Živim u gradu, nemam zemlju, a rođaci po selima su u priličnoj meri racionalizovali svoju poljoprivrednu proizvodnju. Osuđena sam na hipermarkete, mini markete i piljarice i pijace. Trudim se da jedemo najviše ono što lični na hranu. Ne kupujemo minut pire ili gotov preliv za špagete.
A ova fantastična ideja, Grupe solidarne kupovine, nije se primila i nije zaživela.
Kupujući organsko
Međutim, i ja sam pala na tu foru. Kupim organsko. Kad uđem u Univer, zastanem kraj desnog dela pulta za povrće i gledam šta ima Vozar. Organsko.
I tako pre neki dan, uzmem kupus “sarmaš”, svež, za planiranu tonu salate, organske. Kad tome dodam organsko maslinovo, himalajsku so i neorganski limun, sve samo foliranje, baš ćemo se osvežiti. Mi jedemo na tone salate, to znači da smo nas troje u stanju da pojedemo kilogram i po kupusa, kilu paradajza, po debelu glavicu salate svako ili preko kilograma krastavaca, uz običan ručak. Čisto da znate ako nas zovete u goste, obratite pažnju.
Zato mi nije bio problem da uzmem tu veliku glavicu kupusa u korpu. Za salatu. Baš veliku. Dva kilograma. Organska.
Otkucam na vagi, dobijem 280 dinara. Ne reagujem. Kupujem dalje. Organski crni luk, organski spanać, organske tikvice. U jednom trenutku, a velika je ta pijaca u Univeru na Novom naselju, prođem pored nabacanih glavica kupusa. Okrndžanog, razlistanog, običnog kupusa. Bacim pogled na cenu: 24 din/kg.
24 din kilogram kupusa.
Malo žmirnem. Možda mi i neka senka pređe preko lica. Možda su mi se i usne skupile na trenutak, sve ono što mi muž kaže da radim kad pomislim da sam budala ili da me neko pravi na budalu.
Međutim, nastavim da guram kolica, bazam po prodavnici i kupujem jedite-jednom-nedeljno-ribu-zdravo-je, iako znam da je tovljena jer sigurno nemamo u ponudi onu koja je slobodno plovila morima i jezerima, i pile proizvođača za kojeg makar znam da nije u prvih deset na rang listi uvoznika smrznutog mesa iz Argentine ali zasigurno ne znam kako je pre toga hranjeno, i tako, foliram neke zdrave izbore za koje pojma nemam da li su, jer mi nemamo pojma koliko se poštuje sledljivost i šta su te životinje jele i čime su hranjene te krave, i šta još ima u tom siru…
I tako polufilozofski nekako obavljam svoju nabavku, stojim kod rafa zdrave hrane i gledam šta još nemam u kući a baš bi bilo dobro da bacim novac na to, gledam ta posebna maslinova ulja i kojekakve začine, uzimam organski susam da ga polivam po svom organskom kupusu, kad, u jednom trenutku, ugledam i Steviju, nije nešto organska ali je veliko pakovanje 700 dinara, nemam ni naočare da pročitam koliko je čista i što u njoj još ima, ali hajde da dam još jednu šansu Steviji jer sam s prvom toliko kolača bacila zbog lošeg odmeravanja, stavim u korpu i ona mi se namesti tamo između svega organskog i neorganskog, taman tako da vidim gramažu.
Stevija, u pakovanju koje izgleda kao pola kile – 75 grama, koji menjanju šećer 1:1. Majke mi. Kutija je veća od one za Kraš Express, ali unutra ima 75 grama!
Pa, je li to znači skoro 10 dinara jedan gram?! Ko kokain, bokte!
Jebem ti, Tanja, si ti toliko baš flipnula?
I krenem ti ja backwards, vratim Steviju, vratim susam, nazad na pijacu, vratim luk sa dijamantskom opnom i tikvice sa semenkama od zlata, vratim sve, SVE, AAAAAA! Osim kupusa.
Međutim, kupim i onaj za džabaka. Da uporedim.
Kod kuće napravim dve pune bole kupus salate, organske i neorganske i shvatim da nikad, NIKAD, ne bih prepoznala da mi sad neko išibicari ove dve posude, izmenja im mesta i da mi da pokušam da provalim koja košta 240, a koja 24 dinara, koji je organski, a koji konvecionalno gajeni.
Moj mozak, doduše, zna da kupus tretiran pesticidima i kupus gajen po principima organske proizvodnje, moraju imati različite efekte na zdravlje, ali moja čula ukusa nisu našla niti jednu razliku.
***
Zvanična oznaka za organski proizvod
Kao kad sam onomad, ima tome više meseci, ušla u obližnju prodavničicu koja se zove “Organic food”. Svi proizvodi imaju nalepnicu koju vidite desno. Tako je po zakonu, ako je nešto organsko, onda će nositi i takav znak na ambalaži.
I, u toj prodavničici, u frižideru, ugledah organska jaja. Bez nalepnice. Pre par meseci, 30 dinara komad. Kao zlatna koka da ih je snela. Pitam prodavca, odakle su. Iz Bele crkve, kaže. – OK, mogu li da vidim sertifikat? – Nemamo sertifikat. – Onda ne možete da tvrdite da je organsko. – Ali, kad jeste. – Ali, kako znate. – Tako kaže proizvođač. – Da li ste mu tražili sertifikat? – Ne. – Nemojte onda da prodajete jaja bez sertifikata.
Bila sam prilično stroga.
I strogo izađem. Garant je mislio da sam inspekcija neka.
Uđem pre par dana da kupim nešto što sam zapamtila da imaju a drugi nemaju, gde su jaja, nemamo jaja, zašto nemate, proizvođač ne može da nam dostavi sertifikat. Well done, Tanja.
Halo efekat zdravlja
Već više puta je dokazano da etiketa ORGANSKO, utiče na nas i ostavlja posebno snažan utisak o zdravom. To mišljenje, tu nekritičku percepciju naučnici zovu halo efekat zdravlja.
Presmešni su stručnjaci za organsko (a ja čak i nisam stručnjak za organsko, već samo glupi potrošač), kad dobiju istu Mekdonaldsovu hranu, malo iseckanu i drugačiju posluženu, s naznakom, organsko. Pa komentarišu kako je ukus mnogo bolji nego tipičan Mek. Dakle, sama reč, magična reč ORGANSKO, utiče na njihov utisak, a možda stvarno i na čulo ukusa, da jedu sada zdraviji Mek.
