Kao što iz naslova vidite, nisam impresionirana onim što je uradila Andželina Džoli. Smatram to jednom agresivnom anti-kampanjom protiv zdravog razuma i promocije zdravog stila života. Agresivnom i opasnom kampanjom.
Moja majka je umrla od raka želuca pre dve nedelje. Njen otac je umro od raka bubrega, a brat joj od raka pankreasa.
Kolike su moje šanse, samo po majčinoj strani, da umrem od raka želuca, bubrega ili pankreasa?
Šta mi savetujete, da krenem redom da vadim te organe, da svedem taj rizik na 5%?
Šta da radi moja drugarica čiji otac je umro od raka mozga? Da izvadi mozak, preventivno?
Svako od nas nosi gen raka. Gen raka nije smrtna presuda.
Poruka i primer ženama da je najbolji lek u prevenciji raka dojke – odstranjivanje dojke, sama ta ideja, veoma je bolesna, mnogo bolesnija od samog raka.
– Sve žene koje za ovo čuju, nadam se da će sada znati da imaju šanse, rekla je Andželina Džoli za Njujork Tajms.
– Sada više moja deca neće morati da strahuju da će izgubiti majku zbog raka dojke, rekla je takođe.
foto: ABC
Šanse?! Imaju šanse? Za šta? Da odstranjuju delove svog tela u preventivne svrhe?
Deca strahuju? A zašto strahuju? Pričala im je o tim famoznim procentima? Pokazivala slike žena koje umiru od raka dojke? Kako je došlo do toga da deca od toga strahuju?
OK.
Da li muškarci treba da odstranjuju testiste da bi smanjili procenat mogućnosti obolevanja od raka testisa? Pa da njihova deca, ako su pre operacije uspeli da ih naprave, ne strahuju da će im očevi umreti od tog raka?
I, onda, nijednom rečju, ni ona, ni bolnica u kojoj je rađena ova preventive radi operacija koja je protivprirodni akt zapravo ako do stvarnog rizika nije došlo, nisu ništa rekli o prevenciji raka dojke, o tome da žene treba da se spakuju i urade UZ ili MR dojke, da se redovno samopregledaju, da promene ishranu i stil života. Niti-jedna-jedina-reč-o-tome, o stvarima koje ne odgovaraju faramaceutskoj industriji jer bi ostali bez svojih sigurnih mušterija. Ne, nego imate pravo da ludujete i svoje ludilo legitmno upotrebite da uradite isto i nazovete to zdravom odlukom?
Znate li koliko je žena na svetu počelo da razmišlja o tome, o mastektomiji?!
- Foto cover: Reuters
EDIT, 17. maj 2013. 5:37
Na ovaj tekst, koji je objavljen pre tačno 24 sata, pristiglo je preko 150 komentara, od kojih je većina završila na moderaciji i to zato što prvi put komentarišete na ovom blogu. Po svom sadržaju, većina komentara je prepuna ličnih uvreda prema meni, mojoj boji kose i veličini mog mozga ili mojih grudi. Pošto se diskurs Farme ne može ovde vrednovati kao argumentovana rasprava, nikada ih ne bih ni pustila. Međutim, neću da trošim vreme da iščitavam jedan po jedan komentar, vadim žito od kukolja i zamajavam se najnižim oblicima komunikacije. Posebno što, da bih izdvojila pristojne komentare, morala bih da pročitam bukvalno sve, 135 komentara, i da sve te vaše lične uvrede praktično prvo primim pre nego što vas zafrljačim u spam, tako da neću to sebi da radim, niti vama da pričinim to nisko zadovoljstvo.
Zato zatvaram komentare u celosti. To će mnogima pomoći da ih zadrže za sebe i ne brukaju se, ma koliko anonimni bili. Ostali zgubidani imaju forume. Onima, koji su bili razumni i vaspitani, čak i ako se nisu složili sa mnom, posebno onima koji nisu bili anonimni u svom neslaganju sa mnom, ovog puta dugujem izvinjenje što ni njihovi komentari, koji bi to po svemu zaslužili, neće biti vidljivi ostalima. Nevidljivi su sada postali i oni odobreni do ovog momenta, ali to je zato što je sistem takav, “ili sve ili ništa”, a ne moja volja.
[divider]Možete pratiti ovaj blog na Facebooku.
