao zdravi su za decu, od njih rasteš i te fore (osim što nas onomad Plazma nije puštala da odrastemo), i objaviše da, na primer, Plazma, Njupa supa, Smoki, itd, nisu zdravi. Šok, neverica?

Informacija o ovom istraživanju, temeljenom samo na čitanju nutritivnih tabela s amabalaže, jer se za laboratorijske analize nema para, prošlo je u tišini, s ignorisanjem većine medija kojima su proizvođači glavni zakupci oglasnog prostora. Šok, neverica?

Moram da primetim da je u ovom istraživanju koka kola upala među zdravu hranu, Šok, neverica.

Deca su nam debela. Ako još nisu sva debela, hrane ih nezdravo. U vrtićima se hrana priprema na nezdrav način, u školama je za plaćenu užinu u boravcima beli hleb, margarin i salama nepoznatog porekla, kada petkom dobijaju mekike to je juhuuu. Što su stariji, jedu i piju sve gore đubre kad izađu iz kuće i dobiju džeparac, jer je “sramota piti vodu” i “sramota je imati voćku u torbi”.

Pošto reklamiranje hrane za decu nije na agendi, postarajte se da im makar vi ne kupujete đubre, već im pripremajte kod kuće zdravu hranu.

Edukujte ih. Pričajte im tome šta znače šećeri, soli, masti. Stvarajte im naviku da jedu kuvano, bez pojačivača ukusa, zdravo. To je najmanje što možete da uradite za svoju decu, jer mi, roditelji formiramo navike u ishrani.

Kanađani su haos

Juče je osvanula vest da Udruženje doktora Ontarija (OMA) planira kampanju za nezdravu hranu, istu onakvu kakva je kampanja protiv pušenja. Pogledajte kako bi to izgledalo, na primeru čokoladnog mleka, pomfrita, industrijskih sokova, pice (naši proizvodi su se tu našli kao mogućnost za deblje razmišljanje)

[minigallery id=’4334′]

Šok, neverica? Pa, zato što i treba da bude.

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

19 Comments

  1. Slaba sam na ova iskušenja i nijedan tekst o nezdravosti hrane koji pročitam, koliko god da je uznemirujući, ne postigne to da ipak zaista izbacim štetnoće sa spiska namirnica koje kupujem. Mislim da bi mi pomoglo da vidim ovakve slike i tekstove na prozivodima.

  2. Meni je problem sinovljev džeparac. Ja pričam, pričam, ali on “neće da se izdvaja”. Zato to kompenzujem kod kuće kuvanjem i nekupovanjem takvih proizvoda.

    Uspela sam jedino da ga uverim da ne kupuje Mars, Tviks, i ostale slaktiše za koje je utvrđeno da imaju kukurzni skrob i sojin lecitin od GMO 🙂

  3. Roman Vehovec on

    Upozorenja na cigaretama mi ništa nisu značila. Ali je odlična ideja da se isti princip primenjuje na svim proizvodima, hrani i piću. To bar znači upozorenje i sopstveni izbor. A svako mora da ima pravo na izbor. Kanađani su sjajni. Ali kada neka Kkola ugruva par miliona dolara u centre odlučivanja u siromašnim zemljama, onda je jasno da od takvog zakona nema ništa. Dok tako ne bude u EU, npr.

  4. Evo mog primera.
    Ja nisam mala ali opet i kao mala nije imao ko sve ovo da mi kaze i smatram da je Vas sin, Tanja, veoma srećan zbog toga. Ali ipak neke stvari sam čitajuci sama shvatila. Naravno, ja dopistim sebi da “grešim” ali ne baš u velikoj meri. Elem, ono što sam htela da kažem je da kada sam počela da radim, znači prva godina nakon završenih studija na poslu su mi se svi smejali. Svako jutro sam doručkovala čim otvorim oči i nosila hranu koju sam prethodno vece skuvala-napravila sebi. I bogami trebalo im je dosta vremena da se naviknu na mene. Da ja doručkujem i jedem veoma često ali po malo i to ne pekarske proizvode. Nailazila sam na veoma neukusne komentare ali to me nije sprecilo da nastavim po svome 🙂
    Zato mislim da u svemu treba biti uporan i istrajan 🙂 I uciti od najboljih 🙂 Hvala Tanja na ovim poučnim tekstovima!

  5. Negoslava on

    I ja sam se radovala kada za užinu u školi dobijemo gnjecave hladne mekike, a to je bilo ohoooo kad. Iako mi je majka spremala najlepši džem od šljiva na svetu, iako smo imali čvarke kakve niko nigde nema, iako je bila domaćica i mogla da mi skuva što poželim.
    Samo, tada je sve , pa i najgore, bilo mnogo zdravije od ovog smeća koje nam poturaju i za koje tek sa zadrškom od nekoliko godina ili decenija saznamo da je štetno .
    Više nije pitanje ličnog izbora da li će neko to da jede ili ne, jer, nažalost, mnogi moraju da kupuju viršle i najgore salame, margarin i smoki i ostale bućkuriše. Ali, nikako da shvatim majke koje grdne pare bacaju za zašećerene vodice, umesto da deci spreme zdrave sokove – a letos je bar voće bilo jeftino. Ili za pekmeze i kečape pune gustina, a šljive i paradajz su jedno vreme bili bagatela.