Ima jedna studija, rađena na Cornell University’s Food and Brand Lab, koja dokazuje da nalepnica organsko, utiče na potrošače mnogo više nego bila šta drugo što se preporučuje za zdravlje: ukus, kalorije, sveukupna nutritivna vrednost, prihvata se kao sinonim zdravlja i ta se hrana, nekritički, odmah razume kao zdravija po svim mogućim kriterijumima.
Studija je obuhvatila 115 ljudi koji su povedeni u lokalni supermarket gde im je dato da ocene tri para različitih proizvoda: dve vrste jogurta, dve vrste keksa i dve vrste čipsa. U svakom paru, jedan je bio označen kao “organski”, dok je na drugom bila etiketa “regular”.
Pogađate, reč je bila o lažnim nalepnicama i o identičnim proizvodima.
Od učesnika studije zatraženo je da ocene ukus, kalorijsku vrednost i da iazberu koji bi proizvod radije kupili.
Iako je reč bila o identičnim proizvodima sa različitim oznakama, učesnici ankete se procenili da organski proizvodi sigurno imaju mnogo manje kalorija i bili su spremni da ih plate skoro 25% više nego regularne. Verovali su da organski jogurt i keks imaju manje masnoće, da ovaj keks i čips nemaju trans-masti, i da keks i čips imaju bolji nutritivni presek sveukupno.
Najobičnija nalepnica ih je čak zavela toliko da su ocenili da jogurt sa organskom nalepnicom punijeg ukusa, a da je “organski” čips zasitniji. Zamislite čak i ovo: većinom su ocenili da je regularni keks ukusniji, verovatno zbog predrasude da industrijska grickalica koja bi bila, kao, zdravija, obavezno neće biti ukusnija od tzv. nezdrave.
Osim onoga što i sami kapirate da je zaključak studije – da su ljudi povodljivi kada vide etiketu i reklamu, ima još jedan: oni učesnici studije, koji redovno čitaju deklaracije, imaju objektivniji odnos prema reklami i oznakama na ambalaži, nego oni koji to ne čine.
Ista stvar je i sa nalepnicama i tvrdnjama “zdravo”, “dijetalno”, “za vitak struk”, “za zdravije srce”, “snižava krvni pritisak”… Verujemo blanko, hipnotišu nas, a, uglavnom, lažu.
Organik, kao sledeća velika pomama
Pre par godina, na Stenfordu je rađeno četvorogodišnje istraživanje o tome da li je organska hrana zaista toliko bolja ili zdravija, ili ne. Naučnici su se bazirali na istraživanju “ili ne”.
Da li paradajz proizveden organski ima više kalijuma nego konvencionalno proizveden? Ne.
Da li je organska jagoda sa više vitamina C nego obična. Nije.
Da li je, uopšteno, organska hrana, zdravija za ishranu. Ne, kažu na Stenfordu.
Dakle, istražujući nutritivnu vrednost organskog voća i povrća, ova grupa naučnika je utvrdila da ovo nema bolji nutritivni sastav nego to isto, proizvedeno na konvencionalan način (ne GMO, molim vas, nego konvencionalno).
U isto vreme, studije sa državnog univerziteta u Vašingtonu, pokazale su da organske jagode imaju više vitamina C i više antioksidanata, nego “obične”, da organski paradajz ima više moćnog antioksidansa, polifenola, nego paradajz gajen konvencionalno. Itd.
Pa, šta da radimo?
Pa, ne znam 🙂
Pogledajte ovu tabelu, naučite razlike između organske i konvencionalne proizvodnje i probajte da izvučete svoje zaključke i donosite svoje odluke, jer uvek će biti interesnih grupacija koje će probati da utiču na njih.
Moral of the story
Naći meru.
Čitati deklaracije.
Uključiti mozak.
Proveriti da li imate rođaka na selu, to je veća fora nego rođak u Americi 😉
69 Comments
Nemam ni ja rođake na selu, kupujem takođe Vozarovo povrće, ali kupujem i na pijaci kod onih za koje makar pretpostavljam da nisu nakupci. Od prošle godine pokušavam da sejem i sadim na jednom mom malom komadu (komadiću) zemlje i mali sam zemljoradnik u pokušaju tj. pokušavam da uzgajim nešto što neće biti tretirano hemijom. Rezultati su tako-tako. Ove godine sam imala leeepih tikvica i paradajza, sve ostalo skoro pa ništa.
Oraganski pesticidi, herbicidi i sl. su užasno skupi samim tim i organska proizvodnja je mnogo skupa. Konvencionalno gajenje je mnogo jednostavnije i jeftinije. Problem je u tome što mi kao obični kupci, potrošači nikad ne možemo otkriti razliku između organskog i konvencionalno gajenog povrća. To što jedemo od hemije ne vidimo, ne mirišimo i uglavnom ne osetimo razliku u ukusu. Osim…kad je već spomenut Vozar, jedino gde vidim neku veću razliku, između njega i svih ostalih, je šargarepa – vidljiva je i okom i ukusom. A kupus je verovarno najzagađenije povrće, jer koliko su mi rekli oni koji imaju iskustva, on teško može da uspe ukoliko se ne tretira nekom hemijom – organskom ili neorganskom, kakvom god.
P.S.
I Vozarov kiseli kupus jeste skup ali je vrh! 😉
Meni je Vozarov kiseli kupus upropastio sad ovu sarmu. Ništa mi se nije dopalo. Mleveno meso uvek mogu da uredim tako da bude savršeno, ali sarma jednostavno zavisi od tog kupusa. Sledeći put, vraćam se na masovnu proizvodnju kod Ćuluma :))
Znam zašto je organsko skupo, naravno. Nego, nije mi se dopalo to što em ne razlikujem ukus, em je napor za budžet, em mislim da sam malo bila odlepila i da mi je potrebna mera 🙂
A te šargarepe, probaću baš.
Nisam videla da Vozar ima i kiseli kupus u glavicama. Kupovala sam samo onaj rendani.
Rendani. Nego ja pravim sarmu kao musaku, red rendanog kupusa, red mesa i tako 🙂
kao kupila vozarov,a nema u glavicama uopste,pa kao sarma red kupusa red mesa,kakve gluposti i izmisljotine..navija za drugu stranu i pljuje po zdravoj hrani,iz kojih razloga vec je i nebitno….
Maja Petrović likes this ^
Ali, evo, za one koji umeju da čitaju ali ne i da razumeju, objasniću plastično i polako:
1. da, Vozar ima svež kupus sarmaš
2. da, može da se pravi sarma bez uvijanja a od rendanog kupusa, znaju to žene koje ulaze u kuhinju i one koje ne žive više u Srbiji.
Razumeš sad?
Zašto puštaš takve komentare. Zagađuju sredinu i imaju predugu karancu.
