Koliko mi je samo odvratno što ovaj post moram da napišem, mislim se u sebi, i sednem da pišem, jer je neophodno.
Prvi utisak koji želim da znate a da sam ga imala kada sam pročitala post koji je napisala Maja Petrović na blogu Vitki gurman povodom mog teksta napisanog malo ranije, bio je – ne, ovo se ne dešava.
Drugi utisak bio je zabrinutost da blogerska komunikacija u Srbiji upravo odlazi dođavola, a treći – da je mlađoj blogerskoj populaciji potrebna ozbiljna edukacija u korišćenju bloga i društvenih mreža. Naravno, niko se naučen nije rodio, ali istina je i da su mnogi uskočili u brzi voz negde između stanica, koji komunikaciju i odnose vodi u jednom od milion mogućih smerova, a gde će stići i kuda će pre toga svratiti – zaista će u punoj meri zavisiti samo od svih nas.
Zbog mnoštva pitanja koje sam dobila šta se desilo i što ne odgovaram, odgovoriću samo jednim kratkim – nije istina. Ništa od onoga što ste pročitali u tvrdnjama na komšijskom blogu, nije istina. Niti da je tema proizvođač, ni da je u posedu mog znanja da samo jedan (samo jedan?) takav postoji, a ponajmanje da imam nameru da ga uništim. Koji bi moj, bilo čiji, motiv bio da uništava osobu za koju ne zna ni da postoji? None.
A, koji bi motiv imala Maja Petrović da pokuša da me diskredituje? Many.
Minijutarna epizoda iz mog teksta koja je deo šireg edukativnog konteksta o organskoj hrani, imala je u fokusu potrošačka prava, navike i zablude. I, edukaciju potrošača šta treba da znaju kada kupuju organsko, kako znak izgleda i, šta je health halo effect.
I, toliko o tome.
Ilustracija je preuzeta odavde
Ovde je mnogo važnije da raspravimo šta je blog, da li se on može zloupotrebiti, da li svoje mišljenje treba izraziti i kako se komunicira putem blogova. Ako to ne raspravimo, postoji mogućnost da onakvi tekstovi, kao taj koji ste pročitali kod Gurmanke, koji, stičem utisak, pokazuje ozbiljnu ambiciju da bude blogerska policija, mogu da osujete nastanak novih blogova i razvoj postojećih i autentičnih, ali i da obeshrabre one koji bi imali drugačije mišljenje. Svako sutra može biti na saslušanju kod blogerske policije, je li?
Na blogu Vitki gurman, prekršeno je nekoliko premisa dobre blogerske prakse, set nepisanih zakona koji pre svega podrazumevaju etičnost, i kulturu komunikacije i pokazano je nerazumevanje prirode umrežavanja. Koliko znam o blogovima u regionu, a znam nešto jer učim od februara 2007. godine, ovo je prvi ovakav primer, i baš nam je zgodno da se na ovom primeru podsetimo šta je sve blog i šta na blogu ne raditi.
1. Izostanak linka.
Kao što ste videli, već u prvoj rečenici ovog teksta, da biste znali o čemu je reč, ja vam dajem punu informaciju i to – linkovanjem.
U prirodi bloga je, osim izražavanja svog mišljenja ili stava, obavezno i nužno stavljanje linkova na sajtove na koje se referiše. To je ABC komunikacije. Link pruža čitaocu mogućnost za sagledavanje svih izvora i perspektiva, kao i za donošenje svojih ličnih stavova. Linkom se povezuje i dodatno komunicira. Link daje obaveštenje pomenutom izvoru da se o njemu negde govori (ping, track back), širi informativnu vrednost bloga, i onome koji linkuje i onome koji prima link.
Link je, sada razumete, dodata vrednost Interneta.
Maja Petrović izbegava link na moj blog, iako mu ime stavlja u naslov i bavi se njime. Printskrin koji je podmetnut umesto linka, loš je alibi iza kojeg se gotovo po pravilu krije loša (SEO) namera.
Blogovi koji linkuju samo svoje tekstove, egocentrični su.
Blogeri koji daju eksterne linkove samo kada im je za to plaćeno, izgubiće kredibilitet.
2. Izostanak komunikacije
Drugi bloger nije korporacija, neko strano, fizičko telo. Drugi bloger je isto što i vi, i kada ima 100 puta više čitalaca od vas i duži staž, i kad je tek počeo da bloguje, blogeri su deo iste zajednice (vidi dole, Društveni kapital). Elementarna blogerska kultura komunikacije i blogerskog izveštavanja podrazumeva i jednu banalnost: ako nije jasno, pitaš blogera šta je hteo da kaže, a ako se ne slažeš, ostaviš komentar. Blogovi imaju prostor za diskusiju. Ako ti prostor za diskusiju nije dovoljan na tuđem blogu, otvaraš temu na svom blogu. Kažeš da je tema nastala na drugom blogu. I linkuješ taj blog. Jednostavno, zar ne?
U ovom slučaju, nešto ti nije jasno? Pitaš me. Tražiš dodatna pojašnjenja. Ulaziš u komunikaciju.
Koja je to radnja? Gde se nalazi? Kada je to bilo? – Zašto to pitaš, meni uopšte nije važno. – Pitam zato što se bojim da ovim nanosiš štetu jednom konkretnom proizvođaču. – Nemam nikakvu informaciju o proizvođaču, samo o radnji, u čemu je problem? Ovo je no-name-no blame priča o pravima potrošača. – Problem je što postoji jedan iz Bele Crkve na koga bi mogla da padne ljaga zbog ovoga. – Ljaga bi m ogla da bude samo na radnjici ako je pokušala da prevari potrošače, hoćeš li da proverim? – Proveri. – Proverila sam: u radnji toj i toj bila su u ponudi jaja od toga i toga, tada i tada i više ih nema zato i zato, ali biće ih/neće ih biti, bla,bla.
End of story. I imamo sve elemente za post. A, možda i izgubimo temu tada? Meni se desilo 100 puta.
Pre nekoliko meseci, napravili smo jedan događaj koji je skrenuo pažnju javnosti, a novinarsku pažnju na mene. Iz redakcije jednog lista su me startovali da dam dodatna pojašnjenja. Našli su me preko Facebooka, na fan stranici ovog bloga, bitno za priču. Pitanja sam dobila napismeno, kao bloger, odgovorila sam napismeno. Računala sam da znaju ko sam ja – pa na blogu su me našli, a na pitanja o organizaciji, odgovorila sam kako se zove, kada je osnovana i slične tehnikalije za koje su se raspitivali. Sutradan je objavljeno da sam ja fantomska blogerka koja pripada fantomskoj organizaciji, organizuje fantomske događaje i radi zavereničke stvari protiv države. Karikiram. Ali, i ne.
Blogeri tako ne rade.
Znate zašto? Zato što je to nemoralno. Zato što je budućnost informisanja i na blogu: iako veoma subjektivni, oni su najčešće jedina oaza ako ne objektivnosti, a ono iskrenosti na sceni. Dajte, molim vas, neka ostane tako. Tiče se svih nas.
3. Bloger ima pravo da pogreši. Ali, ne sme da manipuliše i laže.
Gornji primer sa medijima pokazuje manipulaciju javnim mnenjem. To je, za većinu medija postalo, nažalost, normalno.
S jedne strane imamo novinara koji je postavio pitanja, ali je od odgovora napravio ono što njemu odgovara.
