O balerinama znam ovo: nisu me primili na balet u 4. osnovne.
Organizovana je audicija u školi, došla sam i rekli su mi da imam prevelika stopala.
Tako sam bila balerina jednu celu noć, dok sam o tome maštala pred audiciju, i dva minuta, dok su mi nastavnice baleta gledale veličinu stopala.
Moja drugarica iz razreda, Olivera Kovačević, danas još i Crnjanski, primljena je. I još njih nekoliko kojima sam zavidela, a one su se zauzvrat jako pravile važne i pravile špagu stalno i svuda. Ali, samo je Olja postala balerina, pa solistkinja (ne preporučuju), pa onda direktorka baleta u SNP-u (još manje preporučuju) i, konačno, posvetila se skroz Forumu za novi ples pri SNP-u (preporučujem).
O balerinama znam još i ovo: mogu da upale svetlo u sobi, nogom. Tako je i ovo moje znanje o balerinama pridodato na dug spisak stereotipa o balerinama, ali, šta da radim kad se jedan poznanik hvalio da njegova devojka to tako radi, bio je, naime, impresioniran i nametnuo mi taj prizor iako mi nije bio potreban – balerini je šteker za svetlo zapravo, suviše nizak ako već hoće da ga pali nogom. (Možda pre može da promeni sijalicu nogom.)
O balerinama znam još i ovo: da hodam kao balerina. Tamo negde na početku studija, imala sam predmet balet, malo smo išli na štap, plije, grand plije, prva, druga, otvorena zatvorena i ja sam celo leto hodala patkasto i sa veoma, veoma ispravljenim leđima. Upalilo je, jedna klinka na plaži me je pitala da li sam balerina. Moje srce je bilo puno! – Ne? Zašto to pitaš?, pitala sam oholo i pravila se nevešta. – Zato što hodaš kao balerina. – Oh, gluposti, ja TAKO hodam, prirodno. I zašto još misliš da sam balerina? – Paaaa, više ništa.
Predstava Balerine
O balerinama pre predstave Balerine, nisam znala ovo: Čak 98% stanovništva u Srbiji nikada nije pogledalo balet. To znači da one vežbaju svakidan,
svakidan,
svakidan,
svakidan,
svomsvojomsnagom,
prekosvojesnage,
svakidan,
od šeste godine
svakidan,
i njihovi žuljevi krvare i nokti na palčevima im otpadaju, one odlaze u penziju tad kad mi mislimo da smo u punoj snazi… da bi to pogledala —
statistička greška.
Balerine mogu da naprave špagu, glupe su i ne rade ništa. A imaju i celulit.
Sinoć sam pogledala predstavu o balerinama na Kamernoj sceni SNP-a. Ništa fikcija, samo iskustvo balerine. Predstava je rezultat zajedničkog rada i razmene iskustava, ličnih, koje smo konačno videli uobličene u jednu više nego ljupku, veoma duhovitu i prilično potresnu dokumentarnu predstavu u kojoj se prepliću ples i ispovest. Nema nijedne rečenice ili scene, da nije dokumentarni isečak iz života balerine, jedne od njih devet koje smo gledali na sceni.
Hoćete li o ishrani? Sve su rekle. I kako su izgladnjivane, i kakva je uloga mame u ishrani i kako izostaje uloga škole u edukaciji ishrane balerine.
Hoćete li o ogledalu? Većina balerina pola života provede pred ogledalom proveravajući kako izgleda i zaključujući da ne izgleda dovoljno dobro.
Balerine su mršave? Možda vama! One su sebi uvek debele. A i nije pristojno da balerina ima više od 50 kg, zbog partnera.
Hoćete li o nama? Većina nas procenjuje kako balerina izgleda, a ne kako radi, posebno kada dođe do savremenog plesa.
Balerine su glupe? Većina ima rezervno zanimanje, u slučaju da se karijera prekine zbog jednog skijanja ili nesmotrenog vozača u saobraćaju, ili nekog pokreta koji će ih zauvek skinuti sa scene. Toliko o tome da žive glamurozno i bez stresa, glupače jedne.