Da, ako i taj rođak sa sela ne hrani zivotinje sojom i kukuruzom (vrlo verovatno gmo)… 🙂 Onda epitet “domaće” gubivrednost koju mu mnogi pripisujу. 😀
Moji to rade najizvornijim mogućim biodinamčkim načinom, ali samo za sebe, neumitnost racionalizacije svega…
1 litar pesticida ili herbicida kostaju oko 200-500 RSD i mogu da zatruju pola hektara zemlje, tj. da ne dozvole korovu ili stetocinama da unistavaju rod. Ako sve to radimo rucno umesto tih hemikalija moramo da potrosimo mnogo dnevnica da uklonimo te korove, iz toga proizilazi ta “mnogo skupa” organska hrana. Ja sam proizvodjac organskih svinja trenutno u statusu sertifikacije. Svinje su pustene na 80 hektara livada i suma, dohranjujemo ih sa organskim zitaricama (koje su naravno skuplje od konvencionalnih) nase svinje tek za 18-24 meseca dostignu tezinu za klanje od 120 kg i vi po vasem pisanju u ovom tekstu ocekujete da prodajemo meso po ceni fabrika mesa? Kvalitet i zdravlje imaju svoju cenu. Pozdrav sa farme Crni Papak https://www.facebook.com/CrniPapak/
Hahahaa, pa gde baš jaja iz Bele Crkve!! Hahahaa! 😀
Možda zato što, posmatrano iz perspektive Novog Sada, Bela Crkva deluje više organski nego Futog :)))
Stvarno ne znam odakle vama ideja da je nužna razlika između organskog i neorganskog povrća u ukusu? Ukus povrća zavisi od sorte/hibrida, od količine vlage, vrste zemljišta i osunčanosti, ali pre svega od hibrida, ponajmanje od načina uzgoja. Slična stvar je i sa vitaminima u povrću. Srbiju još uvek nisu preplavile ‘plastične’ GMO sorte pa je naše povrće prilično ukusno bez obzira bilo ili ne organsko. Ono što organskli uzgoj razlikuje opd konvencionalnog je vrsta đubriva i način suzbijanja bolesti i štetočina. Ja ne znam da li vi očekujete da pesticidi imaju ukus pa da po tome osetite razliku u ukusu povrća?
Zar vi zaista mislite da mi ne znamo u čemu je razlika između đubriva organskog i konvencionalnog?
Vasa citateljka sara ima pravo. Tekst ima dosta propusta. Nista niste rekli o uticaju stetnih hemikalija i antibiotika i hormona na sveopste zdravlje u nesto sto u prirodi zovemo lanac ishrane. Da li postoje ozbiljna istrazivanja o tome. Za preciznije podatke potrebno je nekoliko generacija. Organska hrana je NARAVNO zdravija pod uslovom da podrazumeva sve aspekte proizvodnje iz levog dela tabele koji niste preveli.
To uopšte nije moja tema u ovom tekstu.
Uzmite vi pa napišite to, to je dobar kontra-predlog, šta mislite?
Ja samo vidim bombastičan naslov vašeg teksta i sam tekst pun proizvoljnih procena i manjakavosti… a samo pre par godina imali ste drugačiji stav, sećam se vašeg teksta sa naslovom “MK, JEDITE GMOvna!”, a pre par dana eto kažete kako je GMO ok i kako je tu samo fora u profitu, a nije, znate i sami da nije, ili ne znate? U treću varijantu ne želim da verujem, a to je da vas neko plaća da izjednačavate organsko i neorgansko, sada, a malo kasnije ćete izjednačavati GMO sa konvencionalnim načinom ukršatanja biljaka. Ne bi bilo lože da malo zagrebete i u nauku, da se ne oslanjate samo na ukus i miris novca.
Šta je tačno proizvoljno? Moja lična odluka da ne podležem tom teroru? Ili izvori istraživanja koje sam potom dole navela? Šta tačno je proizvoljno u jednom subjektivnom tekstu. Mislim, kapiram, možda moja lična šetnja po jednom hipermarketu vama deluje proizvoljno, ali, verujete, ja se po radnjama inače krećem veoma prizvoljno, zato moj muž ne voli da ide u kupovinu sa mnom.
Što se tiče plaćanja i potplaćivanja, taj deo mi je jako, jako dosadan. Uopšte niste originalni s tom primedbom.
Saro, neću vam puštati dalje komentare, jer ne doprinosite ničim, osim svojim jedom i nekom, očiglednom fiksacijom na mene. Ne laska mi to, jer niste jedini, to ide u sklopu jednog posećenog bloga, ali ponekad takvima treba oduzeti kiseonik, što se ne bi dogodilo kada bih vam odgovarala na jedno po jedno pitanje čije odgovore sam kroz gomile tekstova već pisala na ovom blogu.
Znaš kako se kaže: promeni kanal.
Pozdrav.
E, da. Nisam imala potrebu da prevodim sa engleskog tabelu, kad sam je već našla negde na netu u takvom zgodnom obliku, baš mi je žao što bi vama dobro došao prevod, pitajte nekoga.
Kao organski proizvodjac iz Cacka i Sumadije,mogu vam reci na ovaj tekst da veci kretenizam nikad nisam cuo,i vece nebuloze i sludjivanje naroda koji nije mnogo edukovan..treba da vas bude sramota i greh vam je to sto pisete,time pljujete po prirodi i onome sto nam je Bog dao zdravo i ukusni i pri tome lupate neke cene kao da je 10 puta nesto skuplje,ili ste bezobrazni ili mnogo glupi ili radite za suprotnu stranu monsanto i gmo…bruka od texsta..probajte organsku hranu van vojvodine i videcete sta je organsko,a papir da je sertifikovano i nije pravo merilo..
Evo ja vam, kao autorka teksta i vlasnica bloga puštam ovaj komentar, uz opasku da bih volela da se ne prevarim, i nadam se da neću, da ikada od ovakvog proizvođača, sa ovakvim organskim besom i rečnikom, kupim ijedan organski proizvod.
