Moja svekrvica je u novoj mladosti, pretvorena u zlatnu ribicu: pliva po svom akvarijumu svakodnevnice i svaki put kada dođe na isto mesto kaže, ovde nisam bila!
Moja divna svekrva u poznim godinama (koja me voli od prvog dana između ostalog i zato što sam odmah pitala za njen recept za restovan krompir i ćufte) jednostavno ne može da zapamti da ja nisam na dijeti. Svaki put, kad me vidi, kao da me vidi prvi put i gunđa: jako si mršava, jako, jako si mršava, ne valja ti to.
Njene simpatije prema meni su sada na ispitu posle 14 godina, zato što ne jedem skoro ništa što ona spremi ili pripremi za nas. Sve što sam volela, a volela sam sve, sada više ne jedem. Mada sam sigurna da bih i dalje umela da volim. Znam. Šok. Neverica. Izrazi uvređenosti. Izmišljaš, ja to jedem ceo život, i pohovano i prženo i margarin i žumanca i svinjetinu i kolače, i šta mi fali?
Istina. Osamdeset i kusur, sasvim dobrodrožećih i prilično vitalnih i zdravih osamdesetikusur, pu-pu-pu.
E, ali ja sam, ovako duplo mađa od nje, od druge neke japije…
Situacija: šta ćeš da piješ.
Pivo?
Ne, hvala, više ne pijem alkohol.
Dobro, ona kupi bezalkoholno pivo. (Meni je to uvreda za pivo), ne pijem ni to. Ja bih samo vodu.
Doooobro? (svaki put je začuđena kao da joj je prvi) Hoćeš kafu?
Ne pijem kofein. Ja bih samo vodu.
Aha, dobroooooo, (u ovom produženom i upitnom “o” primetite da mi već nije blagonaklona) hoćeš li sok, Cedevitu, CE-DE-VITA! (da primetim vitamine C i D), tu ima vitamina, to ti je zdravo? (akcenat na zdravo, prepun prebacivanja)
Ne pijem sokove, hvala, nikad ih nisam ni pila (preskačem kontrapitanje, šta ima zdravo u kilogramu šećera na litar soka i nešto malo boja, aditiva, pojačivača ukusa i pirea od bundeve. ne, moja svekrvica za to nije kriva i ne pitam je takve stvari). Umesto svega toga, ja bih sa-mo vo-du! I to govorim sve izvinjavajući se.
Ti ništa nećeš od mene. (Od mene!) Uvređena je do daske.
Znam to od ranije. Kad dođeš u goste i piješ samo vodu, to je uvreda za domaćina, odmah računajte na to. Niko ne pomisli kako si lak i jeftin gost, svi podozrevaju ili
a) da nisi normalan, ili
b) da si lečeni alkos, ili
b) da se foliraš, ili, u najboljem slučaju
c) da ti nešto nije potaman i da ćeš brzo da ideš.
Situacija: jedi kolače koje sam napravila.
Uzmi jedan.
Ne, hvala, ne smem to da jedem.
Hoćeš ove kolače, donela mi komšinica, kad već moje nećeš. (Ovde prepoznajte glas prepun prebacivanja, dok otvara plastičnu kutijicu u kojoj su komšinicini išleri.)
Ne bih uopšte kolače, hvala, ne bi trebalo da jedem slatko. Da smem, dodajem uvlačeći joj se (ali znam da je kasno i da je sve propalo), uvek bih pre jela vaše kolače nego bilo čije druge.
Ti ništa nećeš od mene, ja više ne znam šta da napravim. Upropastićeš se sa tom tvojom dijetom!
I tako svaki put. Svaki svakcijati put, već skoro dve godine!
Vidi kako si mršava. Pre si bila lepša, okrugla, popunjena. Gledala sam na televiziji, umiru od tih dijeta. Šta tebi fali, treba da jedeš.
Ni-sam na di-je-ti!
Ma, kakvi, ne čuje. Mislim, čuje tog trenutka i s nepoverenjem u ućuti, ali zlatna ribica u njoj će nastaviti po svome već sledeći put. kad me opet vidi. po prvi put dot kom. i prvi put sve to čuje dot kom.