S druge strane, Vitiki gurman je izbegla da meni postavi pitanja, ali je zato napisala ono što joj odgovara.
Zato mislim da je ovo dobar primer kako se na blogovima ne radi, jer nije normalno ako se to preliva i na nas, blogere i aktivne učesnike na mrežama. Mi tada potpuno obesmišljavamo komunikaciju i razmenu.
Manipulacija
a) Argument “David i Golijat”, fino tkanje u kojem se suprotstavlja Golijatovih “700 šerova i nekoliko hiljada čitanja” na mom blogu, s jedne strane i, tek nešto “manje od 300 Davidovih fanova na Facebooku, a bez sajta i drugih sredstava online marketinga”, s druge strane.
Na čijoj ste strani, na prvu loptu?
Tako je.
Ovaj argument mitskog suprostavljanja velikog i malog, treba da posluži da se u čitaocima izazove osećaj empatije prema nezaštićenom, malom, i osećaj netrpeljivosti prema zlostavljaču, velikom.
b) SEO intervencije, content managment: tvrdnja da uništavam preduzetnika zamaskirana znakom pitanja u naslovu, uz pominjanje naziva ovog bloga u naslovu, obezbeđuje ne samo click-bite za mreže zbog poznatosti ovog bloga i neočekivane tvrdnje uz njegovo ime, već šalje i signal Guglu da na svako vaše buduće traženje ključne reči Mooshema, među visoko postavljenim rezultatima treba da vam ponudi i tvrdnju da Mooshema uništava preduzetnike i zloupotrebljava blog za to.
Ilustracija je preuzeta odavde
Ovaj ceo postupak koji je primenila Vitki gurman, uz još jednu tvrdnju u custom URL-u tog teksta, je pravi primer zloupotrebe bloga. To blogeri – ne rade. Kod mene je ovog puta, u samoodbrani i reaktivno, a posebno u edukativne svrhe, moralo biti urađeno, iz istog SEO razloga.
Laž
Izrečena laž da sam napisala nešto što nisam, na početku Gurmankinog teksta, je nešto što valjda ne treba posebno objašnjavati, golim okom se vidi. Ali, čitalac koji nema link pri ruci da vidi izvor, da vidi kontekst, on nema druge, nego da veruje u nju.
Bloger ima pravo na grešku. Piše u relaksiranom stanju, u svoje slobodno vreme i za svoju dušu, oslanja se na svoje osećaje i uverenja i, kad ima i najbolju nameru, može da pogreši. Evo, recimo, ja sad mislim da sam pogrešila što sam navela naziv grada. Uopšte nije bio bitan za smisao onoga što sam htela da kažem – i što jesam rekla- i moj tekst je komotno mogao bez toga, a da ima istu informativnu vrednost. Međutim, upravo je taj naziv grada, poslužio da se o meni i mojim namerama kasnije izrekne laž. Volela bih da nisam tu pogrešila. Mada, imam snažan utisak (i poneke dokaze) da se moje greške već dugo love, i da bi pre ili kasnije blogerska policija nešto drugo pronašla. Ali, to već spada u tzv. antičku krivicu.
Međutim, kada jednom bloger slaže, on nema šansu da to ispravi. Reputacija na Internetu se gradi dugo, ali može da se uruši bukvalno preko noći, samo jednom (ne)promišljenom odlukom da slažeš ili izmanipulišeš svoje čitaoce zbog nekih svojih niskih pobuda.
4. Odgovornost blogera
Bloger ima odgovornost. Da ne laže. Da ne manipuliše. Odgovornost prema sebi i prema čitaocima. Da ne pravi, uslovno rečeno, tabloid od svog bloga.
On to sve, naime, može da pokuša. Ali, jednom. Ili na kratke staze. Osmogodišnje iskustvo na blogu mi govori da su uspeli da opstanu jedino blogovi koji nisu tako radili, čak ni zarad čitanosti.
U čemu se razlikuje fantomska blogerka i fantomski događaj od priče o konkretnoj blogerki kojoj je pripisana fantomska krivica? Ni u čemu. Na žalost.
Pre svakog posta, dobro je da bloger sebi postavi nekoliko etičkih pitanja:
- šta hoću ovim da postignem?
- da li je ovo istina?
- da li ovim pomažem nekome?
- da li ovim inspirišem nekoga?
- da li ću ovim povrediti nekoga?
- i, konačno – šta ću ovim reći o sebi?
Većina blogera piše da bi saopštila nešto o sebi, o svom iskustvu ili o svom saznanju, što bi moglo da bude od koristi još nekome ko će to možda pročitati.
A, kad nema odgovornosti, onda se može desiti da se jednim tekstom, kao na primeru sa bloga Vitki gurman, stvore čak tri žrtve: od mene, na početku, klevetom, potom, jednog proizvođača jaja koji je, ni kriv, ni dužan, ni pominjan izvučen iz mase i zloupotrebljen za obračun sa mnom, i, konačno, i autorka je žrtva, jer je dozvolila sebi ovakav neetički ispad nervozne diskreditacije drugog blogera.
To je, u glavnom, najbolji način da se izgubi poverenje čitalaca.
5. Društveni kapital i reputacioni menadžment
Potencijal društvenog kapitala na blogu je ogroman. Oko blogova se stvaraju online zajednice, koje predstavljaju grupe pojedinaca povezanih oko nekog dobro definisanog, eksplicitnog interesovanja iz kojeg izrasta odnos poverenja i uvažavanja. Odnosi na mrežama su izrazito relacioni. To su grupe koje dele zajedničko interesovanje za nešto. Na primer, za zdrave stilove života, ili politiku, ili za modu, ili za recepte, alternativno lečenje… Tako formirane zajednice snažno su okrenute prema sebi, i fundirane su na premisama nemenjanja. Dakle, koliko god vam se činilo da su neke online zajednice bučne i razbarušene, one zapravo počivaju na izrazitoj statičnosti, sporom razvijanju i nesklonosti ka velikim promenama.
Šema relacija društvenog kapitala. Ilustracija je preuzeta odavde.
Grupe se mogu posmatrati kao interne i eksterne zajednice. Ako posmatramo samo blogosferu, interne društvene grupe će biti one koje čine blogeri između sebe ili one koje su okupljene oko jednog bloga (relacija mi-mi), a eksterne su veze koje ove interna zajednica pravi sa drugima (relacija mi-oni). Da jako pojednostavim: ako se hranite raznovrsno, tražite motivaciju za promenu životnog stila i redovni ste čitalac ovog bloga, naša veza bi mogla biti interna, naša relacija je mi-mi. Ako ste, pak, iskreni pobornik LCHF ishrane i već pripadate delom i jednog takvoj interesnoj grupi sa kojom se dobro razumete, i povremeno dolazite na ovaj blog da biste se nervirali zbog ugljenih hidrata ili nemasnog belog mesa, mi smo u interesno kompleksnijoj, ekstrernoj zajednici, na relaciji mi-oni.
Obe grupe su sačinjene od pojedinaca, koji su složeni entiteti, čiji stavovi i ponašanja mogu da imaju neočekivane posledice na ukupnu strukturu grupe. Što su veze jače, to je i statičnost odnosa izrazitija. Tako svako iskakanje ili promena kod blogera (neki događaj, životna promena, drugačiji stav ili ponašanje, spora ili brza promena) utiče na svakog pojedinog člana grupe. Bloger izlaže mreži novog sebe, i ta novost i promena uticaće na grupu na taj način da se veze s blogerom pojačaju, ili potpuno oslabe.