Ja sam alergična na sve vrste otrova, tako da mi mnogo znači da pojedem makar jednu jabuku nedeljno, ali da je bez pesticida,herbicda itd. Kod nas se po ukusu ne razlikuju organski gajeno povrće od onog konvencionalnog, ali kad sam davno bila u Italiji njihova paprika je bila ogromna i sasvim bez ukusa, tako sam jedući njihovu hranu bila baš gladna. To je bilo u vreme kad su naši poljoprivrednici štedeli na pesticidima i mi jeli prvoklasnu hranu, doduše nekad sa ponekim crvom unutra. Danas mi škode otrovi, i pribojavam se da čiste hrane neće više nikad biti. Dogod organska hrana nema dovoljno kupaca neće biti jeftinija, a mi, tu uključujem i sebe više volimo da se natrpamo hranom nego da pojedemo malo kvalitetne hrane od koje ćemo biti sitiji nego od one prazne. Nemam ni ja para za organsko, kupim i ja konvencionalno gajeno, pa kad mi se zdravlje pogorša, brže-bolje se vratim organskom. Razlika se ne oseća nepcima, razliku osećaju naše ćelije. Moja cimerka iz studentskih dana bila je alergična na konzervanse. Popije sok i sva otekne. Ja nisam osećala razliku između jednog i drugog soka, ali njeno telo je znalo. Zato sam i ja pila samo one sokove koje je i ona mogla da pije. Svako treba sam da odabere šta će sa sobom da uradi. Može se živeti i ovako i onako i opet biti dugovečan. Samo me je strah da oni kojima život zavisi od toga da se sklone od otrovanog vazduha, vode i hrane neće više imati kuda.
Tanja, da li mozes da napises koji su to iole provereni proizvodjaci mesa, tj. piletine koji ne uvoze meso iz Argentine. Ja ne kupujem kod Matijevica, ali n iza druge nisam sigurna.
Ovo je objavljeno u medijima prošlog meseca:
UVOZNICI
1. NEOPLANTA – 5.319 tona
2. JUHOR – 2.548 tona
3. TRLIĆ – 2.121 tona
4. MATIJEVIĆ – 1.540 tona
5. ZLATIBORAC – 1.492 tone 6. TOMEKS KETERING – 743 tone
7. METRO – 678 tona
8. PERUTNINA PTUJ – 672 tone
9. MESOKOMBINAT – 573 tone
10. KOOPERATIVA DB – 543 tone
Već više od 8 godina se bavim nabavkom svežeg voća, povrća i mesa za velike hipermarkete. Posmatrajući tržište mogao bih da napišem barem dve knjige o tome. Neću da pišem koliko Zlatiborac ima govedine na zelenim pašnjacima Mačkata i koliko kamiona paradajza uvezemo iz Albanije.
Ono što bih želeo da Vam kažem da u marketu nećete naći ništa što je zdravo. Ovo ne mogu da kežem za Vozara, previše poštujem tog čoveka da bih iznosio bilo šta neprovereno o njegovoj proizvodnji. Imam sreću što živim u blizini bloka 44 na NBGD gde se nalazi organska pijaca. To mi ne garantuje mnogo ako dođem u 3 popodne po povrće. Tada su već došli preprodavci, a taj deo pijace se ne zatvara.
Ono što me zabrinjava je poređenje cena. Kada nađete dobro pile i znate da je sa sela, ne možete da očekujete da ima istu cenu pileta kao ono iz kese u hipermarketu! Još jedna stvar, u Beogradu imate svega tri mesare koje imaju sopstvenu proizvodnju. Neću praviti reklamu ali potražite na ytb klip, zove se “Kvalitet industrijske hrane u Srbiji”
Nadam se da sam bio kratak, opširna je tema 🙂
Vi, Gorane, treba da napišete nešto o tome, što mi potrošači ne znamo ni u snovima! Ozbiljno to mislim 🙂
Poređenje cena: naravno da je organsko skuplje, zna se koliko faktora tu ulazi u cenu. Ali ovde sam navela drastičan primer razlike između organskog i neorganskog kupusa, zapanjujuće. Na zapadu organsko košta prosečno 25% skuplje. Kod nas se ponekad zalovi u mutnom. Zato ove pomenute cene i moje trežnjenje. Volela bih organsko, ali ne po svaku cenu. Bukvalno 🙂
Draga Tanja,
25% i treba da bude skuplje, sve preko toga nije ok. Neko je spomenuo i ukus i tu dolazimo opet do velike razlike shvatanja pojma “Organic”. To što je uzgoj organski, ne znači da je i seme autohtono, a po meni bi trebalo da bude vezano. Svaki kupac će pre da se opredeli za proizvod sa nalepnicom Organic ako iza te nalepnice postoji i jasna razlika ali kod nas to nije slučaj. Mi dobijamo samo proizvod bez pesticida i to je to. Zato i ne sme da bude razlika veća od 25%
I posle cele ove debate ako me pitate gde da kupite dobro voće i povrće ja neću imati odgovor, zato što nema jednog odgovora. Ja delom uzgajam sam, a delom razmenjujem sa prijateljima i to je kao malo udruživanje. Naravno obavezno obiđem u subotu i nedelju pijacu u bloku 44 ali samo do 12h posle dođu preprodavci. Možda nekom zvuči komplikovano ali to vremenom postane način života i otkrijete da ima puno ljudi koji se bave na ovaj način sobom i žive kvalitetno.
Draga Tanja, ovde ima različitih razloga za uvoz. Metro uvozi da bi preprodao smrznuti proizvod i to njihovi kupci kupuju u velikim količinama. To su uglavnom fast-food i restorani koji ne drže do imena, samo cena…
Što se tiče industrije, baš sam imao priliku da razgovaram sa vlasnikom jedne od nabrojanih sa ovog spiska i to neposredno po objavljivanju ovog teksta u Politici. On kaže: zašto me sada prozivaju kada mi je zakon omogućio da uvezem i roba je prošla sve kontrole i tu je u pravu. Oni ne mogu to meso da prodaju kao sveže, nego ga ubacuju u proizvodnju viršli i raznih kobasica.
Ja sam kupovao robu od 90% ovih proizvođača i da li treba ja da pitam potrošače, zašto kupuju viršle za 199 din/kg? Takva virša na akciji se proda u neverovatnim količinama, pa onda se zapitajte ko je tu kriv. Ja ako nemam pare sigurno ne bih kupio ni tu viršlu, to je još veće zlo ali opet… Toliko će koštati i ručak spremljen od sočiva i povrća ali naravno to je za neke druge ljude, naš narod jede virše zato što smo tako navikli… A onkologija prepuna
Hvala,
ajd sad budi pametan pa sta da kupujemo.
Eto ti sad. A taj spisak od 10 mesara..recimo neko ko nije na njemu, izmisli, paf novine razglase, narod poveruje i tako.
A sto se tice Perutnine Ptuj, upravo sam citala da je to najproverenije meso, a vidi ovde je na spisku. Kanda nas neko opasno vuce za nos??
Znam. Ali taj spisak godinama nismo mogli da saznamo. Godinama znamo da se uvozi na milione tona smrznutog mesa čiji rok ističe nakon 6 meseci nakon čega se u EU i u svetu uglavnom baca, a pošto je kod nas, valjda, po pravilinku dozvoljeno ga čuvati i koristiti smrznutog godinu dana, taj uvoz je dozvoljen i masovno korišćen jer je to meso, pred istekom roka, za džabe.