14 Comments
E svaka cast, neka je neko i ovo napisao. Ravno u sridu! Preplavljeni smo iskljucivo informacijama o tome kako je ona to uradila i ispade da je to tako pametno i jedino ispravno rjesenje, a ko joj garantuje da nece fasovat neki drugi rak? Divno i iskreno napisan postu! Hvala ti!
Draga, potpuno se slažem i hvala ti što si napisala ovaj blog. Strašno sam se osećala samo kada sam pročitala o ovoj bestidnoj operaciji. Koliko neko mora da bude bolestan mentalno ? Tek sada vidim
Nisam ni jedan tekst pročitala o ovoj temi, jer sam i samo nakon čitanja naslova pomislila da je skroz bolesno to o čemu se piše.
Slažem se sa svakom reči i sramota me je kako su tu informaciju mediji preneli, a da se ni jedan novinar nije zapitao..
I, draga Tanja, primi moje iskreno saučešće.
gluplji članak odavno nisam pročito
Kao i sa GMO pisete nesto o cemu nemate pojma, dugo nisam procitao nista gluplje.
Ko ste vi da sudite, neko ima 87% sanse da dobije rak, i po vama treba da se kocka sa svojim zivotom ? pre dve godine ste promenili nacin ishrane, a pisete kao da ste svu pamet ovog sveta popili.
Andjelina je napravila tesku i hrabru odluku, na kojoj bi trebalo da joj se divimo, velika i hrabra zena
@Nsboy, da, u pravi si. Nije trebalo da pomenem ništa drugo. Samo ovaj naslov posta je dovoljan za ono što sam htela da kažem. Sve ostalo je višak.
Ja to vidim kao lično njenu odluku, koju druge žene koje imaju sredstava mogu ili ne moraju da slede i protiv takve odluke nemam ništa protiv dok god je ona na ličnoj osnovi, a čisto i sumnjam da bi ova gospodja “otfikarila” sebi grudi tek tako, fore i publiciteta radi, iako nije obolela, bez obzira što će silikonske grudi biti estetska zamena.
Mene više zanima matematika kojom su ti Američki spejs-doktori došli do cifre od 87% verovatnoće, bilo bi lepo da to podele sa ostalima, preventive radi.
Takodje, verovatnoća nakon ove operacije kod ove gopodje nije ni sada 0% nego 5%, što nije nešto ali nije ni ništa (to je recimo nekom analogijom 5 žena od 100 i slično).
Možda je ovo odlična odluka, možda i teška glupost…vreme će pokazati.
Mnoge žene, pa i one javnosti poznate, činile su isto, ali o tome nisu govorile. Znam neke, čije su majke umrle od te bolesti, koje se spremaju da to učine kada izradjaju decu. Njihov izbor. Njihova je glava u pitanju.
Ono što mi smeta kod dotične, jeste , svesna ili ne, manipulacija javnošću, i to na temu koja manipulaciju ne zaslužuje. No, imajući u vidu njen morlni lik i dosadašnje delo, čisto sumnjam da sav ovaj epp nije iz nekih drugih razloga. Briga nju za mir u svetu i zdravlje žena na planeti, sve dok je iz nekih izvora koji joj diriguju postupke, dobro plaćena za ono što joj diriguju da uradi. Svejedno, jeli to onaj inkriminisani film ili operacija grudi.
Ionako je i do sada bila sva plastična i ni malo nalik ženi koja je rodjena sa njenim imenom.
na zalost, slazem se sa vecim delom napisanog! apsolutno je nedopustivo da neko odstrani neki deo tela a zbog necije pretpostavke da ce oboleti od raka, ma koliki procenat!!! to je tek smejurija, jer, da je tako i toliko mocna nauka, verovatno bi do danas bio iznadjen lek, definitivno.
@ drazi….mozda ce postati novi modni trend posle velikih napumpanih grudi, nemati ih uopste:) malo sale na ovako mucnu temu, ali ko zna. ovo je ludo parce univerzuma!!
Rakovi dojki i jajnika cu cesci nego tumori mozga ili nekog drugog organa.
