Novi fenomen kojim se bave proizvođači hrane u svetu, a odnosi se na one koji izbegavaju određene namirnice (većina zbog trendova ili stavova prema hrani, a ne zbog zdravlja) naziva se “food avoiders“. Mi ćemo to zvati ishrana sa bez.
U anketi koju sam sprovela online, u periodu od 12. do 17. avgusta, želela sam da istražim da li se i na našim prostorima može govoriti o trendu izbegavanja određenih namirnica ili sastava tih namirnica. I, kako se hranimo, uostalom.
Za sa bez ciljnu grupu istraživači i analitičari tržišta hrane danas su veoma zainteresovani. Više, očigledno, nije dovoljna zavodljiva reklama da proizvod dobro prolazi na tržištu. Potrošači traže više, počinju da se interesuju za ishranu i njen sastav, kao i uticaj na zdravlje. Oni koji to čine zbog objektivnih zahteva svog zdravlja (dijabetičari, oboleli od celijakije, alergični na laktozu, oboleli od visokog pritiska…), nisu poseban predmet interesovanja jer su na izvetan način definisana grupa. Međutim,
ono što skreće pažnju, to je procenat ljudi koji ne pate od posebnih zdravstvenih tegoba, ali su sve više skloni da izbegavaju određenu hranu ili njene sastojke. Svi oni koji se hrane “sa bez“, na primer bez masti, bez šećera, bez ugljenih hidrata, bez soli, bez glutena, i tome slično, mogu se posmatrati kao populacija koja je odabrala određeni životni stil koji bi trebalo da pogoduje zdravlju, deluje preventivno, ili obezbedi dugovečnost.
U isto vreme, zvanična statistika o životnom stilu građana nije baš vesela. U Institutu za javno zdravlje navode zbirno neke statistike, pa tako imamo da
“u našoj zemlji potrošnja soli duplo premašuje preporučene vrednosti*, gojaznost je prisutna kod 23% stanovništva, povišeni krvni pritisak ima 47% ljudi, dok je 68 odsto stanovnika Srbije fizički neaktivno”.
*Sećate li se soli u Mekdonaldsovom Happy Mealu?
O obmanjivanju potrošača koji se hrane sa-bez, pisala je Jovana. Taj primer kiselog mleka “bez glutena i konzervansa” je zaista neverovatan primer manipulacije potrošačima, sa ciljem da potrošači naprave izbor koji možda i nije ekonomski najpovoljniji, možda nije ni sa stanovišta zdravlja najbolji, ali je svakako što se tiče konkurencije prljava igra. Ova mlekara tačno zna da postoji kritična masa ljudi koja je odlučila da se hrani sa-bez i igra na tu kartu.
Ovoga ćemo se nagledati.
Ishrana sa bez ili šta izbegavamo
Ovo malo istraživanje na uzorku od 1138 korisnika Interneta, od kojih je 1117 odgovorilo na sva pitanja, pokazuje da postoji izvestan trend u ishrani sa bez i kod nas.
Na primer, izgleda kao da su šećer, i generalno, ugljeni hidrati, proterani sa naših stolova. Čak 67% izbegava šećer, a 34% ugljene hidrate u celini.
Odnos prema mastima
Slika sa masnoćama je u priličnoj meri kontradiktorna. Dok masnoće biljnog porekla izbegava trećina, a masnoće životnjskog skoro polovina ispitanika, u isto vreme, low fat proizvode izbegava 64.5%!
Ovo bi možda moglo da se objasni i kontradiktornim informacijama koje stižu do potrošača u vezi sa ulogom masti u našem organizmu. I dok zvanična medicina i službeni nutricionisti preporučuju smanjen unos svih masnoća kao prevenciju od kardiovaskularnih i čitavog niza drugih bolesti koje su posledica stila života, sve više autoriteta dobijaju i zagovornici punomasne ishrane i promoteri zasićenih masti koji se bore, kako tvrde, protiv višedecenijskih predrasuda o mastima. Na obe strane su aduti u vidu dokaza rezultata iz obimnih i neosporavanih istraživanja koja potkrepljuju opravdanost niskomasne, odnosno, punomasne ishrane. Zato i ne treba da čudi toliki odijum koji trpi low fat ishrana, ali ni to koliko ljudi u isto vreme izbegava masnoće životinjskog porekla.
U ono što bi se zvalo odnos prema mastima, mogli bismo da stavimo i odnos ispitanika prema porukama proizvođača na ambalaži. Oznake DIET ili POSNO. Namirnice sa ovakvom oznakom DIET izbegava čak 71%, što smatram odličnim rezultatom osvešćenosti potrošača. Prema oznakama POSNO, stavovi su podeljeni na gotovo idealne polovine.