Sad imamo neki spisak.
Uzmi ili ostavi, ja sam uradila copy/paste. Na moje odluke u kupovini je uticao. Ne mora i na tvoje 🙂
Ima mnogo porodičnih domaćinstava na selu koji proizvode hranu za sebe a višak prodaju. To je rešenje. Na pijaci uvek ima mnogo bakica koje prodaju ono što su same proizvele . Realno ne možemo se 100% zaštiti od otrova i najvažnije je, baš kako i tekst kaže osloboditi se ”terora” da se moramo pošto-poto hraniti tzv. organskom hranom
to je rešenje sa onog linka o grupama solidarne kupovine. Za ljude iz grada, bilo bi idealno. Ali, mi, ljudi iz ovih gradova, baš smo nekako inertni.
dragi moji i ta fora sa bakicama je prevazidjena,bakica ima 70-80 god i dusa joj u nosu,a kamoli da se bavi proizvodnjom,nego seljaci iz kuce uzmu najstarijeg i odvezu ga na pijacu,jer se tu ponajmanje radi,znaci znam pouzdano da su po pijacama 90% preprodavci jer proizvodjaci daju robu na veliko,nemaju vremena po pijacam da krcme po kilo-dva…tako da vam je moj predlog,nadjite org proizvodjaca i idite na neku vrstu pretplate i popusta od 40% kao sto ja radim sa mojim kupcima
izvini ja ne bih jela organsku hranu zbog razlike u ukusu i izgledu, nego zbog razlike u hemiji i trovanju(ukus je najmanje bitan)…naravno da ne moz ti sto posto da budes siguran da je super organsko ili neka muvacina,al vodimo se pretpostavkom da nije..u svakom slucaju da imam kesa sve bi uzimala zdravo..
a kad dodjem do nekog svog poljanceta i domaceg izvora hrane,nesto sto sam ja odgajila i sto nema 3000 vrata hemije,bog da me vidi;)
nema tu nikakve razlike u ukusu, i nije u tome poenta, već u pesticidima, koji se troše nemilice i bez ikakve kontrole. gledala sam pre par meseci fenomenalnu francusku emisiju na televiziji vojvodina, o tome kako se jede u najsiromašnijim delovima indije i afrike. tamo nema pecticida (jedva ima šta da se jede), ali se jede kurkuma, i da ponovim – nema pesticida. zanimljivo je takođe i da nema gojaznih i nema karcinoma! problem sa našom hranom sa pijace ili iz marketa je u tome što se prska preko svake mere. moji žive u sremu. jednom je mama otišla kod jednog svog bivšeg radnika (nekim povodom) i vidi im baštu. kaže joj čovek “ono tamo je za prodaju, to prskamo da bude “zdravo”, da možemo sve da prodamo, ali to ne jedemo. onaj drugi deo bašte je za nas, to prskamo po propisu. organska hrana jeste skupa jer ti biološki “pesticidi” koštaju mnogo, i mislim da se nabavljaju iz mađarske, i organska hrana ima smisla samo je jako skupa. e sad, ko može, treba da odabere zdravlje, valjda se tu razumemo, a oni koji se foliraju da kapiraju razliku u ukusu, to je sasvim nešto drugo. postoje stare sorte voća i povrća (sa mirisom i ukusom), i nove, hibridne (koje nisu gmo!), bez ukusa i mirisa, i nema veze da li su gajene kao organske ili ne. tu možemo da govorimo o razlici u ukusu.
(Напомена: док сма ово писао нисам био у прилици да видим да већ постоје слични коментари, а сад кад сам већ написао…)
Овај текст, почев од наслова, оставља утисак “анти-органске” кампање. Не желим да верујем да ти је то био циљ, али тако делује. (Искрено се надам да нећемо и овде ускоро видети рекламе за кока-колу, матијевића,…)
Елем, мислим да је у тексту направљена мала грешка у корацима. Наиме, (по мом мишљењу) сврха органске производње није укус (зар може нешто да буде укусније од МекДоДналдса?) или нутритивне вредности (циљ ГМО-а је између осталог и побољшање нутритивних вредности, претпостављам).
Ове студије су, по мени, потпуно бесмислене, јер ако се пореде нпр. два парадајза – органски и неоргански, а који су при томе исте сорте, каква уопште ту може да буде разлика у укусу и нутритивним вредностима. А ако нису од исте сорте, може неоргански да буде и много укуснији ако је од оне старе сорте, а органски од ове нове, пластичне.
Једино смислено поређење било би да се види колико “хемије” садржи сваки од њих. Јер онај неоргански је врло вероватно прскан којекаквим препаратима за заштиту, убрзано зрење, добијање боје и дуже очување након брања, а онај органски можеш да једеш малтене без прања.
Мислим да је суштина производње и употребе органских производа смањење непотребног загађивања ове наше јадне планете којекавим хемијским препаратима и уношења истих у наш организам, па ко како воли, жели или може.
Nije kampanja. Ovo je lični tekst, o ličnim odlukama, ne vidite li?
Teror je moj, ja sam živela pod tim terorom, ironišem prema sebi koja je živela pod tim terorom, i neću više da živim tako, iz nekih raznih razloga. Neke sam pomenula. Cena, na primer. Ali, važnije je moje mentalno zdravlje, neću da trpim taj sopstveni teror nadamnom i da budem pod stresom zbog toga.
Čudi me da ne vidite to u tekstu.
Naravno da su mi kampanje brendova koje pominjete, nuđene. Ovaj blog spada u najčitanije u Srbiji i u regionu, mnogi bi da se reklamiraju tu i koriste moju reputaciju i ovaj prostor. I, gle, nema ih na ovom blogu. Ali, ne zbog vas. Vas lično jer ste slučajno tu, i ostalih čitalaca koj su stalno tu. Nema ih zbog mene i mog ličnog integriteta. I zbog mojih furki, kao što je i ova.
(hvala što ste potrudili da ne vređate, iako se uopšte ne slažete sa mnom i onim što sam napisala. uvek cenim to.)
Нисам рекао да се не слажем са тобом, већ са делом онога што си написала, тј. пренела.
Знам да ово није кампања, само кажем да оставља такав утисак (поготово онај бомбастичан наслов). Таквом утиску су умногоме допринеле и студије којима си поткрепила овај текст, а које су, као што рекох, по мени бесмислене, непотртебно одвлаче пажњу и могло би де са закључи да су и оне утицале на твоје одлуке.
Иначе, капирам ТВОЈЕ ставове, тј. личне одлуке и разлоге који су довели до њих. Видим.
