Inspiracija: Annette Fredskov svaki dan trči po jedan maraton (366/365)

Kad sam prvi put videla kalendar treninga dankinje Annette Fredskov (41), tih tri stotine pređenih kilometara svake nedelje, što će reći, jedan maraton dnevno, bila sam u šoku. Podelila sam na mrežama njen profil, ljudi su uglavnom komentarisali da to ne može biti zdravo.

(Zainteresovala sam se. Bila sam impresionirana. Ja od prošle godine pravim velike planove kako ću da istrčim svoj prvi polumaraton, smiješna djevojčica.)

Zanimljivo, svima nam je palo na pamet da jedan tako veliki napor, nešto što se smatra vrhuncem napora za telo i um, ne može biti nešto što je zdravo ako radiš svaki dan. A u ovoj priči, upravo je obrnuto.

Annette trči svaki dan jedan maraton (42.195 km), od 15. jula 2012. i trčaće tako svaki dan do 14. jula ove godine, s tim, što za poslednji dan ovog putovanja, Annette planira da istrči čak dva maratona odjednom!

To je full time projekat. Kao što mi svaki dan idemo na posao, ona svaki dan obuva patike i prevaljuje maraton. S tim što mi vikendom odmaramo, a za nju je svaki dan radni.

Možda bi ovaj projekat izgledao kao takmičenje za Ginisovu knjigu rekorda, jedan muškarac je istrčao 365 maratona za 365 dana, najviše maratona koje je istrčala jedna žena je 106, a Aneta planira čak 366 takvih, dan za danom. Ali, ona nije prijavila svoj poduhvat i ne želi upis u knjigu rekorda. Ona to radi za svoju dušu i za svoje zdravlje.

Zašto bi to neko (sebi) uopšte radio?

Zašto? Evo:
[blockquote]

[/blockquote]

Multipleks skleroza (MS)

Primetili ste. Uprkos dijagnozi bolesti koju prate mnogi poremećaji različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja, do potpune oduzetosti ili slepila, zbog koje su Aneti početkom 2010. godine, otkrivši bolest, savetovali da miruje, prepisali terapiju koja i tako ne leči ovu bolest već je samo smiruje u njenom neumotnom toku,  a posebno naglasili da neće više moći da trči, Aneta se nije pomirila sa tim.

Ne samo da nije slušala lekare i da nije prestala da trči, već je povećala distance i pojačala treninge, da bi u oktobru te godine, devet meseci nakon što je imala prvi napad i dobila dijagnozu MS, istrčala svoj prvi maraton.

Ispostavilo se, nekim čudom za koje ni lekari nemaju ni razumno niti naučno objašnjenje, da su simptomi bolesti s povećanjem distance i pojačanim treninzima – nestali. Bolest je, naime, pravilno dijagnostikovana, ali onda je samo tako – nestala. Negde na kilometrima trčanja.

Naravno da sam želela da je upoznam. jer ona jeste za mene inspiracija. U početku mi je bila čudo, nešto što sam posmatrala s nepoverenjem i nevericom, ali, što sam više čitala o njoj, sve više me je preplavljivalo ogromno poštovanje, a onda i ta ogromna motivacija da ne zaostajem za svojim mogućnostima. Jer, nisam još ispitala svoje granice, a nisam ni ispunila sve svoje snove.

[faq] [faq_question]Kako si savladala bolest, pitala sam je.[/faq_question] [faq_answer]After I had my first attack I increased my daily runs. The doctors said that I would never be able to run a marathon but I didn’t accept that and about 11 month after the diagnosis I ran the first marathon in Frankfurt in 30-10-2010. I haven’t had any attacks since the diagnosis.[/faq_answer] [faq_question]Prvi simptomi, otkriće bolesti?[/faq_question] [faq_answer]I felt a kind of numbness in my left arm and leg. It was like my side was sleeping and that kept on for about 9 months.[/faq_answer] [/faq]

Pa, koga ovo ne bi uznemirilo i uplašilo? MS je nelečiva bolest. Zvanično.

Danas Aneta, kaže mi, nije u kontaktu sa lekarima koji su je lečili. O njoj brine tim sportskih lekara i naučnika, koji svaki dan brinu o njenom opštem zdravlju, stanju kostiju i mišića, i za sada nalaze da je sve savršeno.

Fredskov maraton

Aneta je organizovala i svoj maraton, koji se zove Fredskov maraton. Dešava se svaki dan. Start je u blizini njene kuće, a mesečni plan je dostupan na sajtu, kao i rute. Svako može da se prijavi da trči sa njom. Ukoliko se prijavi više od dva trkača, zajedno sa njom ova trka se može zvanično registrovati. Ukoliko neko ne želi da trči samo sa njom i na taj način ne stekne pravo da ima registrovan maraton, veče pre takve trke Aneta kontaktira potencijalnog učesnika i obaveštava ga da može da promeni svoj kalendar i pridruži se trci neki drugi dan, kada ima više učesnika.

“Parkirajte se malo dalje niz ulicu, da ne uznemiravamo suviše komšije”, jedno je od upustava prilikom dolaska na ovaj maraton.

Za Fredskov maraton plaćaju se simbolične startnine, kojima se pokrivaju troškovi za medalje, okrepe i snekove za učesnike. Znači, ako vam se trči maraton, bilo koji dan se možete pridružiti Aneti.

Aneta svoj projekat inače održava zahvaljujući sponzorima. Normalno. I uz moralnu i finansijsku podršku supruga. Lepo i važno.

Nije svaki maraton pesma

Pošto na blogu svaki dan piše o svojim rezultatima, pregledala sam nekoliko postova da bih upoznala i nju i projekat bolje. Uglavnom su to postovi prepuni optimizma. Radosti što su neki ljudi s njom istrčali svoj prvi maraton, a onda se već za desetak dana vratili da to ponove. Verujem i da ti ljudi njoj pružaju inspiraciju.

Uskoro će biti na polovini projekta i čekaće je manje maratona nego što ih je istrčala.

A onda sa naletela na post “Tired to be tired”. Tih nekoliko rečenica su me podsetile da ona jeste ljudsko biće a ne neka mašina za maratone :

[blockquote]Juče i danas sam plakala. Mislim da projekat ima visoku cenu. Umorna sam od toga da sam umorna – nisam imala snage da radim ono što inače radim.

Ovo je kulminacija božićnih praznika, u kojima sam uživala, ali koji su bili utoliko teži što nisam imala vremena da se oporavim. Posebno zato što nisam nimalo usporila da nadoknadim snagu.[/blockquote]

Već u prvim danima ove godine, javila je da je kriza prošla i da je nakon nekoliko sporijih maratona, oko 5 sati i 7 minuta, ponovo dobila snagu da ih svaki dan trči ispod 4:40 časova.

Vενικηκαμεν! – (Pobedili smo!)

Ako se setimo legende o grčkom vojniku Filipidesu koji je trčao od Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, uzvikujući putem “Pobedili smo!”, onda ja mogu da zamislim kako svaki dan Aneta završi svoja 42 i kusur kilometra i može sebi i svojoj porodici da kaže: još jednom sam pobedila!

Anetu možete da pratite na

Endomondo
Twitteru
Njenom sajtu

 

Šta vi mislite o ovom poduhvatu?