Balerine su kurve? A, kako bi bilo da konačno naučite razliku između šipke i štapa?
Hoćete li o povredama? O tome kako i na šta sve moraju da paze da ne završe ionako kratku karijeru pre vremena? O junećim i svinjskim šniclama kojima leče žuljeve, o palčevima na nogama zbog kojih odahnu kad konačno otpadnu, zamrznutom paradajzu u patikama i celofanu od cigara na dnu da patike ne smrde?
Neprijatno vam je? Da slušate ovo? Zašto, kad je to deo života balerine za koji mislite da je glamurozan.
Balerine, najbolje sportisktinje među umetnicama, i najbolje umetnice među sportistkinjama. I lošije plaćene od njih.
Potpuno, potpuno sam bila zavedena. Ne pozorištem, već životom.
Na ovom blogu bi bilo mesta da se uhvatim za njihova svedočenja o tome kako ih nikada kroz školovanje ne obuče kako da se hrane, ni njih, niti njihove majke koje brinu o njima, i koliko vremena (ceo život) provode uzdržavajući se od hrane na najbolji način na koji umeju i mogu – malim porcijama kupus-čorbe na vodi.
Ali ova predstava je toliko otrežnjujuća i dirljiva, da nemam snage time da se bavim.
Možda samo da vam prenesem ova svedočenja o balerinama, prepisana iz reklamnog flajera:
Све балерине су уморне. Све балерине много брину. Све балерине заједно не знају таблицу множења. Све балерине воле да играју. Све балерине воле да пуше. Не воле све балерине да пуше. Све балерине су контрадикторне. Све балерине воле кад их нешто боли, од рада. Све балерине воле да се одмарају. Све балерине воле да спавају. Све воле лекове против болова. Све балерине некад заиграју на улици. Све балерине чудно ходају. Све размишљају како згледају и да ли су добре. Све балерине плаше се да нису довољно добре. Све балерине имају укоснице. Све балерине знају да направе пунђу. Све знају да направе звезду. Све балерине могу шпагу. Све балерине упадају једна другој у реч. Све балерине воле аплауз. Све балерине воле пажњу. Све балерине имају комплексе. Све балерине имају трему. И нису све балерине глупе!
I dok biste ovde pomislili da su to sve balerine, predstava će vam pokazati koliko su svaka za sebe, sa svojim ličnim borbama i ranama, i radostima i bolovima borbe za opstanak i vežbanje, svakidan, svakidan, svakidan, svakimmišićem, svakidan, svakidan, svomsvojomsnagom, svakidan, prekosvojesnage,
svakidan.
Jelena Alempijević, Sonja Batić, Frosina Dimovska, Milena Krkotić, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Sanja Pavić, Ista Stepanov, Sara Tošić
HVALA VAM!
Milena Bogavac, Olivera Kovačević Crnjanski – HVALA VAM!
***
Predstava se ovog meseca igra još večeras, a za decembar i dalje, pratite repertoar SNP-a. Ne propustite!
I, kupite kartu. Predstava živi samo dotle dok se njene karte prodaju. Ne može da živi od vašeg poznanstva s umetnikom ili cepačem karata, i idejom da zbog toga imate pravo da uđete bez karte. I hleb kupujete, ne ulazite u pekaru i tražite ga besplatno samo zato što poznajete proizvođača brašna. Uostalom, ova predstava je bolja od hleba. Ova predstava je – na hleb da je mažeš.
11 Comments
Ja hooooću da gledam ovu predstavuuuuuu!
I nema više karataaaaaaaaaa!
A ti moraš opet da pišeš pozorišnu kritiku, vreme je da se pišu pozorišne kritike tako da neko želi da ih čita, a onda i da bude ponesen da odmah preduzme akciju i da ide da gleda i da mu kažu da nema više karata 🙂
Ne, ne pišem više pozorišnu kritiku. Pišem samo poneku, retku, pozorišnu impresiju, za svoju dušu. Tako sebi obezbeđujem produženi efekat katarze :)))
Ali proslog meseca kada mi je bila sestra u poseti, htele smo da odemo na balet. I sve sto smo htele da gledamo (u ponudi tih par dana su bila tri baleta, jedan nam se nije dopao, tu je i bilo karata doduse) je bilo rasprodato. I ja sam bila u ubedjenju da samo nekolicina posecuje balet, ali eto. Nemam sad vremena da procitam ceo tekst, nastavicu posle. Pozdrav!