OK. Već smo naganjale oko hrane, mislim se u sebi, kad sam bila trudna, jedno 5 dobijenih kilograma pišem na tebe. Pa smo se naganjale, mislim se u sebi, dok sam dojila. Pa si me gledala onako kada mi je ponestalo mleka, to je bilo zato što nećeš da piješ mleko i ništa ne jedeš pa zato ni nemaš mleka.
Jednom sam se usudila da joj kažem da ne moram da pijem 3 litre mleka dnevno zato što dojim, jer ni krava koja daje mleko, ne pije mleko da bi ga imala već jede travuljinu. Gledala me je s dubokim nerazumevanjem.
Jesam, rekla sam joj za holesterol i pritisak. Ali to vredi samo tada, kada kažem. Do sledećeg susreta to više nije u igri, idemo sve ponovo, od piva bez alkohola do gibanice ili lenje pite, inače fenomenalne gibanice i lenje pite.
Ja, istina, volim svoju svekrvu. Samo što ona ne voli moju dijetu.
Situacija: prevari svekrvu da bi te više volela.
Sad da vam pričam kako ponekad pribegavam lukavstvu, #onokad nisam raspoložena da me grdi i da mi prebacuje, pa sve što je napravila stavim u tanjir, dobro sve zaprljam, a onda muž stupa na scenu (koji je svega stavio manje u svoj. to zato što ona ne obraća pažnju na sina, jer on nije na dijeti, i neće da je nervira. sin je normalan, snaja više nije).
Mama, gde su one slike kad sam bio mali?
Ijaoooo, ona se razneži. Skače sa stolice i vedro (ali sporo, na slabim nogama, važan detalj) ide do ormana da pronađe metalne kutijice od keksa i bombona iz Nemačke u kojima čuva slike. Slike, znate one malecke, crno-bele, što imaju beli okvir i reckave ivice?
U tom trenutku imam dovoljno vremena da prebacim deo svoje hrane iz svog tanjira u muževljev, dok je ona okrenuta leđima. I, količina hrane u tanjiru mi se smanji za pola.
Mirakul, ja jedem, jedem!
Dok gledamo fotografije, po stoti put, muž pojede šta ima u tanjiru a ja nemam vremena da jedem jer su mi ruke zauzete listanjem i okretanjem fotografija. Potom, ona ih uredno složi u kutijice i, u trenutku kada krene da se vraća prema ormanu, opet sporo, a ja hitro preručujem i drugu polovinu hrane u muževljev tanjir.
Za ovu igru koristimo još i:
- Gde su ti one tatine značke?
- Pokaži nam markice koje sam skupljao kad sam bio mali.
- Da vidim tvoje isečke od penzije.
… ima ih još. Moramo da budemo maštoviti, jer bi mogla da postane sumnjičava.
Zato i vama kažem, za svaki slučaj, ako me jednom pozovete u goste.
Da, hranim se zdravo. Ne, nisam na dijeti.
I ne zamerite ako sam tog dana rešila da budem strejt. To samo znači da nekog prethodnog dana nisam bila, a ravnoteža u svemiru mora da postoji.
28 Comments
Ahahahahaha, genijalno! 🙂
Evo, možeš kod mene u goste, i ja se hranim zdravo a nisam na dijeti 😉
Ps. imam vode u neograničenim količinama 🙂
Važno je da vode ima, @IvanaM! I to iz česme i da se ne ljutiš 🙂 Možemo i da nazdravljamo 😉
Ne pijes kafu niti alkohol…. uvek sam bila sumnjicava prema onima koji ne piju alkohol 😉
ah @looly, ona pizza od pre neki dan spada u ljudsku “grešku”. posle nedeljama ne ponovim to 🙂 isto tako, pojedem ja nešto svekrvino, štrudle s jabukama, pa to je totalno neodoljivo, pa sam posle opet stroga prema sebi dugo. i, opet, ne zbog “dijete”, već zbog holesterola.
a i ja, isto kao i ti, sumnjičava sam prema ljudima koji ne piju alkohol, uvek podozrevam da tu ima neki duboki problem 😉 A onda, život, komedijant, hteo je da ja ne smem alkohol, ne zbog “dijete”, već zbog zdravlja. I tako ja postanem jedna od sumnjivih tipova, preko noći! :))))
Fenomenalno, imaš sreće što ti svekrva ne čita blog 😉
@Milice, ne čita blog, ali ozbiljno čita knjige i sve novine. Nije nemoguće da joj neka baba drugarica donese otprintan primerak 🙂 A tad smo završili sa performansima “pokaži mi ovo, gde ti je ono” :-)))
A samo kada bi ona znala kada si saznala šta je to esencija – nego, ja sam fina, pa neću ništa da joj javljam.