Odnos prema mesu
S ozbirom da ima samo 3% deklarisanih vegetarijanaca u ovom istraživanju, začuđujuće je visok procenat onih koji izbegavaju meso generalno, 16%, ili određene vrste mesa: svinjetinu izbegava polovina, a sva crvena mesa trećina ispitanika. S druge strane, ribu izbegava tek 10%.
Voće i povrće
Samo 1% je izjavilo da izbegava povrće, a voće izbegava 8%.
Junk hrana i piće
Sudeći po ovim rezultatima, izgleda kao da je svest o štetnost brze hrane i veštačkih pića na izuzetno visokom nivou: gazirana pića izbegava skoro 90% ispitanika (preko 1000), kao i veštačke sokove, 92%.
Grickalice i brzu hranu izbegava preko 80% u oba slučaja.
Većina nema određeni stil ishrane
Iako skoro 80% ispitanika navodi da nema određeni stil ishrane, neki stilovi su se izdvojili kao češći: ako se hrane po određenom principu, najčešće je to Hrono ishrana (6% ispitanika), potom vegetarijanci (3.6%), LCHF (3%), dok su svi ostali stilovi ishrane (mediteranska, paleo, dukan, vegan, blue print, makrobiotska, raw…) ispod 1%, odnosno, manje od 10 ispitanika je biralo ove odgovore.
Pošto su imali mogućnost da navedu i neki drugi stil ishrane osim ponuđenih, skoro 14% je biralo taj odgovor. Među tim stilovima izdvajaju se samo UN diet, i DASH i neverovatan broj različitih, nekih ličnih izbora, izdvajam poneke, copy/paste:
[arrow_list]- bez mixa proteina i ugljenih hidrata u 1 obroku, voće i jogurt na prazan stomak, ne prejedati se
- Brojim kalorije, maksimalno 1300 kCal dnevno
- jedino sto se kontrolisem da se ne prejedam i da izebegavam slatkise i grickalice koliko mogu
- Samo jedem zdravo, nikakve imenovane dijete.
Na dijeti zbog redukcije telesne težine – četvrtina
Činjenica da je dijeti čak 26% od svih ispitanih, možda se i uklapa u zvaničan statistički podatak da od prekomerne težine pati isto toliko građana.
U svakom slučaju, grafički ovi odgovori izgledaju ovako:
Na ovaj način, želela sam da što više osvojim prostor izvan publike koja je već zainteresovana za ishranu.
2 Comments
Ne znam gde da podelim svoj sok od sinoc, pa pomislih da mogu i ovde, iako nije usko vezano za tekst. Naime, drugarica koju dugo nisam videla je na nekoj budibogsnama dijeti. Traje 21 dan, dva dana se jedu samo makarone i kecap, sledeca dva samo pirinac i jogurt, pa sledeca dva samo recimo salata, pa ne znam dalje ali sve u tom fazonu, i poslednji dan samo slatkisi u neogranicenoj kolicini 🙂 Da, ima i 4 dana vezano samo voce i povrce, 2 voce, 2 povrce, a posle toga dva dana samo voda.
Pitam se koji li je mozak smislio ovo zlo od dijete. Ja sad nisam umela argumentovano da joj objasnim zasto to nije dobro, ali prosto, sta ce mi argumenti, nesto jednostavno ne deluje zdravorazumski. Budibogsnama dijeta.
Kad krenu na dijetu, ljudima je najčešće potreban neki plan.
Tako im zvuči mnogo lakše nego da bez posebnog plana, naoružani znanjem i nekom svojom samoanalizom dotadašnjih navika, počnu da menjaju loše navike i biraju da jedu samo ono za šta i sami znaju da zdravije.
Ova budibogsnama, jednolična UH dijeta, isto, kao i mnoge druge loše i opasne, nudi plan. I onda kada neko, ko inače voli makarone ili pirininač, vidi ovakav plan, lako ga usvoji. ako je još i ograničen dnevni unos namirnica iz plana, neko bi čak i mogao da smrša i onda krene fama oko toga – gle, ova dijeta je super, uspeva, jede makarone i mršaviš.
Nažalost, statistika pokazuje da posle prvog i brzog uspeha ovakvih dijeta, naredni period bude obeležen povratom i nabacivanjem novih kilograma, jojo, i tako u krug.
Čovek bi mogao da smrša i da, na primer, svakoga dana za doručak jede kesicu čipsa, za ručak happy meal, a za večeru smoki. I to napravilo neki kalorijski deficit i donelo rezultat.
Uvek mi je žao kad čujem da ljudi sami sebe zlostavljaju pogrešnim planovima, a rešenje je više nego prosto.