Zato Grumankin ispad na blogu uopšte ne utiče na moju reputaciju, niti na moje čitaoce. A izgleda da je to trebalo da se desi. Međutim, njena je mreža protrešena tim ispadom. Oko nje i u njenoj internoj zajednici se dešavaju promene – neki iz njene mreže su razočarani, neki oduševljeni. Neki su je napustili, a neki su postali još više privrženi. Ukratko, njena interna blogogalaktička zajednica više nije ista, i iz jednog udobnog mi-mi odnosa, primorana je na turbuletniji mi-oni odnos, promena koju neće svi jednako oduševljeno dočekati. Budući da je moja čitalačka grupa ostala ista i nije pokolebana ili oštećena, ona je sada još i dodatno pojačana razočaranim čitaocima sa drugog bloga i na tom principu nastaje i treća vrsta zajednice – hibridna. Da je nastala na bazi ovog događaja, primećujem po porastu broja FB pratilaca, pretplatnika na blog i njuzleter bloga, kao i ličnih pisama koje sam primila.
Zato svaki put, kada odlučite da napadnete ili diskvalifikujete nekoga ko pripada istoj internoj zajednici, morate računati na to da ćete posledice trpeti isključivo vi, zajednica kojoj ste deo, i vaša reputacija. Zato što, kao što rekoh gore, zajednica neće tolerisati vaše ispade i da je tim ispadima uznemiravate.
(za bolje razumevanje društvenog kapitala na mrežama, guglajte i bonding, bridging i linking social capital, a ovde vam dajem samo jedan od mnogobrojnih izvora)
***
Redovni čitalac mog bloga neće biti iznenađen ovim tekstom, znajući da je iznuđen i reaktivan.
58 Comments
Draga Moo,
Izuzetno mi je bilo teško da pročitam tvoje obraćanje jer sam mogla u svakom pasusu da osetim koliko te je razočarala i povredila nehumanost. I mene je, iako nisam direktni učesnik u komunikaciji. Ali, sa druge strane, jesam indirektni jer te pratim i poštujem jaaaaako dugo. Želim da ti iskažem iskreno divljenje prema načinu kako si uobličila svoje misli i stavove u tekstu iznad. Svaka tebi čast na pismenosti, korektnosti, odlučnosti i istrajnosti. Zaista si, bar meni, dioptrija u srpskoj blogosferi.
Srdačno, Marija
Hvala ti ne poverenju. Meni je stalo da ga izneverim. A ne želim ni sebe da izneveravam diskursom koji je nepriličan.
Rekoh na konferenciji u Valjevu prošlog vikenda, kada sam pričala o ovom blogu i uticaju, da ovaj blog više nije samo moj. Moja odgovornost je u toliko veća, pa i da održim ovu lekciju.
Draga Tanja,
to je sve zbog Matijevića. :). Od kada ga reklamiraju, pobenavile totalno i Maja Petrović i Mimica, koja me je i izvređala najstrašnije što se zapitah (pazite, na svom sopstvenom profilu), da li i za koje parice možeš da reklamiraš to smeće, što ne jedu ni kučići. Vitki gurman od tada na unfollow i ćao, rešen problem. Kada se ne trpi nijedan negativan komentar i briše, a špijunira nečiji nalog zarad istog efekta, onda lepo staviš profil na private i imaš samo one koji te hvale za prijatelje.
Srdačno,
Slađana
Iako dobri poznavaoci prilika tvrde da će ovoga sve više biti zato što je novac ušao među blogere, nije zbog Matijevića :)))
Matijević je i meni nuđen. Ali sam odabrala da ne otvaram sa svojim čitaocima problem poverenja sa tim aranžmanom i moj lični osećaj je da sam dobro odlučila. Ako bi neko s tim mogao da ima problem, to bi onda mogla da bude samo osoba koja mi je nudila aranžman koji sam odbila. Ali, to je časna osoba 🙂
Pa dobro, u svakom zlu dobro. Preko njenog bloga sam saznala za vas. I ovaj blog mi se vise dopada, realniji je, blizi mom razmisljanju o hrani i svetu oko mene. I losa reklama je reklama, zar ne?
Dobrodošla!
Prvo sam pronasla blog Vitki Gurman i rado sam ga citala. Onda sam dosla na ovaj blog prozivanjem zbog Welnes keksica i jos radje sam ga citala. Od kada je Vitki Gurman zapoceo saradnju sa Koka Kolom, ne pratim ga vise jer tekstovi vise nemaju tu tezinu i ozbiljnost. Smatram da je ovaj blog ,pre svega, finansijski blizi vecini nas, iako sam mnogo korisnih informacija pronasla na oba bloga.
Zao mi je zbog zle krvi usled lose komunikacije.
Tanja, zelim Vam uspeh u daljem radu, uspeli ste da motivisete jednu lenju bubu da se pokrene! (mene).
Najvažnije je da je neko motivisan! Ti budeš motivisana da se pokreneš, ja budem motivisana zato što si ti motivisana :)) to je divna interakcija, ona dodata vrednost ovog bloga, zbog čega i ja nalazim smisao da ga održavam sve ove godine.
Naša blogosvera je jako krhka i slabašna, na žalost takva je već dugo. Možda je baš onakva kakvi smo mi sami. Veoma je važno otvoriti i zatvoriti ovakve teme. To je u interesu čitalaca ovog bloga, bloga Vitki gurman, mog bloga i čitave blogosvere. Mislim da bi sve bilo mnogo bolje da te je Maja kontaktirala i zaista utvrdila da si bila malicionza. Šteta da to nije uradila. A opet da je to uradila ne bismo dobili ovaj post otrežnjenja i podsetnik nepisane blog kulture. Tako iz svega lošeg uvek može da proizađe dobro, kao što iz mnogo čega dobrog ume da proizađe ili da se uvidi nešto loše. Ja ti se kao blogerka zahvaljujem na ovim redovima i obema želim još mnogo vrednih tekstova, a na zadovoljstvo svih nas!
Kao i uvek Gaga pogodi u sredinu!
Bila sam vrlo neprijatno iznenađena Majinim postom, čitam obe, i poštujem to što radite, svaka na svoj način. I trebate obe blogosferi. Ali, čovek, naročito ovde i naročito sa blogom ne sme da dozvoli sebi da se zaigra. Svega ne bi bilo da je Maja uradila ono što bi 95 odsto blogera uradilo – kontaktirala te i raznasnila, ili makar dobila bliži utisak/potvrdu da ti sa namerom ili ne praviš problem nekom proizvođaču organske hrane. Ovako, zaista ostaje gorak ukus i ovaj tvoj tekst je zaista sjajna lekcija za sve nas. Što lepo reče Gaga, nešto dobro 🙂
da me je kontaktirala, njenog posta ne bi bilo.
ali, ona ne zna da se blogeru prvo obraćaš, pre nego što uzmeš njegovu temu, ili počneš da se obračunavaš s nečim što je napisao. a onda navedeš šta pokreće tvoju temu, kad već imaš potrebu da je obradiš na svom blogu.
i ranije je to radila sa nekim drugim, i mojim i tuđim tekstovima, ali ne sa ovakvom očitom SEO zloupotrebom, zbog čega je morao da se na vebu nađe i ovaj post.
