Profesionalna orijentacija – od smaka sveta do ravnoteže u svemiru. I tako u krug.

9

[Ovaj post je napisan zbog projekta Profesionalna orijentacija u kojem, po pozivu, rado učestvujem. Namenjen je mladima, koji se tek odlučuju o svojoj budućoj profesiji.]

Odluka i njene poledice

Da mi je neko rekao, tada, dok sam zgrčenog stomaka od treme i neizvesnosti, čekala rezultate prijemnog na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek Gluma, verujući da će ravnoteža u svemiru postojati samo ako moje ime bude bilo na spisku,

da mi je neko tada rekao da će moje ime osvanuti na spisku, i to tamo negde na dnu i da ću ipak za dlaku studirati to što volim, ali da će ta ljubav zgasnuti i da se, kasnije svojom odlukom, time uopšte neću baviti,

da je neko probao da se našali sa mnom govoreći mi da ću raditi poslove zbog kojih ću tu diplomu moći čak i da zagubim,

da mi je neko pomenuo mogućnost da ću kasnije menjati poslove i ustajati u cik zore i raditi posao od 7 do 3, pa posao od 9 do 5, pa posao od 11 do 6 uključujući nedelju, pa poslove 24/7/365,

znam da ne bih verovala i ne znam kako bih tu perspektivu podnela. U tom trenutku, ja sam tek završila srednju prirodno-matematičku gimnaziju “JJ Zmaj”, smer Programiranje. Sic! Školu, za koju sam verovala da je moj najveći životni promašaj koji je trebalo popraviti čuvenim radom and, now, something completely different.

Odluka i njene poslastice

Spisak poslova koje sam radila od sticanja diplome i pokušaja da magistriram, završenog odslušanim svim predavanjima, očišćenom prvom godinom i nikada urađenim magistarskim radom (dobro ste me podsetili sada, možda se tu još nešto može promeniti, mlada sam 😉 ), podugačak je. Sami ste to hteli, uzmite kokice i čitajte, bilo je to ovim redom, uz nešto malo muke i dokazivanja, od kada sam izašla iz skamije:

1. Honorarni poslovi u pozorištu s Ljubišom Ristićem u Subotici (jedno leto priprema predstava, cele godine putovanje po celom svetu s njima) — korišćenje diplome na najdivniji način — [naučila da radim 20 sati dnevno], pa onda

2. Konobarica u Londonu, u moje vreme nisi mogao da budeš ceo čovek ako se ne otisneš u svet i ne probaš sam da se snađeš za hleb — za to ti treba samo petlja, a posle dobiješ diplomu iz života — [naučila da nosim tri tanjira supe na levoj ruci i jedan u desnoj, bez prosipanja] pa, po povratku

3. Stalno zaposlenje u Narodnom pozorištu Sombor tokom jedne užasne pozorišne sezone, život tamo — da se ne baci diploma — [naučila da živim od prvog do prvog] i priključnije nazad u Novi Sad, a tamo

4. Accountant executive, ma šta to značilo 92-ge, u privatnoj kompaniji koja je na tržište izbacila tada nepoznati kosmodisk, ehej [naučila osnove marketinga, kreiranje poslovne strategije, organizaciju rada], pa posle toga

5. Koordinator humanitarnog, dečijeg i medicinskog programa u Soros fondu [naučila kako se konkuriše kod stranih fondova, kako se pišu projekti i izveštaji, kako se radi evaluacija projekta], pa, posle koje godine tamo

6. Pozorišni kritičar u Našoj Borbi, pa odatle u Blicu, pa odatle u Glasu javnosti, [naučila kako se piše vest, šta je reportaža, zašto novinari brzo stare] pa odatle

7. Urednica u časopisu Sad Novi Sad, kulturnom mesečnom vodiču [naučila programe u kojima se prelamaju knjige i časopisi, spoznala tehnologiju štampe i pripreme za štampu], pa odatle

8. Urednica kulture u dnevnim novinama Građanski list, urednica kulture u mesečniku Kibic fenster, paralelno s tim saradnja sa stručnim pozorišnim časopisima [naučila šta su rokovi i naučila da ih poštujem], pa odatle, nakon 8 godina izgubljenih u novinarstvu