Што се брендова тиче, надам се да ћеш истрајати у тој “фурки”.
А ја овде нисам случајно, ту сам већ неко време, само немам потребу да се оглашавам.
ПС
Ја теби ТИ, а ти мени како хоћеш 😉
A baš sam dala dve studije dole, jednu koja kaže da je organsko nutritivnije, i drugu, koja nalazi da nije.
Nadam se da ona mala studija sa potrošačima koji biraju od dva ista proizvoda onaj s nalepnicom organsko, nije sporna 🙂
Naslov. Pa, šta da radim, moram i ja da se borim da neko pročita :))) Niko neće da klikne na naslov Da li je organska hrana s razlogom skuplja, ili tako nešto 😉
Idemo na ti 🙂
Kad mi je bebule stasalo za povrće i meso bila sam na totalnoj muci, da li je to sve zaista organsko… A tu, kod zdravlja dece, više nego igde “padamo”. Mada, niže od ove države ne možemo pasti jer, koliko se sećam iz perioda snimanja serijala emisija sa zaštitnicima prava potrošača, nutritivne i zdravstvene izjave tipa- za zdravije srce, snižava pritisak- nisu zabranjene, iako su vrlo opasne zbog uticaja na (pod)svest. Nije lako dobro se informisati, ali to postaje najmanje što možemo da uradimo za sebe. Dok čekamo- država duradi nešto. Značio mi je ovaj tekst, hvala!
Te izjave su još uvek na usaglašavanju kao budući Pravnilnik ili neki Zakon. Treba da se uskladi sa zahtevima EU i poglavljem 28.
Deo toga nalazi se već u Pravilniku o deklarisanju hrane, ali nije dovoljno i daje prostora za tvrdnje koje su čista laž. Da imam vremena, podrobno bih se bavila time.
Ja se vec godinama borim protiv ovakvih zabluda, ali na zalost, ne dopirem do dovoljno velikog broja ljudi.
Krenuli ste sa pogresnom premisom i zato ste doziveli razocarenje – organsko ne znaci ukusnije. To sto se povremeno provlaci kao savet “ako vidis da je plod nepravilnog oblika ili ispucao, sigunro je organsko”, takodje nema veze sa realnoscu
Ako je nesto “organsko” to samo znaci da nije tretirano teskom hemijom. I to je ono sto cete uneti u organizam, zdrav plod, bez hemije.
Nalepnica koju pominjete je ujedno i garancija ali i propast za sve one koji se bore za zdravu i UKUSNU hranu. Do nje se dolazi tesko, 2 godine konverzije zemljista (sto kosta) + milion zabrana na sve i svasta sto podizanje jednog ploda cini laksim = jako je tesko i skupo doci do organski gajenog ploda. zato i organska hrana mora da kosta vise (ali svakako ne 10x vise kao sto ste pomenuli u vasem iskustvu).
Medjutim, po sadasnjem Zakonu i u ovom sistemu, mozete dobiti samo organski gajene hibride (iste one bezukusne, jednoobrazne plodove na koje se svi zale poslednjih 10+ godina). Govoroim o paradajzu i svako ko vas bude ubedjivao da je dobio nalepnicu za stari, uksuni, mirsni varijetet paradajza – laze (klako se moze proveriti u ministrastvu poljoprivrede, Odsek za organsku prozivodnju, nazovete i pitate, kakve sorte paradajza mogu da se koriste u organskoj proizvodnji).
Da bi se objavio komentar, izmedju ostalog, trazite i web adresu eventualnog sajta. Da ste pogledali adresu koju sam Vam ostavio na prethodnom komentaru, mozda bi sebe postedeli daljih razocarenja i prevelikih ocekivanja kada je u pitanju “organsko”.
Inace, imam mozda najzdraviju bastu u ovom delu Vojvodine i gajim iskljucivo stare varijetete, ali nikada necu dobiti onu nalepnicu (osim ako ne iskeshiram 100-150000e i sacekam 3-4 godine).
Takav je sistem. I takvi smo mi sami.
Moje razočaranje nije baš razočaranje o kakvom pričate. Ja dovoljno znam o organskoj proizvodnji. Ako sam nečim razočarana, onda možda samo sobom, jer taj teror je moj, pod njim sam živela. Toga dana sam odlučila da se opustim i da tako ne živim. Ne vredi. Nemam vremena da cunjam po selima i tražim male proizvođače, iako sam i to radila. Posle me mrzi da sednem u auto i putujem da kupim negde paradajz koji ćemo pojesti za dva ručka.
(Da bi se objavio komentar, potrebno je da ga prethodno odobrim, ako je prvi put. posle, kao što vidite, ide po automatizmu. veb-sajt nije obavezno polje i nisam pogledala vaš link, zato što je bila gužva na tom postu i jako puno notifikacija na svim mrežama, prestala sam da obraćam pažnju).
Kul tekst, moje misljenje je da mi naravno ne znamo sta ima u hrani koju kupujemo niti odakle dolazi tako da moramo da se vodimo zdravim razumom, nazalost i raspolozivim budzetom i da usput ne razmisljamo previse sta unosimo u organizam. Lakse je, manje stresa, a tesko je gotovo nemoguce jesti hranu bez pesticida i ostalih hemikalija. Ja sam ranije jako vodio racuna da jedem hranu sa sto manje konzervansa, emulgatora itd ali sam na kraju shvatio da ih je nemoguce izbeci. Tako da, dok jednog dana ne oteram sve u p.m. i preselim se na selo, jedem sta mi serviraju
evo sa zakasnjenjem da odgovorim moshemi..moj odgovor je opravdano bio besan,jer to vam je isto kao da ste pisali da bebama treba dati pivo,jer je bolje od mleka ili da su srbi bugari,eto tako otprilike.tekst je bio provokativan i netacan,pun neistina pocev od slike kupusa istog ali slikanog iz dva ugla,sto moze svako videti,pa na dalje..koji su motivi toga ja neznam ali je cudan..naravno da ce te imati priliku da probate organsko iz nase proizvodnje,mozete nas naci na fb ”organska hrana cacak”,ja iskljucivo radim na parcelama koje nisu 50 god pipnute a ne kao u pojedinim krajevima gde prelaze sa drogirane proizvodnje u organsku pa je to za 1-2-3 god organsko…ovo sto pisem moze vam potvrdti 20 papira zvanicnih institucija ove drzave a nijedna privatna ili lokalna…sam naslov teksta je vise nego uznemirivajuci i zbunjujuci ionako zbunjenog naroda..zaista je org proizvodnja skupa ,zaista teska,i veoma drasticne razlike u ukusu i mirisu..jos muka da bude veca,organski proizvodjaci imaju od drzave 0,0 din a u drogiranoj proizvodnji imaju na hiljade evra
hvala i voleo bih da budemo u kontaktu moj email je ricci07@open.telekom.rs
ili fb ORGANSKA HRANA CACAK
Ali, ali, ali, ko kaže i gde, da organsko nije organsko? Ili da organsko ne valja? Ko sumnja u vas?
