Tegovi su promenili moje telo.
Trčanje je promenilo moj život.
Trčanje nije samo pitanje kondicije, brzine, dužine, znoja, mršavljenja, napora. Nije samo ni blagotvornost za srce, pluća, krvne sudove. A najmanje je “to je bezveze, trčiš tamo, a onda nazad, zašto? gde je smisao?” – što je bila i moja dugogodišnja predrasuda.
Trčanje je nešto što ti daje osećaj lične slobode. Što te menja iznutra. Što menja način na koji posmatraš život, probleme, ljude oko sebe. Trčanje menja naš život. Iz korena. To je smisao, u pravom smislu te reči.
Trčanje ne zna za tvoj socijalni status, tvoj pol, tvoje godine, tvoju visinu, težinu, tvoju ambiciju, tvoj posao, nacionalnost, tvoje prethodno iskustvo. U trčanju, ti si samo trkač i to je sve. To jeste sve.
Trčanje je uvod u najbolje izdanje nas samih.
Trebalo bi i vi da probate. Besplatno je i ne zahteva gotovo nikakvu organizaciju, ili predznanje. Kad smo prohodali, odmah smo potrčali, dakle, to je kretanje koje je prirodno.
Muke s početkom
Možda ste nekad poželeli da potrčite, ali ste onda odmah pomislili
da, ali, ne znam kako da počnem
da, ali, neću da svi vide kako nemam kondicije, kako bacam noge, koliko kila imam, koliko sporo trčim, kako se zadišem
da, ali, ne želim da me ismevaju i govore da je to što radim glupo ili besmisleno.
Znate šta? Em, niko to neće pomisliti, em nikoga nije briga.
Em, možda, mnogi će vam i zavideti.
Postoji nekoliko grupa ljudi koje ćete sresti dok trčite, čisto da znate ako vas muči šta drugi misle o tome.
1. Trkače koji su u autu: Gle, ona trči, blago njoj.
2. Trkače koji ne trče jer su povređeni: Ah, ona trči, blago njoj.
3. Netrkače koji misle: Smor. Mada… trebalo bi i ja da trčim, samo nikako da se nateram. A ona se naterala, blago njoj.
4. Druge trkače koji će vas samo ovlaš pogledati: Mi trčimo, nema tu neke filozofije. Blago nama.
Znači, ništa strašno!
Ako ste poželeli da trčite, trčite!
Ako biste zaista želeli da promenite svoj život, ne treba vam novi auto, novo putovanje, novi posao ili novi pasoš. Dovoljno je samo da zamenite pola sata sedenja u fotelji za pola sata trčanja u prirodi. Stvarno je tako jednostavno.
I, stvarno je tako dobro.
Kada smo se skupile (fali nam Maja koja nas je slikala), a da se nismo poznavale, da trčimo za kampanju Moje dojke su OK. Neprocenjivo.
Mislim da je u trčanju najteže početi. Onda, kada vam to uđe u redovnu rutinu, najteže je prestati.
Počinje nova sezona, hajde da trčimo!
***
Da li vam se trči, a nikako da krenete? Kako se nećkate, pravdate, odlažete? Šta mislite, šta bi vam pomoglo da napravite prvi korak?
(naravno, ako imate bolesne kukove, kolena, zglobove, savet lekara da ne, ovo nije tema za vas 🙂 )
8 Comments
Ja planiram da krenem sa trčanjem čim maaalko otopli (povremeno imam problema sa lumbalnim delom kičme pa se plašim da me ne preseče kada se oznojim a napolju hladno). Skinula sam sa jednog sajta plan za prvih 5 km pa mislim da krenem tako 🙂
Pitanje praktične prirode, verovatno glupo ali nemam nikoga ko trči pa moram tebe da gnjavim 😀
Da li na trčanje nosiš vodu? Za vreme svojih redovnih treninga ja pijem dosta vode pa mi je nezamislivo da tokom trčanja ne pijem a opet- ne znam gde bih sa njom..?
@Ivana, pitanje nije glupo. Dok ne bude jako, jako toplo, nema potrebe da nosiš vodu. Inače, možeš da je nosiš u ruci 🙂
I ja pijem mnogo vode tokom treninga u teretani, po gutljaj između svake serije, vežbe i, popijem celu litru.
A, pre trčanja, kada je temperatura 18 C i niže, za to što ćeš trčati (pola sata do sat s hodanjem), nema potrebe. Dovoljno je da budeš lepo hidrirana pre treninga, i da se lepo nahidriraš posle 🙂
Hajde, devojke! Nema izgovora! 🙂 Nisam mogao da čekam lepše vreme, pa sam počeo još u decembru. Još samo nekako da motivišem moju dragu da mi se pridruži… Prosledio sam joj ovaj tekst, valjda pomogne! 🙂
Juce sam krenula sa trcanjem, a dan pre toga sam u svojoj glavi prebirala koliko cu moci da izdrzim, kako smesno izgledam kad se zadisem i zacrvenim u licu, sta ce drugi misliti o meni, a onda sam rekla sebi: A sta ces ti misliti o samoj sebi kad sutra ne krenes? Pa ne krenes ni prekosutra, ni za vikend, ni od cuvenog ponedeljka? Vec se ucaurim u stanu uz laptop i kucam radove za doktorske do pola noci pa je tesko odrzati koncentraciju jer sam vec na poslu sedela i buljila u laptop 10 sati, pa me bole ledja i vrat.
Dosla sam s posla i vec u hodniku su me cekale moje nove patike za trcanje. Prve, prave zenske, teget sa roze djonom. Kupio mi ih je verenik jer stalno kukam kako sam neaktivna. Samo sam se presvukla, umila se i obula patike. Vec kad sam izasla nije bilo mogucnosti da se vratim.
Pocela sam da trcim.
Samo to je bilo vazno.
Istrcala sam nekih 1.5km, a zatim brzo hodala oko 500m, pa jos 1.5km trcanja.
Mislila sam da mogu vise i to me je malo pokolebalo u jednom trenutku.
Ali sa svakim novim tracnjem i mocicu vise.
Ja sam od onih koja je isprobala skoro sve dostupne sportove, bar po malo. Na trčanje se ne odlučujem zbog velikig grudi (jaka petica). Mooshema, volela bih da čujem tvoje mišljenje, da li da ipak trčim ili da mi yoga ostane glavna preokupacija.
Draga Jelena,
To je odluka koju ćeš sama morati da doneseš. Ti najbolje znaš da li možeš da ukrotiš grudi i da li si uspela da pronađeš adekvatan grudnjak s kojim ti trčanje ne bi predstavljalo problem.
Verujem da je to veliki izazov.
Jelena, i ja sam imala iste nedoumice. Sa svojom “jakom peticom” sam se na početku izborila tako što sam ispod trenerke oblačila kupaći kostim (broj manji), a istovremeno aktivno tražila adekvatan grudnjak. Poručila sam ga preko interneta. Posle 6 meseci nisam više “jaka petica” nego četvorka :)))
Pingback: INSPIRATIVNI BLOG: MOOSHEMA – Dear Skin