  6. Često se rastužim kad u prodavnici vidim mlade ljude čije su korpe prepune viršli, pašteta, gotovih pizza, pa čak i gotovog sutlijaša… Ako ništa drugo, to je loše zbog količine konzervansa koji se nalazi u toj hrani.

    Šta se desilo pa ljudi više ne kuvaju sami npr. griz i sutlijaš, već ga kupuju? Manjak vremena, previše obaveza, posla?… Ne znam. Ali primećujem da je sve više gojaznih ljudi i dece sa zdravstvenim problemima uzrokovanih lošom ishranom. 🙁

  7. Svaka cast!
    Iskreno receno, hrana je presla u uzitak i maniju i nije vise samo potreba, trebalo bi da se vratimo na to za sta sluzi hrana – samo da bi preziveli.
    Treba da se naucimo da uzimamo koliko nam je potrebno, i to ne samo hrane, vec svega.
    Sve sam svela na minimum i “zezalice” samo za vikend, ali se trudim da i sebe i njih vratim na normalu i da jedemo kada nam je to potrebo i da se prebacimo jos vise na voce.

  8. Pingback: Busted: slatki barovi sa rafova Zdrave hrane su najobičniji – slatkiši | MOOSHEMA

  9. Odlican tekst! Imala sam prilike da vidim skole u Finskoj i Nemackoj. Oko same skole ne postoje prodavnice brze hrane i kiosci, u skoli se sluzi zdrava hrana, kuvana, organskog porekla. Obrok je jeftin i svima pristupacan. Mislim da nije pitanje cene vec organizacije, rada i razmisljanja! Skole su pune problema, pa im jos samo fali i pitanje ishrane na dnevnom redu..
    Odlicno je da se vise prica i o tzv ”zdravim slatksiima”, koji imaju sjajan PR koji nas za cas ubedi da su bonzita i slicne poslastice odlicna uzina!

  10. Pingback: Žitarice ili tradicionalni doručak, šta je zdravije? | MOOSHEMA

  11. Draga Mooshema,
    Da li postoji keks, čokoladica, bilo šta što bi moje dete moglo kupiti za užinu, a da nije nezdravo. Svuda nailazimo na spiskove stvari koje ne treba konzumirati, al niko ne govori šta je bezbedno.
    Puno pozdrava 🙂

    • Draga Ivana, ne znam da li ista ima za preporuku od slatkisa. Mozda jedino crna cokolada, najbolje je da se pravi, jer sve kupovno je puno nekih E…, pojacivaca ukusa, … Kupite detetu sirovo kostunjavo voce, suseno voce, pokusajte da sami spremate keksice (koristite starinske recepte od masti, brasna, oraha,..), sto jednostavniji -to bolji.

  12. Sve ovo je šokantno ! Ja već godinama znam za sve te mučke koje se serviraju narodu, a nažalost, i na račun dece, jer ti trovači znaju, da će ta
    nevina deca teško odoleti nekim slatkišima i kojekakvim obojenim zašećerenim vodicama.
    Najgore, u svemu ovome je to što, oni koji prave, da tako kažem, te zakone
    kojima se reguliše, šta sve i u kom procentu može hrana da sadrži, nemaju zakon kojim bi se štitio narod od tih legalizovanih trovača. Imam utisak da ne postoji nikakva kontrola, koja bi sve takve proizvođače oštro kažnjavala.
    Ali, izgleda da smo mi Srbi ,,najpametniji” u svetu, zato nam i uvaljuju
    svašta i sve što ostali svet odbacuje!
    Srdačan pozdrav !

  13. Pingback: Elvita breakfast: ipak nedovoljno za obrok | MOOSHEMA

  14. Protivnik sam grickalica i industriskih slatkisa naručito u ishrani dece. Potpuno mi je nejasno zasto se deci uopste u ishranu uvodi nesto poput smokija, barnija i čak ni mame ne znaju da mi daju odgovor na pitanje zašto to daju deci al jedna od naj ne jasnijih stvari mi je ZAŠTO SE deci daju VOCNI JOGURTI u čašama koji od voća imaju samo neki ekstrat i imaju preeeeeviše šecera, kakva je to užina i zašto je to bolje za decu od pravog voća. Ovo što sam napisala se odnosi na decu do 3 godine.

  15. Pingback: Tonus hleb: zbog čega afera? Ceo izveštaj. | MOOSHEMA

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.