Ja samo kažem da više neću da živim pod tim pritiskom da moram da kupim organsko, po svaku cenu. Neću po ovoj ceni. Možda nekad hoću, ali ne u toj meri kao i do sada.
(drago mi je da vas je pustio taj bes, pa možda sada možete da pročitate ponovo tekst i vidite da on nije protiv organske hrane, već protiv cene i moje furke da to kupujem pošto-poto).
http://www.vitkigurman.com/2014/11/21/nanosenje-stete-putem-bloga/
Šta reeeeeći? :))))
Treba a je tužiš!
Ona je bukvalno sve namerno pogrešno interpretirala, ovo je klasična kleveta.
Ako ti treba advokat, imaš moj mejl.
Pa da krenemo redom, da dokazuje gde je pročitala ono što nigde nisi napisala.
ma, jao. vi advokati :))
meni je to sve smešno, ne bih ja tom pokušaju pridavala nikakav značaj.
šta je tek trebalo da radim sa Informerom, koji me je otpužio za zaveru protiv države 🙂
Kere laju, karavani prolaze, vazda bilo i uvek biće.
LILA,neznam na koga ste mislili da tuzi ,neznam ko koga treba,ja nerazmisljam o tome,ja sam procitao text dobro,u njemu su ne samo licni stavovi o odbrani od nekog terora,nego poistovecivanje drogirane i ciste hrane,jer nemoze se nesto stavljati u isti kosh sto je zagadjeno hemikalijama teskim metalima o nesto sto je zdrao,i pritom slikati isti proizvod i kupus i paradajz a,i ista slika iz drugog ugla i prikazivati kako nema razlike,pa ista slika i nema razlike,pogledajte detaljno da je to jedna slika,pominje se da nema razlike u ukusima i da je organski kupus upropastio sarmu,ponudjene su neke tabele koje jemogao svako napisati i kazati da su to studije velikih strucnjaka,tako da i dalje smatram da je zlonamerno ili nekontrolisano lose napisano…ja kao organski proizvodjac,najozbiljniji u ovoj zemlji,ne najveci ali najozbiljniji mogu reci da sam i ja potrosac isto i ja hocu moja prava,jer ja kupujem organska i netretirana semena duplo skuplje od drugih ,ja kupujem organske zastitne preparate 5 lit 800evra,gde su moja prava ,zasto je to astronomski skupo,ko je taj ko ce procenjivati da treba 25% da bude skuplje kada je proizvodnja 200% skuplja,i imajte svi na umu da trenutno organski proizvodjac je na nuli sa cenom duplo skupljom i da ”vama”cini i dalje uslugu da jedete zdravo,sve dok ova drzava se neseti i da subvenciju u org proizv. na cenu od 120 din krompir,250 paradajz itd org proiz je na nuli,verovali ili ne..20 faktora utice na cenu a ne jedan,mogao bih satima da pisem…netrazite rodjaka na selu jer od toga vajde nema,nisu seljaci vise glupi a nije im ni lako da pomazu gradjane sa hranom,ta su vremena prosla,bezite od velikih proizvodjaca jer su sumnjivi,to ce vreme pokazati,sad je to neshvatljivo,nego trazite manje i osrednje cestite org proizvodjace i sa njima napravite neki dogovor o pretplati i popustu da se jeftino i zdravo hranite,kao sto ja imam sa svojim potrosacima odlicnu saradnju i imaju popust i do 40%
Od ove organske hrane mi je pun k, mozda zato sto mi je prazan novcanik. Ovi organski proizvodjaci su kao sekta, uzjebao se ovaj iz Cacka, uzjebao se Steva iz Bele Crkve, uzjebala se Vitki Gurman, a niko nije prozvan. Organic food nema sertifikat za jaja koja tvrdi da su organska, i koja imaju cenu kao da su jaja zlatne koke, i u cemu je problem? Kome je naneta steta? Skupo je seme, skupa je hrana, sve zivo je skupo, i sad jedan potrosac ne sme da kaze da je skup i finalni proizvod? Jer ako to kazes ispada da si protiv organske hrane, jebite se bre vise, ja da kupujem organsko i da imam para za to, trazila bih 55 sertifikata, da vidim jel mi prodajete muda za bubrege. Organska muda za bubrege. Zivim u Srbiji i ne verujem nikome. A vi Mooshema mi ne morate pustiti komentar, jer ove psovke nisu organske, nastavite sa zdravim razumom, organska hrana je super, ali je za prosecnog potrosaca skupa, i boli me k za vase seme, i troskove, imam i ja troskove pa niste spustili cenu finalnog proizvoda, ajd cao. U potpisu Miss Body Fitness za 2026 godinu, nemam papir i potvrdu, al sta ima veze, ja tako kazem, mos misliti. P.s. Ti iz Cacka, ozbiljni proizvodjacu, ako bi mi poslao sertifikat tako nakucan, nepismeno, rekla bih ti da mi se sagnes, onako duboko organski. Sve velika gospoda, kultura dijaloga 0.
Puštam ti komentar 🙂
Tvoj stil izražavanja mišljenja neodoljivo, neodoljivo podseća na jednu moju kumu i to je urnebesno u ovom komentaru 🙂
Meni da neko ponudi organski cips i neorganski,ja bi pomislila da su svi kolektivno ludi. Ni zbog jednog bloga i reklame ne kupujem organsko, vec zato sto znam sta je pesticid, ako unistava jednocelijske organizme steti i covjeku,a uporedjivati gdje ima vise c vitamina je smijesno kada ga ima u svim vockama i povrckama, i male su dnevne potrebe.
Pingback: Kako je sukob dve srpske ‘food’ blogerke skrenuo pažnju
Pingback: Maja Petrović Vitki gurman zloupotrebila svoj blog da naudi blogu Mooshema?
Dobar tekst, ilustruje trenutno sludjivanje potrosaca – iskreno mislim da je na zapadu jos gore posto postoji ceo spektar proizvoda koji su izmedju obicne i bioloske hrane.
