Rado bih citirala koznačiju izreku da se ovaj svet deli na one koji trče i one koji bi voleli da trče.
Ali, šta je motivisalo one koji su počeli da trče, da iz grupe “volela bih da”, uđu u grupu “ja trčim”?
Na prvu loptu, većina rekreativnih trkača je počela da trči zbog zdravlja, fizičkog izgleda, kondicije, boljeg raspoloženja. I, dok se ovi razlozi generalno mogu primeniti na skoro sve ljude koji su rekreativno počeli da trče a da prethodno nemaju sportsku istoriju, jedno istraživanje je pokazalo da postoji i još jedan jako bitan razlog: seksepil.
Istraživanje je sproveo Clear Sky Apps, tvorac aplikacije 5K Runner, koja pomaže početnicima da od nule za kratko vreme dođu do neprekidnog trčanja od 5 km. Aplikacija ima preko 2 i po miliona korisnika, a služi upravo da pomogne onima koji su već pronašli motivaciju, ali im je potrebna dodatna podrška kroz obučavanje, ili vođenje kroz ceo postupak počinjanja i napretka.
Rezultati istraživanja među korisnicima ove aplikacije nisu puno odstupali od generalne ideje motivacije za početak trčanja. Međutim, možda će vas malo iznenaditi podatak da većina muškaraca i žena trčanje povezuje ne samo sa zdravljem i kondicijom, već i sa seksualnošću.
Trčimo da bismo se osećali seksi
Dakle, 68% žena je odgovorilo da su počele da trče da bi se osećale seksi i da bi imale više samopouzdanja u kontaktu sa suprotnim polom. Što se muškaraca tiče, ovaj odgovor je dalo čak 64%. Istraživanje je, takođe, pokazalo zanimljivu perspektivu u kojoj muškarci posmatraju žene koje trče: 54% muških trkača misli da su žene koje trče boljeg zdravlja i da nose bolje gene, pa bi samim tim potencijalno bile poželjnije kandidatkinje za majke njihove dece!
Kada je reč o seksualnoj privlačnosti, žene koje su fit zahvaljujući trčanju, privlače 35% muškaraca, mada je i ženin smisao za humor i dalje važan – čak 47% trkača ga ističe kao privlačan.
Trčanje obogaćuje seksualni život
Čak 55% trkača i 42% trkačica navode da je trčanjem povećan njihov seksualni apetit i da je došlo do boljitka u njihovom seksualnom životu od kada su počeli da trče.
S tim u vezi, ili ne, deo tela koji muškarci žele da poprave trčanjem, najčešće je stomak. Međutim, žene su tu malo kompleksnije, one radije žele da “poprave svoj um”, nego neki deo tela — što se opisuje kroz termine opšta sreća i zadovoljstvo, samopouzdanje, seksepil. Sve je to za žene motiv ispred delova tela koji čekaju opravku, kao što su guza, butine ili stomačić.
***
Dopalo mi se šta kažu autori ove aplikacije: bukvalno u svakom čoveku se krije fit osoba. Samo je treba pronaći.
Većini je potrebno samo malo motivacije i podrške.
Zašto ste vi počeli da trčite?
I, zašto vi iz grupe “volela bih da”, želite da pređete u grupu “ja trčim” i šta vam nedostaje da konačno preduzmete prvi korak?
3 Comments
Hvala na ovom blogu – kao da je pisan da bi meni dao šlagvort da opišem svoje iskustvo. Imam 48 godina (1965. godište), celog života sam se bavila kancelarijskim poslom – 100% sedentarni tip. Nikada nikakvo vežbanje, ako se izuzme nekakav jadni pokušaj bavljenja kalenetiksom pre – huh – tridesetak godina, još dok je Jelena Tinska držala vežbe u školi Drinka Pavlović. Trčanje je za mene bilo mislena imenica – nisam trčala ni za autobusom. A onda sam sa visinom od 1,58 cm polako dogurala do 74 kg. I uopšte mi nije prijalo. Ni fizički. Ni da se pogledam u izlogu u prolazu. I tako sam počela. Detaljno pročitala sve na tvom blogu. I na sajtu http://www.trčanje.com. I krenula na trim stazi na Košutnjaku. Kupila udobne, dobre patike. Mizuno – nije reklama, iz dubine duše preporučujem. Loša patika i bolovi u kukovima i zglobovima mogu da ubiju sav entuzijazam. Tri puta nedeljno sam trčala. Prvi “zalet” je bio čudan. Sama sebi sam bila smešna. Ali odustala nisam. Sto metara trčanja, dvesta brzog hoda. Pa dvesta metara trčanja i dvesta metara brzog hoda. Petsto metara trčanja i dvesta brzog hoda. Juče sam istrčala We Run Belgrade za 30 minuta i 24 sekunde. Posle šest meseci trčanja. Na proleće ću da probam polumaraton. Trenutno imam 57kg i osećam se-treba li reći-fenomenalno. Još nešto sam htela da napomenem. Trčanje -po sebi- nije zabavno. Ne znam, možda nekom jeste, ali meni nije. Znojiš se, dahćeš, boriš se sa lošim danima u kojima ne možeš da odradiš ni pola onog što si zamislio…Ali onda, kada završiš trening, svaki put, osećaš se kao da si na krovu sveta. Ali zaista. Na krovu sveta.
@Tanja, predivna priča. Drago mi je! Čestitam ti i na jučerašnjem vremenu i na višemesečnoj istrajnosti!
Evo ja sedim i jedem neki keks… I jedem… i ovih mojih 65 kg na metar i zilet visinu… joj… a uvek imam izgovor…Ja jos uvek citam ovaj blog i navijam za sve vas koje ste se pokrenule- i planiram. Samo ne znam kad cu da krenem..Jesam nesto malo zimus… a onda citavo lepo vreme sam plandovala.