9. Selektor pozorišnog festivala Infant [naučila kako se organizuju velike i komplikovane manifestacije i kako je svaki učesnik bitan točkić u celoj mašineriji], pa nakon toga (tu negde dođe udaja, pa dete)

10. Urednica u Vega mediji, izdavačkoj kući koju je osnovao moj suprug, obratite pažnju, ovde bacam sidro 2000. godine [naučila da popunjavam virmane, pišem fakture, obezbeđujem autorska prava, rukovodim procesom proizvodnje knjige od A do Š], ali, uz taj posao

11. Osnivač NVO “Proma” za promociju žena u umetnosti [naučila se odgovornosti za celu organizaciju, u praksi proverila znanje fund-raisinga], pa uz taj posao

12. Pisanje jednog objavljenog romana, dva neigrana pozorišna komada, pa uz te trenutke napada kreativnosti, skribomaniju umirujem blogovanjem [naučila se strpljenju, toleranciji, naučila da upravljam WordPressom, ovladala nekim osnovama HTML-a], pa iz toga

13. Osnivač konferencije BlogOpen, prve i najveće regionalne konferencije blogera [naučila sve o društvenim mrežama i mnogo toga o ljudima], pa uz taj posao

14. Osnivač agencije za kopirajting i konsalting Kolegijum [primenila sve ono što sam naučila do tada].

(pfjuuuuu, umorih se dok sam se svega prisetila, a kamoli dok sam radila i učila, nešto sa velikim zadovoljstvom, nešto iz nužde, a nešto kao hod po mukama)

da bih u trenutku kada ovo pišem radila svoj stalni posao, brinula o BlogOpenu, radila pun gas u Kolegijumu i uređivala ovaj blog, što mu dođe na gore pomenuto radno vreme 24/7/365, i tako poslednjih pet godina.

Da bi mi prijatelji, oni koji su zaposleni u privatnim ili državnim preduzećima, često rekli “Blago tebi, ti možeš kako hoćeš”, a da bih ja svakog petka pomislila:

Ostavite sad kokice.

Odluka i njene posledice

Meni je moj profesor na Akademiji, Branko Pleša, (kada sam s užasom otkrila da sam upisala nešto čime neću biti u stanju da se bavim, kada mi se ceo svet rušio i dok sam proklinjala Taliju što sam na spisak primljenih upala a nisam za pet bodova ispala sa njega, i kada sam sa treće godine fakulteta htela da se otisnem negde ponovo na prvu i na početak), rekao da ne budem luda (mislim da je rekao glupa i praznoglava, on nije baš birao reči), da doteram to do kraja (sigurno je rekao stisnem petlju i dovučem svoje dupe do kraja), uzmem diplomu (moguće da je rekao to parče papira), okačim je na zid (a možda i da je stavim u fioku), nastavim da učim (samo da učim, učim, učim) i da guram (samo da guram, guram, guram) da će stvari same doći na svoje mesto, a ja ću u radnoj knjižici uvek imati upisano VSS i niko neće moći da me vuče za nos ili uši, i nikada neću biti ispod minimuma akademskog građanina.

Da me sutra niko neće pitati šta sam završila, već šta umem da radim i koliko umem da poteglim.

Drznula bih se da tako i ja savetujem tebe, moj mladi čitaoče, na pragu tvoje odluke o profesionalnoj orijentaciji: svaku stvar koju počneš da radiš, dovedi do kraja, jer je to uvek zbog nečeg dobro i jedino je tako dobro, čak i onda kada ti se čini da je loše.

Jer, iz svakog posla, dobićeš novo znanje i neku novu, nenapisanu, ali u tebe utisnutu diplomu, overenu iskustvom. I kad ti se bude činilo da je glupo, i kad ti se bude činilo da je besmisleno i kad pomisliš da ne vodi nikuda, znaj da samo hodanjem možeš negde stići, a ne stajanjem u mestu i glumljenjem ludila. Život i karijera se ne stvaraju iz fotelje, do nje stižeš mukotrpnim radom, pokušajima, uspesima i greškama.