Draga Moo, pocinjala sam nekoliko puta ovaj komentar recima “Bravo, ovo je bas ovako moralo da se kaze!” i brisala i opet pisala. Nisam zelela da zvucim kao jedan iz gomile obozavalaca koji vice bravo! na sta god izadje iz pera blogera. Ipak, jedina iskrena reakcija na tvoj/vas (drzacu se “tvoj” u daljnjem) gornji tekst je Bravo! Zasto? Pratila sam Vitkog gurmana skoro od pocetka, posebno kada je dizala dreku protiv raznih kompanija i jedne skole zbog ugoscavanja mekdonaldsovog klovna iako on nije propagirao mek (osim samom svojom pojavom, ako se dobro secam). Pozivala je skoro na linc protiv te skole govoreci da klovn reklamira samom svojom pojavom. Smatrala sam takav pristup njenim licnim pecatom. A onda je pokazala da sve sto radi, radi zarad svoje licne promocije i da joj nije problem da se zaokrene cim neko ponudi pare. Sada i ona promovise “omrazenu joj pre a sada ni glasa o tome” koka-kolu ne govoreci o njoj nego samo imajuci njen dobrociniteljski pecat na svojom blogu (gle cuda, slicno kao mekov klovn u skolama!). Bila sam u grupi onih koji su joj pozeleli svu srecu i klinuli unfollow. Posle sam videla da je javno napala zenu koja roizvodi slatkise za dijabeticare po vazecim preporukama za dijabeticare. Sada napada tebe i da iskreno kazem, ne mislim da je taj proizvodjac video tvoj tekst jer se on ocigledno ne bavi promocijom na socijalnim mrezama (ima manje od 300 likova na FB) i ocgledno ne prati sta se pise. Mislim da je doticna iskarikirala i naduvala citavu pricu. Ti nisi nista pogresla ni prema kome. Ako prodavac kaze da se nema sertifikata, onda to nije tvoj problem ako to objavis. Ali sve je moglo da se razjasni izmedju par ljudi. Da je iko imao dobru nameru da ista razjasnjava a ne da opanjkava. Veoma postujem sto drzis do svojih citalaca i ne prodajes svoj blog za razne reklame. To je zaista postovanje sa kojim ti skidam kapu iako se ne slazem uvek sa onim sto pises, niti moram da se slozim. Vitki gurman NE POSTUJE svoje citaoce. Kada je pocela da reklamira koka-kolu, napisala je svadjalacki clanak u kome se ubedjuje sa nama koji smo joj skrenuli paznju da se prodala. To je bio prvi njen clanak (a na zalost ne i poslednji) na kome mi se bukvalno zgrcio zeludac tokom citanja. a onda je pocela da reklamira kolace koji nisu lchf i da pise o tretmanulica (ponudili joj pare/proivode, sta ce jadna) itd… Iskreno, ovim clankom protiv tebe je podigla prasinu, ali kad se ssve slegne, prljavstina ce ostati samo na njoj. Toliko. Pozdrav.
Na ovom blogu je bilo plaćenih postova, ali ja pažljivo biram samo ono u šta i sama verujem i odbijam ono u šta ne verujem. Zato ti se čini da kod mene toga nije bilo, bilo je. Ali, selektivno i uvek transparetno.
I baš sam sad srećna da si stekla utisak da je pošteno, jer sam se oko toga jako trudila 🙂
Nisam blogerka, već neko ko prati oba bloga i biću potpuno iskrena, tj. subjektivna. Desilo se da sam prvo zapratila blog Vitki gurman i mogu reći, iako ništa kokretno nisam primenila iz njenih članaka, da me je dosta inspirisala, da bar razmišljam u pravcu zdravog života. Ima zanimljiv i lepršav stil pisanja, pre svega. Onda sam došla do ovog sajta tako što sam prosto ukucala na Google-u “proteini + urin”. 🙂 Čitala sam kao sumanuta, gutala članke…i pitala se kako, o, kako?! nisam ranije došla ovde! I ti imaš vrlo ličan i jedinstven stil pisanja koji mi jako prija, ali, eto, kod mene se tako “ugodilo” da mi je puno informacija odavde “leglo” – da sam nešto zaista i poduzela – 30! (koje stalno zabušavam, ove slave me ubiše! :D) i vežbe za početnike od kojih mi nije dobro! 🙂 I recepti, recepti, recepti… :))) Meni lično je tvoj članak o organskoj hrani pomogao da se opustim – jer sam kapirala da razmišljanje šta jedem i kako polako prelazi u paranoju. Od nečega mora da se umre, ionako! 😀 Možda se nisam složila sa baš svime u članku, ali hej…od toliko tvojih postova ne može svaki ni da mi se dopadne, ni ne treba! Tako da, zbog tog jednog članka, ne bi palo na pamet da napuštam blog! Pratiću i dalje i Maju, ali, ponavljam, tvoj mi pristup više odgovara i oseća se da imaš duži staž u ovome. Raspisah se, a suština je da se kod mene posle vašeg “malog rata” ništa nije promenilo. 🙂 Ali, onako laički, kapiram da ti je udarila odličnu reklamu!! 😀 Ljudi samo treba da dođu do tvog sajta, posle sve ide samo. 🙂 Mnogo sreće u daljem radu obema! 😉
Mogu da dođu, kad izguglaju, tačka 1 🙂
Drago mi je da si me našla.
Pogledala sam sada slučajno tvoje izlaganje na IRevolucija, u Valjevu. Kažem, slučajno, jer sam kliknula na Milana Kamponeskog, pa si izašla kao opcija. 🙂 Divna si, otprilike sam te ovako i zamišljala! 🙂
Hvala ti, Dragana.
Ja još nisam pogledala, mislila sam da nisu okačili, idem da nađem.
Bravo za tekst, previse je hejtera i samoproglasenih pravednika koji na sve moguce nacine pljuju kako bi sebi stekli neku slavu. Zeleo bih samo da podsetim da je doticna blogerka pre nekoliko meseci na isti nacin prozvala jednog naseg poznatog blogera optuzivsi ga da siri dezinformacije o kolicini secera u odredjenim proizvodima. Kako je njen blog direktno sponzorisan od strane jednog proizvodjaca secerne vodice, stekao sam utisak da zena jednostavno brani svoje parce hleba. Izgurajte ovo do kraja je ipak domaci bog bloga nije svemoguc 🙂
blože sačuvaj 🙂
Ne znam šta pametno da kažem… To se, prosto, tako ne radi, razočarala me je.
Tebi svaka čast na korektnosti.
Ovo su mali problemi. Nas dve smo bar imale prilike da sagledamo i mnogo ozbiljnije probleme blogovanja.
Draga Tanja, ja se slažem da treba da staneš u svoju odbranu pošto niko drugi neće to uraditi umesto tebe ali mislim da si napravila veliku uslugu dotičnoj “koleginici”, odnosno dve velike usluge. Prva je da si je edukovala kako funkcioniše pisanje po blogovima i to je ok. Druga velika usluga je što si joj napravila gratis reklamu. Možda to u ovom trenutku ne izgleda tako ali ima ona čuvena rečenica “svaka reklama je dobra reklama” Ja to nisam razumeo ranije ali imam prilike da svakodnevno pričam sa čovekom koji je 40+ god na estradi i pored njega sam razumeo stvarno značenje te reči. Moje je mišljenje da nema potrebe da činiš usluge… U takvim situacijama seti se Dragana Nikolića i čuvene rečenice “Idemo dalje” 😉
Sasvim je u duhu MOO da učini uslugu drugom blogeru/ki 🙂 Zato su blogeri tako sjajna bića!