Ja zivim u Holandiji, i organska hrana ovde je za neke stvari 25% skuplja a za neke druge bogami 5-10x. Primer – pilece grudi, 1kg kosta 6e, a bio – 24e http://www.ah.nl/producten/vlees-kip-vis-vega/kip-kalkoen . Za neke stvari ukus ne moze da se razlikuje (brokoli recimo, kad nema bio – kupimo obican, a razlika, za nas, ne postoji u ukusu), a za neke druge razlika je drasticna, meso je najbolji primer u ovde. Prve punjene paprike napravljene od mlevenog mesa iz super marketa smo bacili (ja sam cak pokusao da ih jedem), posto su uzasno smrdele ;). Sad smo nasli neku sredinu, kao i ti, nesto kupujemo biolosko – za neke druge stvari smo nasli bolju alternativu, recimo jaja ima bar 10-15 vrsta u najblizem super marketu, mi kupujemo “od kokoski koje slobodno hodaju i hranjene su kukuruzom” koja kostaju kao bio ali nisu bioloska – ali su jako ukusna, teletinu kupujemo u turskoj mesari, za ostalo meso imamo lokalnu mesaru, gde opet ima 10 vrsta mesa (pile koje je trcalo, pile koje je islo na pilates i jogu, pile zadvljeno svilenim koncem itd) i tako…
Pile ovo-ono :))))
Ma da – a ovde je prosle godine (kao i prethodne) bio skandal gde je 11 tona (otkrivenog – ko zna koliko je bilo na kraju) konjskog mesa prodato kao govedina, izmedju ostalog poreklo dala mesa je bilo od konja koji su koristeni za proizvodnju seruma protiv besnila. Pa onda kad uzmes meso od konja iz labaratorije i prodajes ga kao govedinu, sto ga ne bi prodavao kao biolosku govedinu…
da, da, sećam se te drame. ako se to dešava u EU, da li možeš da zamisliš šta se dešava ovde?
zaista postoji i taj pokušaj da rod koji ne izgleda savršeno a kovencionalno je gajen, uvaljuju kao organik na tezgi dalje, 10 puta skuplje. trgovci sve znaju o navikama potrošača i kakav hipnotišući efekat izaziva reč organik. Zbog toga trpe i dobri i pošteni proizvođači, znam.
Pa sta ja znam, nekako u Srbiji sve je manje i lokalno – ako se zainatis, mozes da saznas koji proizvodjaci su korektni i zaista uzgajaju organsku hranu, kad ih realno ima par ozbiljnih koji su dostupni u lokalnim prodavnicama. Tako je i na pijaci, saznas ko pravi dobar sir i kajmak (neko ti preporuci, raspitas se kod komsija itd) i od njega posle kupujes 20 godina. Ovde je to zaista mnogo teze, bioloska jagnjetina koju sam poslednji put kupio (super-ukusna) je iz Spanije, i ja jedino sto mogu je da verujem deklaraciji da je to tako – i to je to, sutra kad dodjem mozda ce biti bioloska jagnjetina iz Francuske… Ako hoces dobar biftek – najbliza zemlja porekla je Irska, a vecina dobre govedine za biftek dolazi iz Juzne Amerike, Urugvaj, Brazil, i opet mozes da verujes samo deklaraciji…
http://balkankomuna.com/naucne-oblasti/biologija/organska-hrana-da-li-je-zaista-bolja/
Studije su pokazale da organski i konvencionalno proizvedena jagoda ili paradajz imaju istu nutritivnu vrednost…. ali nisu pokazale najvazniju stvar, a ta je da organski proizvedeni jagoda ili paradajz nemaju ni miligram herbicida,pesticida,glifosfata,nemiticida,baktericida,dezifektanata,dioksina,moluskicida,hlordana,dieldrina,heptahlora,heksahlorobenzena,aldrina,mireksa i ostalih egzoticnih organskih jedinjenja koji se koriste u konvecionalnoj proivodnji.
Ko nam kaze da si i ta istrazivanja “organska”? Mozda su isto tako “filovana” i “naduvana”, kao i “tretirana”.
Poenta nije u kolicini hranljivih materija nego cime je ta biiljka tretirana od rodjenja pa do vaseg stomaka. Sa druge strane dzaba organski kupus kada je meso od vakcinisanih zivotinja, koje jadne zive u nesrecnim kavezima svojim i da ne budu bolesne, iako nisu bolesne, dobijaju koktele vakcina vise puta.
Ishrana organskim proizvodima mora sve da obuhvati u pripremi nekog jela – povrce, meso, zacini itd.
Ako neki proizvodjac samo lepi nalepnice i nema dokaza o sertifikatu, ne treba kupiti. Treba u to uci polagano, istrazivati, pitati naokolo preko prijatelja i poznanika o kvalitetnim proizvodjacima. Sve sto je temeljno i valjano ne ide preko noci, tako ni kupovina u supermarketu bez dobro osmisljenog plana i naoruzan informacijama ne donosi dobar rezultat.
Sa zdravljem se ne igra.
Gresaka u razmisljanjima gomila i u sstavovima takodje.Osnovni problem u proizvodnji hrane generalno leziu neverovatnoj pohlepi za brzom zaradom i hiperprodukcijom generalno.Proizvesti pile ili svinju ili povrce zahteva prirodan vremenski proces koji se pod pritiskom hiperprodukcije ubrzava ,uz pomoc dodatnih supstanci do neverovatnih granica.Da skratim ,odgajite piile za 6 meseci ,normalnom hranom ,svinju za 8 ,9 meseci normalnom hranom imacete i zdravlje i ukus.ali potrebe ovog sveta se progresivno uvecavaju te je intenzivna proizvodnja nasusna potrba opstanka civilizacije.tako da je problem hrane mnogo kompleksniji od lupetanja po nepoznavanju.Proizvesti kvalitetnu hranu jeste proces koji priroda zahteva ,ubrzavanje procesa unistava kvalitet ali su kolicine i tempo neophodni.hoce li nas to unistiti pokazace vreme….
Kupujem i kupovala bih organsko ne samo zbog sebe, već pre svega da podržim taj način proizvodnje koji je skoro nestao, a humaniji je i bolji prema prirodi, životinjama, pa i našem organizmu.
Onaj ko je probao pravi organski paradajz, koji pritom nije gajen u plasteniku već mu je sezona mesec i po dana, ili čak (mislim da je to danas skoro nemoguće naći) organsku piletinu, kokošku koja ume da leti i spava na drvetu, zna da UKUS nema veze sa ovim što se danas prodaje (pa ni sa Vozarovim) i to je tužno. Kakve slepe studije – razlike su tolike da deluju kao različite sorte hrane. Odgajamo generacije koje ni ne znaju kakav ukus hrana treba da ima, jer je to danas nemoguće kupiti.
Naletih na ovaj post dok sam nesto gledao po net-u. Koje proizvodjace u Srbiji preporucujete? Vidim spominjete Vozara, sa njima sam ja zadovoljan.