Kratak kurs varanja

Bez namere da utičem na vaša moralna načela i navike, ali. U normalnom životu, nije normalno da varaš:

• svog muža/ženu
• kad vraćaš kusur deci
• kad se takmičiš u sportu
• kad rešavaš psihološke testove
• u kartama.

Dobro ajde sad, možda nisam sigurna za ovo “u kartama”…

Međutim, ako se hranite zdravo većinu vremena, normalno je i da varate i još i da uživate u tome. Na engleskom se [quote_right]Varanje u ishrani je mala pobuna, koja služi mentalnom zdravlju i od nas čini socijalne i prilagođene osobe. [/quote_right]to zove cheat meal, a domaći nutricionosti vas teraju da naučite to da zovete “greška”. Za mene je greška nešto drugo, na primer, daš sve od sebe, pa pogrešiš jer je to bilo izvan tvojih moći. Pojesti picu tokom strogog režima zdrave ishrane nije greška 🙂 To je zasita varanje režima ishrane.

Dakle, u redu je da varamo u svojoj ishrani, nije u redu da varamo svog muža.

Varanje u ishrani je mala pobuna, koja služi mentalnom zdravlju i od nas čini socijalne i prilagođene osobe. Tako sam ja to nekako razumela, nakon više meseci dobrovoljnog i stopostotnog clean eatinga (ishrane u kojoj nema industrijski prerađene hrane i hrane spremljene na nezdrav način prženjem, pohovanjem, valjanjem u brašnu i davljenjem u suncokretovom vrelom ulju) <– ovo je za one koji svakodevno pitaju “šta je clean eating” i preko te fraze dolaze na ovaj blog.

I, u ishrani možete i treba da varate ako ste zdravi, i nemate nikakvu ozbiljnu medicinsku prepreku, ili alergiju na neku hranu, jer bi u tom slučaju ovo varanje obično bio glupi pokušaj samoubistva koristeći sredstvo malog mozga i velikog nemara prema sebi.

Varanje u ishrani služi tome da se zdravo hranite

Varanje u ishrani pomaže da smršate, ako vam je to cilj.

Prva pretpostavka korisnog varanja u ishrani je da to bude kratkoročno uživanje, koje se ne pretvara u višednevno prejedanje. Prostije, ponekad treba pojesti ono što nam se jede i čega smo željni, da ne bismo u nekom trenutku, od stalnog uzdržavanja, otvorili teglu majoneza (bljak! ovo nije moja slaba tačka, nego najčešća ilustracija za prejedanje (binge eating)), slistili je, a onda teglu Nutelle, slistili je, a onda pet kutija keksa i picu posle ponoći,  kad se već skroz gadimo sebi.

Ovo nije varanje u ishrani, ovo je prejedanje.

Istini za volju, nikada nisam prošla kroz taj pakao prisilnog prejedanja, ali sam dobila na desetine takvih pisama, ispovednih molitvi da pomognem da izađu iz tog zlog, začaranog kruga prejedanja, osećaja krivice, krhkih odluka da će od sutra biti sve drugačije, koje bi bile pogažene ponovnim prejedanjem od sutrašnjeg ranog jutra.

To se, dakle, dešava, to postoji, s tim se muče ljudi oko nas. Obično oni koji su odjednom postali strogi prema sebi, odlučili da se hrane strogo ovako ili onako, da skinu 5 kg za pet dana, da do sledećeg vikenda uđu u tri broja manje farmerke i tako to.

Dijete se završavaju neuspehom ili, u boljem slučaju kratkoročnim uspehom, a zdrava ishrana kao zdrav stil života je pre svega zdrav odnos prema hrani, nešto što treba da traje do kraja života, nije kampanja, i nije pravilo bez izuzetaka.

Zdrav odnos prema hrani znači da ste u stanju ponekad da pojedete i nešto što nije zdravo i da pri tome osećaš ove stvari kao prirodne:

1. Bez osećaja krivice. Pojedeš to što ti se jede, uživaš, bez osećaja krivice jer u suprotnom, taj trenutak nema smisla.

2. Ne praviš rutinu od varanja. Pojedeš ono što ti se jede onda kada ti se jede. U nekom društvu, ili u ono doba u mesecu. Taj trenutak dođe bez ikakvog plana. A ne, recimo, jedem slatkiše sredom, uveče uz TV. To nije zdravo 🙂

3. Ne prejedaš se. Znaš da trenutak uživanja u nečemu što inače ne jedeš, nije dozvola za prejedanje. Ako već imaš normalan stav prema hrani, onda znaš i da je cela kutija keksa nenormalan odnos prema hrani.

4. Nastavljaš dalje. Trenutak uživanja je prošao (1. bez krivice, 2. bez najave kada će se to ponovo desiti, 3. bez preterivanja) i ti tada samo nastaviš da jedeš izbalansirano i zdravo kao pre.

Uticaj kolača na zdrav život

Na kraju, jedna crtica iz života. Nas dve smo sedele na jutarnjoj kafi i ona je pogledala preko mog ramena u vitrinu s kolačima i onda naručila dva ogromna parčeta torte.

– Moj doručak, reče mi.

Ja sam se iznenadila, malo pomela, a najviše joj pozavidela. Istina, meni bi bilo muka da ih pojedem tako rano, ali istina, toliko puta u neko popodne sam ih poželela i nisam ih pojela. A ona je vitka, trenira, hrani se zdravo, šta dođavola nije u redu u toj slici s kolačima?

– Prosto mi se jelo. Kad mi se tako prijede, ja pojedem. U tome je moja tajna istrajavanja u zdravoj ishrani.

Bogami, pomislih gledajući je tako srećnu, u pravu je. Kolač tamo ili ovamo, ponekad, to još nikoga nije ubilo, i nikoga nije udebljalo, a mnoge je usrećilo. Posebno žene.