Evo, poslala sam joj i reklamu i 600-tinjak poseta do sada :))
Sad sam se razbesnela. Šta koj moj ta pritka, vitka, whatever, gurmanka (maaalim slovom, namerno) ima da koristi moj koment kao ilustraciju u svom dušebrižničkom tekstu (nisam ga ni pročitala, a ni ne nameravam. Dovoljno mi što sam pročitala tvoj tekst gde mi je jasno na koju vodenicu se usmerava voda).
Ovo me podseća na ono :”Nemoj da me braniš, molim te!”
Sita sam tih mikropravdoljubaca koji lupom traže neku reč, rečenicu, metaforu, vade je iz konteksta i napumpaju svojim steroidnim fanatično-paničnim rečenicama do priče gde je, bezmalo, smak sveta na pragu!
Otkud ta “blogerka” (navodnici su tu jer je povredila silna blogerska pravila, bonton i neko ljudsko ponašanje) zna odakle sam ja, zašto sam tako komentarisala, da li sam ti bliska prijateljica-pa sam to napisala zbog neke naše interne šale, ili sam, jednostavno, informisana ?
Sram je bilo, da je sram bude.
Sledeći put, ko joj zatreba ilustracija, neka se obrati meni kao likovnom umetniku, jer sam za to školovana, a ne da mi tu secira komentare bez pitanja, dozvole i ikakve informisanosti.
A i odbila bih je kao klijenta, jer ne sarađujem sa ljudima koji tako lako upiru prstom na drugog.
Nemoj da budeš tako besna. Sve što napišemo na vebu, javno je i može nam se desiti da to neko iskoristi, ili zlouoptrebi.
Žao mi je što te je to tako pogodilo, ali mi je drago jer sam sad shvatila i povezala da si to ti 🙂 Redovno se javljaš na blogu, i znam tek toliko, tvoje ime i mejl adresu, i redovno se javljaš na FB (na obe stranice gde smoo se mogle sresti), i uvek me veseliš svojim komentarima. Sada tek povezujem da je to ista osoba :)))
Ti i ja znamo da se smo se sprdale na račun pomodorastva. Ali, sve može da bude istrgnuto iz kontesta, zavisi od namera i ciljeva.
Draga Mo,
Pratim Vaš blog već duže vreme, zaista mi je žao da pročitam ovako nešto. U normalnom svetu se blogerke druže, pripomažu i srećne su kad neko drugi uspe.
U Srbiji se uspeh bilo koje vrste ne oprašta, odmah će pokušati da vas slome, na pokvaren i bezobrazan način, neosnovano i preko noći. Zajedljivost, primitivizam i loša enegrija utiče na kolektivnu svest pojedinaca i zato nam je tako kako nam je, nažalost.
Bilo kako bilo, imate moju podršku i želim Vam još puno uspeha u daljem radu!
Nastavite uz osmeh, pozitivnu energiju u srcu i znajte da će uvek biti ljudi koji će prepoznati prave vrednosti 🙂
Veliki pozdrav
Loša energija je poslata i tu ste u pravu.
Zato sam ja jako nostalgična prema vremenu početaka blogovanja, 2006. i 2007. kada smo samo pisali blogove i ništa više :))
Postovana Tanja,
na zalost, bilo je samo pitanje vremena kada ce se ovako nesto dogoditi. Znate, i dan danas prijateljima preporucujem Vase tekstove vezane za motivaciju i to kako ste promenili svoj zivot. Da ste na tome ostali, blog bi bio najbolji na nasem webu. Medjutim, poceli ste da se bavite temama za koje treba mnogo vise znanja da bi se na pravi nacin obradile. Vi ste ih obradjivali lose, povrsno i izvodili pogresne zakljucke. Mozda je Vasa namera i bila dobra ali realizacije je manjkalo. Poslednjih par tekstova su stvarno bili takvi da se covek zapita sto ste ih i pisali. I ljudi su Vam to govorili ali se niste mnogo uzbudjivali jer kako neko tamo moze da utice na Vasu online reputaciju?! A onda se desi ovo. I Vi sednete i napisete opsiran sastav na temu “Necete verovati koliko je Ona losa!” To o cemu pisete je svakodnevica u nasoj blogosferi. Clickbaiting, crosslinking, black seo i slicno. Nisam nesto video da ste se do sada time bavili, da Vam je to smetalo kao istaknutom clanu blog zajednice. Mozemo li to nazvati licemerjem? Kazete da ste na sajtu imali sponzorisane tekstove? Da li ste ih jasno i nedvosmisleno oznacili? Od kada je pocela saradnju sa k0kac0lom, blog Vase koleginice ne posecujem, za mene je to neprihvatljivo i automatski diskvalifikuje tu osobu kao relevatan faktor za bilo sta. Danas sam, posle duze vremena, otisao na taj blog i procitao tekst. Ne vidim nista sporno u njemu. Da, Vasim navodima ste direktno naneli stetu proizvodjacu, iako je potpuno jasno da to nije bila osnovna namera. Dodatno ste to uradili navodima iz odgovora na komentar. I tu dolazimo do poente, da se tekstovi ne pisu pausalno, bez provere informacija. Ako ja, kao laik, znam zbog cega je kilogram kupusa iz organske proizvodnje 5x skuplji od obicnog, to ste mogli i Vi da saznate. Ovako, niste nista bolji od novinara koji je pisao o “dijeti na vodi Ivane Spanovic”. Sa zeljom da se vratite na stvari o kojima pisete fantasticno i izuzetno inspirativno, veliki pozdrav!
Da ste prvi put pročitali moj tekst, i da niste imali priliku da budete hipnotisani tumačenjem na drugom blogu, ne biste videli nikakvu štetu proizvođaču. Već edukativnu priču o potrošačkim pravima. Ali, tekst na drugom blogu je imao cilj druge vrste. Da su namere poštene, i da je ona stvarno želela da zaštiti tog proizvođača ako je verovala da je ugrožen, ona bi me kontaktirala. Ja bih izbrisala, naravno, ime grada, jer, zaboga, zašto bih ja želela da naudim nekom proizvođaču jaja? tako se ni stvarno, ni umišljeno ili zamišljeno, ni isfabrikovano ni nikako ne bi nanela šteta proizvočađu, razumete?
