Svaka trka (trkica u mom slučaju) je posebno zadovoljstvo, ali trčati danas za BELhospice tim bila je čast.
Bili smo nadahnuti, uzbuđeni i srećni. Uobičajeni pozdrav sa trkačima sa kojima se čak i ne znam dobro, bio je zagrljaj i poljubac, to je to prepoznavanje i bliskost koju osećaš prema ljudima sa kojima deliš istu strast, pa, ako hoćete, možda još važnije — i svest.
U mom slučaju, još nekoliko dragocenih susreta sa čitaocima ovog bloga, koje ne poznajem, ali oni mene znaju kroz tekstove… Pa činjenica da su mi prišli, srdačno, kao da se znamo od ranije i dugo se nismo sreli, njih 20-tak, susret u kojem su želeli samo da mi kažu da čitaju ovaj blog i da su na trci zato što su nadahnuti mojim pisanjem, ili da kuvaju nadahnuti receptima koje objavljujem ovde – NEPROCENJIVO.
Na Beogradskom maratonu učestvovalo je više od 30 ljudi za koje pouzdano znam da su se trčanjem inficirali na ovom blogu. Još jednom – NEPROCENJIVO.
Ovo je delić atmosfere koju je uhvatio moj muž. Tu završavam ovaj verbalni deo izveštaja 🙂
Ups, samo još ovo:
[lightbox_btn]Danas je 12. dan od kako me grupa ljudi iz jedne manje poznate firme, onemogućava da koristim ime Mooshema na Facebooku, koje na Internetu postoji od 2007. godine. Zato sada potražite MOO’riginal.[/lightbox_btn]
5 Comments
Svaka cast!
A Roman je dobro prosao, mogla si kao tvoj kolega sa fotografije da imas supermen plast 🙂 Ti si svakako super zena.
Htedoh Tanja i ja danas da te pozdravim ali me omele neke stvari, moje kasnjenje itd, i kad sam se malo rasteretila bilo je vec uveliko vreme da krenem ka startu a tebe tad ne videh 🙂
Puno pozdrava, i vidimo se na nekoj trci!
@Mima, vidimo se na nekoj trci, sigurno! 🙂
Hvala za inspiraciju! (imamo iste patike za trcanje! 🙂 )
Pingback: Supermen, Ivana, Moo, Tokin, Zeka...