[icon_check]Ako baš moraš, upiši ono što voliš. A onda ćeš već, kad dođe vreme, znati kako da radiš poslove od kojih ćeš moći i hteti da živiš.

[icon_check]Ako razmisliš dva puta, nemoj upisati ono što voliš, već ono od čega bi voleo da živiš. Jer, ono što voliš, možeš posle da radiš i uz posao od kojeg živiš.

Moje lično osećanje danas, je osećanje uspeha. Iako je iza mene i uz mene, mnogo neuspeha. Ipak, uspeh se ne meri samo saldom na računu ili imenom funkcije. Meri se osećajem zadovoljstva, ispunjenosti i smisla. Radošću što svako jutro osvane još jedan (radni) dan. Iako  nekada zakukam, kad će penzija?

Međutim, kao neko ko je u situaciji danas da zapošljava mlade ljude i da sreće mnogo njih probirljivih i gordih već na početku karijere, daću još jedan savet: kada ti se ukaže prilika da radiš – radi! Čak i ako to nije posao snova, čak i kada to nije ono što si zamišljao. Jer, posao se uvek lakše nalazi iz posla, ma kakav on bio, nego ležanjem na kauču i posmatranjem sa strane.

Nemoj dozvoliti da ti život protekne kao posmatraču prilika, jer će one iz te perspektive najčešće biti izgubljene prilike. Uvek uđi u ring. Prilike stvaraj i otimaj. I uči, uči, uči. I, guraj, guraj, guraj.

Profesionalna orijentacija

Ovim tekstom podržavam mlade ljude da donesu samostalnu odluku o svom budućem zanimanju i projekat “Profesionalna orijentacija u Srbiji” koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.

Cilj projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada. O projektu saznajte više na linku Profesionalna orijentacija.

 

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

9 Comments

  1. Fenomenalan post!
    Da li postoji mogućnost da se i ja priključim projektu i napišem tekst o profesionalnoj orjentaciji?
    (iz ugla nekoga ko je takođe pohađao srednju prirodno-matematičku gimnaziju “J.J .Zmaj”, smer Programiranje i ko je posle sličnih lutanja danas takođe danas “privatnik” )
    Moja priča je potpuno drugačija, ali veoma poučna veruj mi!

  2. koliko ti lepo opišeš ono što je nama mnogima u duši ali nedefinisano.
    svaka ti čast.
    odštampaću ovo pa ću da turim ćerki u fioku, zatrebaće…

  3. @Marina, koja si generacija? Zasigurno ZASRO (zajedničko srednje obrazovanje) i USRO (usmereno srednje obrazovanje), tzv. Šuvarice?

    Mislim da je kasno, plan je bio da blogeri napišu u toku ove nedelje, a svi postovi se objavljuju ovde. Ali, mogu da pitam.

    @Nataša, hvala ti 🙂

  4. Bloger još nisam (uskoro ću da budem, svečano obećavam) generacija sam 1988. pretpostavljam da sam USRO, tj. Šuvareva, da prostiš 🙂

  5. @Marina, ja sam, mislim 83. upisala. Ma, da li je moguće da to još trajalo u tvoje vreme. Mi smo, ako se dobro sećam, bili prva generacija tog fantastičnog sistema u kojem su postojali i smerovi kao što je mesar-kobasičar, ili proizvođač sitnih kolača…

  6. Moja generacija je, ako se ne varam, bila poslednja. Upisana 1986, maturirala sam 1988. (sa sve prigodnom žurkom od tri dana na Lepenskom viru 🙂 )
    Cicmil nam beše direktor, Bubnjević Ostoja razredni ( i profesor programiranja), Eleonora nam predavala Opremu, pok.Staza Organizaciju rada i poslovanja, Cesnak osnove informatike, MARTA fizičko (predavala je i mojoj mami sredinom šezdesetih…)

  7. Pingback: Profesionalna orijentacija: Kako sam postao savetnik za poslovnu primenu Interneta? – I deo | Dragan Varagić Blog

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]