Sponorisani tekstovi svi imaju naznaku, koju pišem kao floskulu “ovaj tekst je plaćen, moje mišljenje o proizvodu, nije”. Potražite u search boxu na ovom blogu, ako vas već zanima. Kao i odeljak gifts, mali pokloni za čitaoce, onda kada sam i ja dobijala poklone. Ostalo je total brending sajta, na primer Imlek Bello organic, taj slučaj komedijant :)))
Mene, pak, iskreno zanima, koji moji tekstovi su po vama “zašto ste ih pisali”, koji su vas odbili? Čisto da vidim o čemu govorite i da bolje razumem. Ako me baš paušalno pitate zašto napišem neke tekstove (a koji se možebiti vama ne sviđaju), reći ću vam – sve tekstove pišem zato što budem inspirisana, ili me neki problem ili saznanje zaokupira, ili zato što mislim da mogu da budu korisni nekome. Pa negde između tih kooridinata nastanu svi tekstovi. osim recepata, oni isključivo zavise od toga da li su mi fotke uspele ili ne, jer nisam vešta s tim :))
Inače, ovde ima preko 600 tekstova, ali nisu moji tekstovi čokolada pa da se svima sviđaju :)))
Čak ni meni se neki ne sviđaju posle nekog vremena. Ima jedan kojeg bi se odrekla i za koji stvarno mislim da nije morao biti objavljen. A dovlači strahovitu posetu preko pretraživača, popeo mi se na vrh najčitanijih tekstova na blogu. Jednom sam htela da ga izbrišem, ostavim naslov i umesto starog teksta napišem: Odričem se ovog teksta, jer ne verujem da može da vam pruži prave informacije 🙂
Hvala što ste nekad preporučivali moj blog.
Poštovana,
nisam stigao da Vam odgovorim ali ću pokušati da Vam kroz ovaj tekst dam odgovor na pitanja koja ste mi uputili.
Vaš članak vezan za organsku hranu sam pročitao na blogu čim je izašao, tako da na moje mišljenje uticaj nikako nije mogao imati tekst na drugom blogu, jer sam njega pročitao nakon čitanja Vašeg odgovora (sami ste linkovali drugi blog u tekstu, tako sam i dospeo do njega). Kao što sam i rekao, dotičnu ne pratim od c0cak0la akcije i od tada njeno pisanje ne smatram relevantnim.
Smatram da ste Vi, kao neko ko bloguje dugo i ko ima ogroman broj pratilaca, društveno a i svakako drugačije odgovorni za sve ono što na blogu napišete. Tu nema mesta poluinformacijama i neistinama.
Uzećemo primer da blog čita Vaš prosečan čitalac, koji Vam veruje i kome je Vaš blog izvor relevantnih informacija.
Sam naslov bloga implicira da je organsko nešto loše. Tu se čitalac već pomalo uzdrma. Zna nešto o organskoj hrani, čuo je da je ona bolja od ove obične ali nema baš neko potpuno izgrađeno mišljenje jer nema ni dovoljno informacija.
Vi ga onda vodite kroz jednu kupovinu koja se završava odbacivanjem svega organskog jer je cena neorganske stevie preterana(?!) (ovde bih ukazao na grešku u tekstu, ako 2 kg organskog kupusa košta 280 dinara, onda je trebalo i za ovaj neorganski staviti 48 dinara, ovako ispada da je organic 10x skuplji od običnog, što nije istina). Sad je čitalac već lagano kivan na organsku hranu, deset puta skuplja a izgleda isto i isti je ukus. Tu se već stvara slika da su oni koji organsku hranu prodaju prevaranti jer je očigledno da mogu da nam podvale organsko za neorgansko a da mi to ni ne znamo.
I sad čitalac, već prilično negativno orjentisan ka organskoj hrani, dolazi na sporni deo o jajima iz Bele Crkve. Nakon tog pasusa a poveden predhodno napisanim, on ne može ništa drugo da pomisli nego da je proizvođač iz Bele Crkve hohštapler i prevarant koji prodaje svoja jaja “kao da su od zlata” a pri tome nema sertifikat. I ovo nema nikakve veze sa prodavcem, ma koliko to Vaša intencija bila. Tu čitalac već počinje da se nervira, da psuje, da proklinje organsko i ko ga izmisli i da se kune da njega neće niko prevariti.
Nakon toga, u delu o halo efektu učvršćujete njegovo mišljenje o tome kako na svakom koraku može biti prevariti uvaljivanjem neorganskog za organsko.
I na kraju, kad ste već sve napisali u stilu “organsko je prevara”, zaključujete da zaključka nema i da svako treba da ima svoj zaključak. Vaš prosečni čitalac je doneo zaključak da je organsko nešto što je a prirori loše, što nas bespotrebno teroriše i što on nikako neće konzumirati jer neće dozvoliti da ga tamo neki iz Bele Crkve vara sa jajima. Pod takvim utiskom šeruje blog (vi najbolje znate koji su statusi pisani prilikom šerovanja) i stvara se svojevrsni domino efekat koji za posledicu ima formiranje negativnog mišljenja o proizvođaču iz Bele Crkve jer je jedini naveden u tekstu.
Ovakvu analizu (ovo je vrlo površno ali shvatate poentu) bih mogao da napišem za skoro svaki Vaš noviji tekst. Generalno je opao kvalitet napisanog. To nema veze sa sviđanjem i čokoladom, ne pričam ja o samim temama koje obrađujete već o načinu obrađivanja. Vaš stil pisanja je dobar i jasan, bilo bi čudno da nije nakon toliko godina pisanja.
Evidentno je da ste se vi u nekom trenutku okrenuli SEO tehnikama i načinima kako da blog učinite (rekao bih) vidljivijim, samim tim i profitabilnijim. Možda je to tačka u kojoj je kvalitet tekstova počeo da opada, jer ako za cilj imate klik i share, onda se definitivno gubi kvalitet. Svedoci smo da mnogi veoma “uticajni” blogeri objavljuju sponzorisane tekstove nigde to ne navodeći. Čak i taj vaš, nazovimo ga disclaimer, koji se na nalazi na kraju teksta ne znači mnogo. Svakom čitaocu bi od starta čitanja trebalo da bude jasno da je tekst plaćen. Ali to je neka druga tema.
Nadam se da Vam je sad jasnije ono o čemu sam Vam pričao. O ovome može da se raspravlja na mnogo višem nivou ali mislim da je i ovako dovoljno jasno svima koji budu pročitali.
Impresionarana sam ovom minucioznom i dugom analizom koja, vidim tek na kraju, nije namenjena meni da budem bolja, već čitaocima bloga, da budu uvereniji da grešim.
U svakom slučaju, istinski hvala.
U svoju odbranu imam samo da kažem: ako ikada, na mom ličnom blogu, moje lično iskustvo, temperament, stil i indivudalnost, nekome bude smetali, u pravu smo i taj čitalac i ja, što se ne razumemo.
Obe imate tendenciju “argumentovanog pljuvanja”. Obe ste veoma sujetne, kao i većina blogera koje drugi smatraju uspešnim. I sada ste se međusobno “argumentovano popljuvale”.
Videćemo kako će se ovaj “okršaj” završiti, a je činjenica da je ovo veoma poučno za sve one osobe koje žele da nauče kako kreirati relevantnu komunikaciju putem blogova, pa zatim i konverzaciju. Ali, definitivno je da ovde postoje problemi u komunikaciji i konverzaciji koji imaju veze sa nečim u prošlosti…
Ono što sigurno znam je da se Maja ne razume u SEO, naročito ne na nivou koji Tatjana pominje, što znači Tanja da taj argument kao razlog ovog “okršaja” definitivno otpada. Znam koliko ti znaš SEO i znam koliko to ona nezna 🙂
Evo, izvučen si iz spama, i stvarno me čudi takva ishitrena, pomalo laička reakcija. Za komentare koji “nestanu” čim ih objaviš, obično se bune oni koji nisu imali iskustva uređivanja blogova i WP-a.
Drago mi je sto si napisala par reci o ,,ovom slucaju,,.