@Negoslava, nemoj da joj kažeš! :-))
:)))) Super fora za foliranje jela! 😀
Da, to je uvek problem kad nećeš da jedeš nešto “Pa, što, jel’ nije dobro?” ili “Pa, što, jel’ tebi nije dobro?” i nema šanse da objasniš da je sve u redu, da samo paziš šta jedeš. Mene često drugarica pita zar mi nije žao da ne jedem kad je neko spremao nešto za mene, ja kažem da jeste, al’ da mi je više žao mene, da jedem nešto što mom organizmu ne treba. Jednom se čak i naljutila ne mene kad mi je donela juhu čokoladicu, a ja nisam htela da pojedem, danima mi posle prigovarala i pitala: “A, koliko ima masti u tome?” kad god nešto jedem (a ja o tome vodim računa isto zbog holesterola, koji mi još uvek ne pravi problem, ali me je istorija porodičnih bolesti i čitanje tvog bloga nateralo da stvarno vodim računa o tome šta jedem, dakleM – hvala!). 🙂 No, dobro, vremenom naviknu svi…sem svekrva, baki i tetki, naravno! 🙂
@Piranella, ja se dobro kamufliram u gostima. Proberem ono što mogu, diskretno ne uzmem ono što ne mogu, sve super ispadne. Ponekad i jedem sve što je ponuđeno, pa računam posle ću da se disciplinujem, kod kuće, kad sama kuvam.
A, hej, drago mi je da si se trgla zbog porodične istorije! Velika je to snaga i zrelost, kada čovek uspe prema sebi da deluje preventivno. Bravo!
Odličan ti je blog, i čestitam ti na nagradi!! 🙂
Od skoro sam se prebacila na zdraviju ishranu, i jako mi koriste svi tvoji tekstovi! A ovaj sam upravo prosledila svekrvi :)))
@Vesna, ahajooooj, uvek previdim mogućnost da će neki tekst otići tamo gde ne treba :-))))))
Sreca u nesreci je da je moja svekrva netolerantna na gluten i alergicna na mlecne proizvode, pa poprilicno pazi na ishranu, te ja s njom problema nemam, cak sam mnogo toga korisnog naucila. Ali sa rodjenom majkom je vec druga prica 😀
@Nevena, a moji roditelji su davno digli ruke od mene što se tiče ishrane. Oduvek sam bila problematična, i kao dete, imala sam neke bube, tako da sam kod njih “on safe”. A svekrva, slatka je, ali tvrdoglava ribica 🙂
Najcesci je ipak odgovor: to ti kod tvoje kuce jedi tako. Ovde moras da se posluzis! 😉
Nadam se da me nećeš pogrešno shvatiti (ja sam uvek na tvojoj strani:) ali ovaj tekst je upravo ono što mene ubija. Kompletna ideja o zdravoj ishrani uz vežbe, disanje i sve što uz to ide, mi je potpuno divna. Ali, ne bih mogla da živim kao ti sada:(
Ja volim druženja, naročito izlaske po klubovima, kafanama gde sviraju tamburaši…i ne bih živa ostala da naručim vodu a ne vino…
Kako se dolazi do tog nivoa svesti da kažeš sebi da ti je dobro i uz vodu i da stvarno tako i bude? Ja to do sada nisam uspevala. Nije tu samo vino problem (to je najmanji problem) ali baš ta neka sitna zadovoljstva, uživanje uz neku lepu kafu… Meni to zvuči preteško. Znam da nisam karakter i skidam ti kapu što ti to sve možeš ali ako imaš tajnu i za ovaj slučaj, molim te da mi je otkriješ:)
@tanja, ja sam bolesna. ti si zdrava. u tome je razlika. ja imam porodični tip holesterola, tzv. nasledni, a to je poremećaj metabolizma jetre baš kao što je kod dijabetesa poremećaj rada pankreasa, da se tako laički izrazim.