Kod zena su ovo najcesce bolesti,zato je i izmisljena ov metoda.Nemaju svi gen za rak,nego oni sa istorijom te bolesti u porodici,ali gen ne ide nuzno sa detetom,znaci moze da se desi i da nema gen ali to je retko.Ovo jeste drasticna ali hrabra odluka.Ako znas da ti preti bolest jer opet kazem rak dojke je mislim najucestalija vrsta raka,logicno da ces preduzeti sve sto mozes pre nego sto dobijes neizlecivu bolest.Zar je bolje svake godine ici na mamograf strahovati svaki put kad se pregledavas.Ovo je sasvim normalna odluka u svetu,to mnoge zene u Americi urade,samo je nas sokoralo kao da je sebi licno ruku odsekla.Ali mi smo uvek bili i bicemo zaostala nacija.I ne,ne seku se samo grudi i jajnici,vade se i ostali organi ako ih zahvati rak,pa se ide na transplataciju.Muskarci isto cesto moraju da odstrane testis zbog raka.Zar je bolje citav umirati,ili biti zdrav i srecan sa nekim nedostatkom.Uostalom danas postoje i umeci i razni dodaci.Naravno da moze dobiti neku bolest ne daj boze,ali mozda i nece.A kad imas gen za neku bolest,a to se radi posebnim med ispitivanjima gotovo je sigurno da ces je i dobiti,sanse su i do 90 procenata.Zato je bolje spreciti nego leciti
Draga Mušema,
prvo – žao mi je zbog tvog gubitka :(.
Drugo – kako već rekoh – meni bode oči druga strana: strana medicine.
Već rekoh da sam pitala na lajni – dva ozbiljna ginekologa, univerzitetska profesora, mi potvrdiše da je medicinski osnov validan, i da se ovo itekako radi – dakle, ništa čudno ni nepoznato, niti se smatra neetičnim, ukoliko pacijent pristane.
No, kako rekoh kod mene na blogu – ma koliko čovek to ne voleo da kaže, REALNO je odluka naša, i veoma, veoma sam skeptična prema pojmu “informed consent”.
Jako sam rezervisana, iz milion razloga.
Statistika je đavo, kako svi znamo.
Stvar može da se posmatra i ovako: neko (svako, da se ne lažemo!) ima N% šanse da dobije rak nekog organa.
AKO ga uopšte dobije, pitanje je KOJI – jer nisu svi isti, ni slučajno – prema vrstama ćelija porekla, stepenu maligniteta i milion drugih stvari.
Samim tim – taj neki konkretan (ma koji) malignitet NIJE APSOLUTNO SMRTONOSAN, dakle – preživljavanje (ipak!) uvek postoji. Ali uvek, čak i sa sarkomima, karcinomima poda usta, jezika…
Drugim rečima – sa ove strane gledano, ja ne mogu a da ne pomislim da je sve stvar interpretacije, tj. kako je nešto predočeno tom konkretnom pacijentu.
U ovoj priči je, po meni, sve prezentovano previše pojednostavljeno – javno tvrdim da ne postoji doktor koji joj može “garantovati” da će dobiti rak, da će on sigurno biti PREKASNO OTKRIVEN (!), da će biti “garantovano” smrtonosan, i/ili imati tako strašne posledice – sa sve lečenjem – da će joj se život svesti na mizeriju.
Medicina može uvek da nađe medicinsku i etičnu osnovu za “delo”.
Za mene je “dobar” onaj vrlo poznat naš primer – presađivanje materice, sa namerom da žene mogu da imaju potomstvo…
Etičnost je neupitna, podrška naroda da ne govorim – a nigde, NIGDE se ne kaže da je dosad (“uspešno”) izvedena JEDNA takva transplantacija u istoriji medicine (čini mi se 1978.). A tek se ne govori da je takva pacijentkinja kasnije na imunosupresivnoj terapiji, gde o trudnoći ima da se misli…
Drugim rečima – kao i tebi, Mušema, meni je u ovoj priči glumica zapravo “periferan momenat”.
Za mene je primaran momenat medicina, etičnost PREVENTIVNOG DELOVANJA (?) uklanjanjem zdravih organa i tkiva, kompleksnost pojma informed consent, i – posebno – pogrešna, potpuno pogrešna medijska iskorišćenost svega.
Po meni je možda pravo pitanje – da li pristanak pacijenta STVARNO može da pokrije baš sve što medicina radi?
My twopence…:)
Izvini na davljenju :).
Ako postoji 87% sansa da pacijent od hronicne bolesti umre, da li ga treba preventivno ubiti odmah?
Ja mislim da ne bi trebalo da vadi mozak ako utvrdi da ima 87% sanse da dobije rak na mozgu jer time gubi barem 13% sanse da ostane ziva posle operacije odstranjivanja.