Ja citam oba bloga, prvo sam procitala tvoj tekst, zatim posle par dana procitala pompezan naslov na drugom blogu i u startu se zapitala u cemu je problem.Kada sam procitala tekst i dalje nisam mogla da verujem o cemu ona to i zasto ti bukvalno ,,stavlja u usta,, reci koje nisi napisala i zasto pretpostavlja sta si ti htela da kazes.
Ocigledan je rivalitet ,ja nisam znala ove podatke o serovanju,ali sam i ranije citala neke vase rasprave u komentarima.
Na njenom blogu sam ostavila komentar ,koji je ona naravno obrisala, verovatno je osetila da je napadam,mada sam je pitala,(parafraziram,jer se zaista ne secam tacnih reci) o cemu bi pisala da ti nisi spomenula Belu crkvu i da li je u redu i prema tom jednom jedinom proizvodjacu da ga na takav nacin reklamira,ako vec zeli.
Zao mi je sto se i u blogovskom svetu sluzi jeftinim marketinskim potezima ,koji se ocekuju od tracerskih novina, time svi gube, a popularnost , citaoci i pratioci se isticu doslednoscu i istrajnoscu.
Moo, podrska i samo tako nastavi!
Puno printskrinova komentara koji su obrisani kod nje, ja sada imam. Ljudi su osetili da nešto nije u redu s tim njenim tekstom, pa su na vreme i slikali svoje komentare koji su nestajali. Pri tome, ja zaista ne znam te žene koje su imale potrebu da joj skrenu pažnju da nešto nije u redu i koje su poželele da utiču razumom. Hvala im.
Veoma sam zadovoljna što ovim tekstom niko nije izazvan da hejtuje radi hejta.
be imate tendenciju “argumentovanog pljuvanja”. Obe ste veoma sujetne, kao i većina blogera koje drugi smatraju uspešnim. I sada ste se međusobno “argumentovano popljuvale”.
Videćemo kako će se ovaj “okršaj” završiti, a činjenica je da je ovo veoma poučno za sve one osobe koje žele da nauče kako kreirati relevantnu komunikaciju putem blogova, pa zatim i konverzaciju. Ali, definitivno je da ovde postoje problemi u komunikaciji i konverzaciji koji imaju veze sa nečim u prošlosti…
Ono što sigurno znam je da se Maja ne razume u SEO, naročito ne na nivou koji Tatjana pominje, što znači Tanja da taj argument kao razlog ovog “okršaja” definitivno otpada. Znam koliko ti znaš SEO i znam koliko to ona nezna 🙂
Procitala sam Gurmankin tekst. Gde sam resila da ga u nekom malom mozgu bacim u smece? Tamo gde BEZ LINKA i boldovano navodi da si ti rekla da si u prodavnici Organic…nesto bila pre par dana (a proizvodjac iz Bele Crkve dobio sertifikat jos u avgustu). Heeee, prefrigana li je, pa ne… ti si rekla JASNO da si bila “ima tome vise meseci”. Da li Vitki Gurman smatra mene kao citaoca budalom ili nepismenom, pa mi prepricava sta si ti rekla? Veliko no-no. Licno sam uvredjena njenom takvom interpretacijom, toliko da javno obecavam da vise nikada necu niti jedan njen tekst procitati.
Kao obican citalac, ja na osnovu tvog teksta ne mogu da dokazem da li si ti ili nisi htela da naskodis organskom proizvodjacu jaja, ali iz njenog svakako mogu da zakljucim da je htela da naskodi tebi. Zato – trash!
Da dodam, 17. Novembra 2014, u onom spornom tekstu ti si napisala “Pitam prodavca, odakle su. Iz Bele crkve, kaže. – OK, mogu li da vidim sertifikat? – Nemamo sertifikat. – Onda ne možete da tvrdite da je organsko.” Druga blogerka u svom tekstu pise “U tekstu na blogu „Mooshema“ objavljeno je da proizvođač organskih jaja iz opštine Bela Crkva nema sertifikat za svoju proizvodnju.” Ti ne pominjes nigde OPSTINU Bela crkva. Ti kazes da JE iz Bele crkve. Ona je morala da doda ono “opstina” zato sto doticni proizvodjac koji je navodno pogodjen pricom nije iz Bele crkve nego iz sela blizu Bele crkve! Jednostavno, fabrikovanje istine u cilju pljuvanja. Tebe u ovom slucaju.
I jos nesto, sudeci po ovom tekstu http://www.srbijadanas.net/farma-za-proizvodnju-organskih-jaja/ doticna farma je sertifikovani proizvodjac organskih jaja jos iz avgusta 2012. Ono o prelaznom periodu od tri godine vazi za organsku proizvodnju voca i povrca koje dolazi iz zemlje a ne za proizvodnju jaja!
Malo ljudi će, @Dado, posvetiti toliko vremena tom difamatorskom tekstu, da primeti te finese kojima je isfabrikovana cela frka. Naravno, i godine. Nisam čak ni htela da viviseciram sve što je pogrešno i iskonstruisano u toj tezi, jer, ko bi to čitao…
Ali, eto, ipak uvek bude neko ko čita :))
@Milena, danas sam baš u telefonskom razgovoru sa Varagićem (kometar gore), rekla da imam divne i veoma pametne čitaoce i da ih ne mogu, niti hoću, da manipulišem. Niti mogu. Niti hoću. Niti bih mogla.
Zbog toga uvek, jer imam svoje čitaoce na umu kad pišem, nema šanse da napravim kardinalne greške. I jako sam vam svima zahvalna zbog toga, što koristite mozak i zdrav razum, i što ste i moj korektiv.
Evo da ne bude da izmisljam nesto, kaze ovde jedan drugi proizvodjac organskih jaja: ” S obzirom na to da smo obezbedili svu potrebnu organsku hranu za te koke za period od jedne godine, tek sada ćemo imati prvu kontrolu od sertifikacione kuće gde koke odmah ulaze u period konverzije koji traje 6 nedelja nakon čega dobijamo organski status”. Celi tekst ovde http://www.ekapija.com/website/sr/page/955865/Zdrava-hrana-uz-malo-ulaganja-Organska-poljoprivreda-u-Srbiji-na-niskom-nivou-proizvodnja-bi-mogla-da-se-utrostru%C4%8Di
Mrzi me da gledam dalje i citam pravilnike o organskoj proizvodnji jaja ali ti to mozes da istrazis dalje ako hoces. I jos nesto, uopste nisam tvoj fan, cesto se ne slazem sa tvojim misljenjem, ali pa sta kad je ovo tvoj licni blog i mesto gde izrazavas svoje misljenje, nisam niciji fan u stvari, nego me bas bas BAS nervira namerno blacenje koje doticna radi na svom blogu. A gore onaj covek koji pise da ste obe sujetne, i sad hoce da tebe okrivi koliko god i nju, samo da kazem da to uopste nije poenta price. Verujem da ste obe sujetne nego sto ona druga uopste nema skrupula. U tome je poenta price. Pozz
Pingback: Kako je sukob dve srpske ‘food’ blogerke skrenuo pažnju
Ne pratim rad blogera, jer povremeno nasumično čitanje nije ni na koji način reprezentativno, ali me preko jednog prijatelja privukla ova komunikacija. Autorku ovog teksta pratim na twitter-u, a blogerku koja je ‘predmet’ ovog posta poznajem, doduše površno. Mislim da ovo što je Mooshema ovde napisala predstavlja jednu istinsku blogersku moralnu vertikalu. Argumenti su joj ‘rock solid’ i sada razradom ovog posta bi trebalo napisati Blogerski Kodeks i osnovati jedan Sud Časti koji bi mogao, eventualno, rešavati bilo koje krupne probleme izazvane kršenjem prihvaćene blogerske etike. Radujem se što je svakom blisko i prepoznatljivo šta je dobro, šta nije i šta su to prave vrednosti. U realnom ili virtuelnom životu, svejedno, nema tu različitih moralnih principa. Dobrota je univerzalna, kao i ono drugo, of course… 🙂
Nikada ne bih očekivala da tvoju pažnju privuče ovakav tekst, ili ovakva situacija. Zato što se znamo preko tvitera i ja znam šta je u tvojoj sferi intresovanja.
