Božićna pita à la Oliver. Džejmi Oliver

Znam! Sav onaj no-no, ovde je. Sve ono što ne smem, pa ni neću iako ponekad hoću ali ne smem, sve to se nalazi u ovom receptu.

Krenimo redom. Ovako je to bilo. (Iako neće biti eksplicitnih scena, molim vas da udaljite decu mlađu od 18 godina od monitora, jer idemo prvo u spavaću sobu, pa tek onda u kuhinju).

Daklem. Popodne. Posle ručka. Nema mi muža. Dok sam ja petljala nešto po kompu, odjednom tišina, nema ni psa, dete otišlo napolje da se igra. Ne mogu da živim u tolikoj tišini, čak i Hektorovo disanje za mene predstavlja znak života, ali pošto ni njega nema kraj moje fotelje, zaključim da su obojica, muž i pas, u spavaćoj sobi.

[quote_right]Život je ono što možete da radite kada napolju pada sneg.[/quote_right]A u spavaćoj sobi, mi imamo tu jednu gadnu nehigijensku naviku, upaljen TV. Preko puta kreveta u kojem je moj muž. Pored kojeg uredno sklupčan Hektor, kao da je kraj dana i spremamo se na počinak. Muž u krevetu, dakle, i gleda nešto. Verujem da je History Channel, kad, nije. 24 kitchen i, ni  manje ni višnje, nego Džejmi Oliver. Pravi ćurku za Božić.

Odmah da vam odam svoju prljavu tajnu zbog koje ćete me mrzeti: ja ne pod-no-sim Rudolfa. I delim tu emociju sa svojim mužem, te shodno tome, mi nikada ne gledamo 24 kitchen. Ja sam mislila da mi je i Jamie dosadio, ali, ko velim, hajde da zajedno gledamo TV u krevetu spavaće sobe, napolju sneg, napolju i dete, ko zna šta odraslim ljudima koji imaju praznu gajbu može da padne na pamet. Nisam ni mislila da ću zbog toga kuvati.

Posle ćurke, kao, dok se hladi, Džejmi će na brzaka da napravi božićnu pitu, od sve samih industrijskih sastojaka. Znam! Ne smem. Ali gledam.

I razvije testo, namaže ga, zarola, ovo-ono, rerna 20 minuta, buć, ispadne nešto totalno fantastično.

I, kao, neću to praviti. I nisam.

Taj dan.

Nego, danas.

Ovde nema smisla da vam pravim nutritivnu tablicu, ovo je 12 kaloričnih bombi svega najstrašnijeg i nutritivno bezvrednog, ali, ljudi, dobro je. I nisam jela.

Odmah. Već kad se ohladilo. Mislim, i ja sam čovek.

Molim?

Šta je bilo u spavaćoj sobi?

Neću da vam kažem. Život je sve ono što možete da radite kada napolju pada sneg.

A, sada,

Recept za božićnu pitu à la Oliver. Jamie Oliver, ne Sir Oliver.

Potrebno vam je:

• Jedno smrznuto lisnato testo, odmrznuto na sobnoj temperaturi, i razvučeno na veličinu najveće tepsije.
• Dve kore za gibanicu ili pitu.
• Jedna tegla nekog slatka, kod mene od šumskog voća, kod njega bilo od smokve.
• Malo iseckanih badema.
• Malo brusnice.
• Šećera u prahu, cimeta, malo istopljenog putera.

Priprema:

1. Na razvučeno testo izdašno i ravnomerno namazati sadržaj cele tegle slatkog.

2. Preko toga nabacati iseckane bademe i brusnice

3. Zarolati u rolat testo,  a onda ga iseći u 12 malih rolata

4. Dve kore za gibanicu namazati puterom, spojiti po sredini tako da dobijete veću površinu i nežno položiti preko rupa na tepsiji za mafine.

5. Polako pronalaziti rupe, od srednjih prema krajnjim, i u njih nežno udubiti po jedan rolat.

6. Sve poprašiti cimetom i šećerom u prahu. Dobićete ovo:

7. Staviti u prethodno zagrejanu pećnicu na 175 stepeni i peći 20-tak minuta.

8. Kad se ispeče, izvrnuti celu tepsiju na rešetke, da ceo kolač ispadne, a onda okrenuti i kidati komad po komad.

8. Dobićete ovo:

Od spolja rska, iznutra mekano i sočno. Šta kažete? Dobro kao greh. Kao subotnje popodne posle ručka.

Džejmi je uz ovo napravio Crème fraîche, ali ja sam samo ulupala slatku pavlaku i dodala joj  malo likera Amareto. Bruka.