ja ako brljam, meni odmah skoči holesterol, a onda mi odmah skoči pritisak, i ja sam tamo gde sam bila.
u tome je cela tajna: nisam ja ovo počela iz čistog hira i trenirajuću snagu svoje volje. počela sam jer sam imala predinfarkt u svojoj 45-oj i što sam se svojski uplašila. bilo je dovoljno da pogledam svoje dete od 12 godina, koje me gleda u polusvesnom stanju, sa lekarima hitne pomoći oko mene.
sredili su me prvo lekovima. onda sam odlučila da neću tako rano da pijem lekove za ceo život, koje pije i moj tata ;-). uspela sam ovako pažljivom ishranom i sportom da živim bez njih, a da mi laboratorijski nalazi budu u redu i da mi je pritisak OK.
zato ja ne brljam. i, više ne volim nijedno alkoholno piće, tu se ne uzdržavam uopšte. prosto, ne volim više, ne prija mi. tamo gde moram da se uzdržavam, to je kad dođe na sto nešto slatko 😉
Tako sam i mislila – treba da me uhvati neki strašan strah da bih promenila svoje navike:( I baš protiv toga pokušavam da se borim, tj.da probam da uradim nešto za sebe baš sad, dok sam zdrava.
Ti si zaista ogromna inspiracija! Nadam se da ću i ja jednom uspeti…
@Tanja, pa ti si na vreme i to je stvarno retkost. Teško se neko odlučuje da menja svoj život pre straha za svoj život. Meni to nije pošlo za rukom. A tebi jeste. Zato si ti veća inspiracija!
Ali kafa…. kako bez kafe… aj slatko, mislim da mogu bez slatkisa… ali kafa… kako kako kako? Zdravo, ja sam looly i ja sam kafoholicarka…
@looly, ja popijem bez kofeina, sada već i po mnogima kafićima ima i espresso bez kofeina, tako da ne patim. meni ne fali kofein, mene bi unesrećio izostanak tog rituala, mirisa, običaja, pauze, društvenog momenta… to sve ostalo što je meni “kafa” 🙂
Kod mene je vrlo slicna situacija na poslu, u kantini. Ne jedem svinjetinu, ne jedem dr oetker puding za dezert, ne jedem piletinu, ne jedem kobasice. Zapravo, trudim se da ne jedem meso. Ne volim ukus pa to ti je. Uzmem salatu i pokoji prilog i to je to. A onda krene paljba: ‘zaboravila si najvaznije. Kako mozes samo travu da pases?’ I tako dalje, vec poznate recenice. Onda me svi gledaju, konstatuju da bi me vetar oduvao da krene malo jace da duva. Ja vise ni ne objasnjavam. Samo se fino nasmesim:)
@Elektrokuhinja, imam u draftu jedan tekst o tome: šta nismo dužni nikome da objašnjavamo 🙂 Jedna od stvari je skvakako naš izbor hrane 😉
Tanja, svekrva se slatko ismejala i kaže: kao da je neko snimao poslednji ručak!! :))) I još kaže: primila k’ znanju! 🙂
@Vesna, super ti je svekrva. Ima mlad duh 🙂
Jedva cekam da izadje iz drafta!
fenomenalan tekst 🙂 pročitala sam ga u dahu sa ogromnim osmehom, jer mi je sve tako poznato 🙂
Slatko sam se nasmejala, i prepoznala…Doduše, svekrva mi je kraljica, na pamet joj ne bi palo da mi soli nešto. Ali, zato su moji čudo. Kad sam se ugojila: Auuuu sine, neće da valja, kad sam oslabila: Nemoj više da slabiš, sad ti je dosta 😀 I tako…uglavnom nikad ne valja i keva redovno pakuje kolače kad kažem da ih neću. Beba ne jede slatko, muž dijabetičar i ja koja ih izbegavam. Onda ih ponesem i završe u komšiluku i svi sretni i zadovoljni.