Svim balerinama je drago da su prouzrokovale takvu (pozorišnu) impresiju, jako smo se obradovale i sve smo ti zahvalne!
Čitala sam ranije/aktivnije Mooshemu i volela – u poslednje vreme sam malo zakazala – ali nisam nikad ni slutila da bi tu moglo da se nađe mesta i za nas, odnosno, za pozorište, a pogotovo za ples, koji je tek na trećem spratu, a sad sve češće i na prizemlju, u najmanjoj sali u zgradi:)
Hvala ti na divnom tekstu i odličnom marketingu! Ne igramo predstavu u decembru jer ansambl Baleta SNP-a sledećih mesec dana provodi na gostovanju u Meksiku i sa sobom vodi tri od devet Balerina, ali ko god želi da nas gleda, imaće priliku verovatno već početkom januara, odmah posle Božića. Uvrebajte januarski repertoar SNP-a i dođite da se zajedno probudimo iz hibernacije posle surovih novogodišnjih praznika:) Mada, već razmišljam kako ću, u baletskom tonu i modu, morati da održim čeličnu volju i da u širokom krugu zaobilazim kolače, da podrobno iščitam Moosheminu slim&fit rubriku i da vežbam svaki dan, svaki dan, svaki dan!:)
Roze-plava Balerina
Ne pričaj da ćeš da slim&fituješ s mog bloga! :))) Ja moram da učim od vas! Nego sam ja poželela da plešem i plešem i plešem, na ulici i po kući, u liftu i tamo, u pozorištu i pomislila sam da za mene nije kasno, možda jeste za to da zamenim sijalicu nogom, ali nije kasno da plešem jer, srećan čovek – pleše; čovek pleše kad je srećan.
Ja sam vama zahvalna za svaki sekund te večeri! Potpuno ste me potresle, protresle i izazvale u meni produženu katarzu koja je trajala nesmanjenom snagom još ceo naredni dan. Toliko sam želela da je u programu dozvoljeno i normalno da posle predstave možemo da izađemo na scenu i da vas izgrlimo jednu po jednu i izvinimo se, u svoje, i u tuđe i ime celog sistema i društva. Nisam vas sažaljevala, zavidela sam vam do neba, jer čovek pleše kad je srećan, a ja nemam priliku da plešem često čak ni kad sam srećna.
Onda sam zagrlila Olju i umesto pozorištnog “čestitam”, rekla “hvala”. Jer, stvarno, hvala za ovaj događaj. I što ste takve, neodoljive i cinične i duhovite i vredne i ljupke i čvrste i graciozne i nenadjebive.
(da li si ti možda predavala francuski mom sinu nekad? jako, jako si mi poznata :))
Ne bi trebalo, nikad nisam bila mnogo aktivna profesorka francuskog jezika:)
A gde je učio? Nekako smo se sigurno susretale u našem malom gradu..
Prvo u vrtiću, ali tamo je bila Sanja, a posle u Francuskom kulturnom centru.
Ipak nisam ja, a ako je toliko učio pretpostavljam da sad ubija francuski!:)
Zahvaljujem na ovoj preporuci. Otkad si je napisala, ja s vremena na vreme gledam repertorar na sajtu SNP i smišljam kako da uklopim sebe i Novi sad. Ali “Balerine” su došle k meni, u beogradski Bitef, bila večeras, gledala, uživala, i na momente zasuzila. Divno, dirljivo, iskreno.
Taman sam na vreme pročitala ovo. Doveo me gugl, informišem se šta da gledam na Maratonu u Somboru 🙂
NIkako ne propustiti, ja bih 100 puta mogla da je gledam 🙂