Aflatoksin: ne sviđa mi se ovo što sam pronašla…

6

… na više nego relevantnom izvoru.

Juče, sasvim slučajno, reko’, daj da vidim kakva je trenutno situacija na RASFF (Rapid Alert System for Food and Feed, ogromna, savršena mašinerija za uzbunjivanje javnosti zbog otrovane, nečiste ili neprihvatljive hrane koja ulazi na tržište zemalja EU), kad tamo: u februaru, pod referencom 2013.0316 (ovo za slučaj da bi nekom palo na pamet da me optuži za podizanje panike, je li tako)  pretraživanjem Srbije kao zemlje porekla, dobijam i ovakav izveštaj, copy paste:

[blockquote]ALERT aflatoxins (B1: 1.9 <–> 158.5 µg/kg – ppb) in maize from Romania, Serbia and Bulgaria[/blockquote]
Aflatoxin

Kukruz zaražen aflatoksinom

Šta ovo znači? Znači da znamo samo da je pod oznakom ALERT, dakle, najviši stepen uzbune (podrazumeva hitno povlačanje s tržišta hrane u EU) označen kukuruz koji je stigao iz Rumunije, Srbije i Bugarske, a koji ima od 1.9 do čak 158.5 µg/kg visoko kancerogenog aflatoskina tipa B1. RASFF, inače, u svojim izveštajima za javnost ne daje ime proizvođača i/ili izvoznika, kao ni ime uvoznika, da ne bi došlo do širenja panike. Unutar grupe samih članica i odgovornih tela za međusobnu komunikaciju o bezbednosti hrane, u svakoj državi, nakon obaveštavanja i uzbunjivanja, rade se hitne akcije u odnosu na ono što zahteva pronađena količina otrova ili nečistoća, u odnosu na to šta je nivo opasnosti:

  • ALERT, uzbunjivanje, najviša opasnost, hitno povlačenje s tržišta
  • INFORMATION FOR FOLLOW-UP, za dalji monitoring
  • BORDER REJECTION, otkrivanje i vraćanje robe na granici

rasff-notifications

Sećate li se, dozvoljena količina aflatoskina u mleku u EU je o,05 µg/kg, a kod nas je podignuta na čak 0,50 µg/kg, o čemu je u februaru trebalo biti reči u smislu promene pravilnika.

Međutim, dozvoljena količina aflatoskina za kukuruz, koji služi za dalju preradu u stočnu hranu, na primer, u okviru pravilnika Komisije EU je 5 µg/kg za tip aflatoskina B1, koji se smatra najkancerogenijim, i 10 µg/kg za ukupan zbir ostalih tipova (B1, B2, G1 i G2).

Znajući ovo, kako vam sad zvuči koncentracija od 158,5 µg/kg? Čak i da je ovo samo isti slučaj čija opasnost od prošle godine nije prošla, nije li ta količina nešto?

Zaboravljena afera, a nove nema, jer?

Kada se prošle godine dogodila afera s aflatoksinom u mleku u Srbiji, stručnjaci su glasno govorili da su već ranije opominjali da će do ovoga doći, upravo zbog visoke koncentracije aflatoksina u kukuruzu, koji ide u dalju obradu zbog ishrane stoke. Rezultat je za one, koji nešto o tome znaju, bio očekivan. Samo smo se mi, obični konzumenti mleka, našli u čudu.

Pretražujem vesti, skoro 20 dana ga niko nije pomenuo ovde, a poslednji izveštaj Ministarstva poljoprivede kazuje da je stanje sasvim u redu.

Šta je zapravo s kukuruzom u Srbiji? S mlekom sada?

Ko to kontroliše?

Da li kontroliše?

Šta rade novinari, osim izbornih hronika?

Ne čujemo ništa, aflatoksin je u javnosti živ zakopan…

[styled_box color=”#999999″ title=”Šta su nam još pronašli u poslednjih pola godine”] U proteklih šest meseci, u izvozu iz Srbije je u EU, osim pomenutog aflatoksina, pronađen je i norovirus u smrznutim malinama, više puta hepatitis A u  mešavinama smrznutog bobičastog voća iz različitih zemalja ali čija sirovina u gotovom proizvodu je iz Srbije, nedozvoljena količina diklorvosa u kukuruzu (biocida zabranjenog u EU), salmonela u sladoledu iz Srbije. nokti i žica u našim  napolitankama…

Sasvim je moguće da ovo nije previše, nisam poredila s drugim zemljama, ali osećam kako je nama neophodan ovakav sistem informisanja o bezbednosti hrane, a mi ga uporno nemamo ovako dobro sistematizovanog.[/styled_box]

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

6 Comments

  1. I inače ne uzimati ništa od kukuruza jer većina kukuruza i njegovih produkata je GMO. Amerikanci su zavladali svijetom sa tim sr… i sr… od GMO soje. Soja kao izvorna biljka je jedna od najboljih koje postoje ali više ne vjerujem niti jednom proizvodu da nije GMO tako da ništa od soje ili kukuruza.

    Tebi draga hvala što bockaš svijest da ljudi razmišljaju i odlučuju svojom glavom.
    Pusa

  2. I ja sam se nedavno podsetila na ovu aferu sa aflatoksinom citajuci jednu knjigu o nezi beba u delu sta pod obavezno izbegavati u decijoj ishrani. Tu je takodje naveden aflatoksin kao jedna od najkancerogenijih supstanci.
    Takodje sam bila prisutna jednoj situaciji kada se vlasnik jedne firme sa sedistem u EU raspitivao oko mogucnosti izvoza naseg mleka u svoju zemlju, gde su mu vlasnici nasih mlekara ljubazno odgovorili da to nije moguce zbog aflatoksina. Najgore od svega je sto prosto ne znamo sta jedemo i nemamo nikakve znakove upozorenja na namirnicama koje kupujemo.
    Sto se tice mleka, nezvanicna informacija (i nadam se tacna) je da u Tempu postoji Belgijsko organsko mleko koje jedino nema aflatoksin. Sto se tice kukuruza, izgleda da je najbolje ne jesti ga do daljnjeg. Svako od nas ima odgovornost za sopstveni zivot, ali kada ste odgovorni za jos neciji zivot, odnosno dok cekate bebu kao ja, strasno je to sto trujete svoje dete, a da toga cesto niste ni svesni. 🙁

    • To što su mu naši mlekari rekli da je nemoguće, to je zbog naše dozvoljene granice koja je 0,50, a u EU je 0.05, pa to automatski diskvalifikuje naše mlekare, dokle god je to tako. Taj pravilnik je trebalo da se menja u februaru, ali, izbori.

  3. Pingback: Tonus hleb: zbog čega afera? Ceo izveštaj. | MOOSHEMA

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.