Hvala na komentaru.
Zašto bih ja prestala da pratim Maju i čitam njene, za mene korisne, tekstove, samo zato što je ona tebe ili nekog “uvredila” ili rekla nešto što nekom ne paše? Mislim da treba da joj budeš zahvalna što ti je napravila besplatnu reklamu, jer ja do sad nikad nisam čula za tebe, niti znam ko si, ni čime se baviš. Adios!
Neka tako i ostane,
Adios :)))
Neću držati stranu ni tebi ni Maji, ali moram da ti ukažem da si ipak ti, na neki način, izazvala ovaj problem svojom nesmotrenošću i neporomišljenošću, a to je i ono što je, po mom mišljenju, suština njenog spornog posta.
Naime, kao što je već više čitalaca tvog bloga spomenulo, u poslednje vreme objavljuješ sve i svašta i postovi ti gube na kvalitetu. Ja te pratim odavno i mnoge tvoje savete i recepte sam isprobala. Ali, ono što mi u poslednje vreme postaje iritantno je to što ti se dešava da objavljuješ nepotpune i neproverene informacije, a tretiraš ih kao apsolutnu istinu. Primer za to je ona tvoja „odvala“ (izvinjavam se na izrazu, ali jeste) o značenju reči „junk“ i „junky“ koja nema veze s mozgom, a koju si ti negde pročitala i odmah objavila, a da o tome čak ni google nisi posavetovala.
Druga, vrlo iritatntna stvar koja se u poslednje vreme viđa na tvom blogu, a ima je i u ovom postu, jeste izraz „health hello effect“. Takva stvar ne postoji. Postoji samo „health halo effect“. U engleskom jeziku „hello“ je pozdrav, kao „zdravo, ćao“ a „halo“ znači „oreol“. U marketinškom smislu, a po wikipedijinoj definiciji „The halo effect is a cognitive bias in which an observer’s overall impression of a person, company, brand, or product influences the observer’s feelings and thoughts about that entity’s character or properties. It was named by psychologist Edward Thorndike in reference to a person being perceived as having a halo.“ Znači, nema nikakve veze sa pozdravima, a ti to nisi proverila, čak ni na google-u. Ne želim da ovo shvatiš kao napad već kao dobronamernu kritiku, jer od tebe se ipak očekuje određeni nivo pismenosti i, naravno, ako želiš da upotrebljavaš određeni izraz, upotrebljavaj ga ispravno.
Da se vratim na početak, smatram da si i ti trebala malo više da razmisliš pre objavljivanja posta o organskim jajima, jer kako Maja navodi, dotični proizvođač organskih jaja je jedini u Beloj Crkvi. Čak i da nije, ti imaš mnogo pratilaca i trebalo bi da povedeš računa o potencijalnoj šteti koju bi određena tvoja izjava mogla da nanese drugim pojedincima. To bi bila kao neka forma „blogerske društvene odgovornosti“.
Ipak, iz svega ovoga, nemoj da misliš da nju opravdavam. Naprotiv, i njen i tvoj blog pratim zbog obilja korisnih saveta i ovakve stvari mi se ni najmanje ne dopadaju. Smatram da ima istine u blogerskoj kulturi koju si spominjala, ali opet mislim da si preterala. Ceo ovaj slučaj si pretvorila u neki vid teorije zavere, uz navođenje pojmova za koje, verujem, većina tvojih čitalaca nikada nije čula. Tu uključujem i sebe. Takođe, „raspravu“ si spustila na nivo razmaženih šesnaestogodišnjaka. Uz to, ti si pokazala vrlo nizak nivo poštvanja prema Maji kao suprotstavljenoj strani. Ona u komentarima na svom blogu nije dozvolila da neko vređa tebe ili tvoj blog, dok ti čitateljki koja nju naziva „pritkom“ i vrlo otvreno je omalovažava, odgovaraš sa „Žao mi je što te to tako pogodilo“. Vrlo neprofesionalno i nešto što bi se pre očekivalo od pomenutih tinejdžera nego od zrele osobe koja ima godina i iskustva kao ti. Kao rezime svega navedenog, mogu da tvrdim da se ona ponela zrelije i profesionalnije o tebe i pokazala viši nivo kulture. Ne ulazim u značenje izrečenog već mislim isključivo na formu komunikacije.
Na kraju, znam da je post predugačak i velika je verovatnoća da neće osvanuti na blogu. Ali meni to nije ni važno. Ja želim da ovo ti pročitaš. Nekada sam svaki dan ulazila na tvoj blog iščekujući novi post, a sada kad mi postovi stižu na mail vrlo često ih ne pročitam jer me sama ispraznost tema odbija. Nemoj da dozvoliš da te pohvale ponesu jer nije bitno šta je rečeno, već ko je rekao. Samokritika i kitika od strane drugih ima i pozitivnih strana.
Srdačan pozdrav.
Nije bilo potrebe toliko ograda da staviš, da bih pustila komentar kojim me kritikuješ 🙂
Nekim čitaocima se sviđaju svi tekstovi, nekim samo po neki, a neke nijedan ne interesuje. Mora biti tako, samo na ovom blogu ima najmanje 5, 6 i 10.000 čitalaca svakog dana, a kad dostigne 20.000, onda je to znak da je do njega došla čitava mreža individualaca (“stranaca”) sa svih strana i tada uvek sve dobije drugačiju atmosferu. Trebalo bi da se zabrinem da su svi uvek zadovoljni onim što pročitaju. Kao što rekoh na jednom mestu, ne može se ovaj blog svima sviđati, nije on čokolada.
Drago mi je kada čitaoci osećaju da imaju pravo da kažu da neće onakve, a da više vole ovakve tekstove na blogu. To samo znači da imam pažljive redovne čitaoce, a i preko 1000 pretplatnika koji žele da dobiju na mejl odmah ono što sam napisala (tvoja mejl adresa, iako tvrdiš suprotno, nije među njima. Pominjem to samo zato što si to sitnoj laži posvetila dobar deo svog komentara. Dobrodošla si da se ipak pretplatiš, naravno.)
Komentari na ono što sam napisala, a posebno oni koji sadrže konstruktivnu-ne-hejtersku primedbu na ono što sam napisala, dragocen su izvor koji meni može da posluži kao korektiv. Ako misliš da ih ne čitam i ne razmišljam o njima, varaš se.
Svakako ti hvala na trudu i potrebi da napišeš svoje mišljenje u tako dugoj verziji iako da, naravno da vidim da želiš da odbraniš Maju, nemoj toliko da me potcenjuješ. Ali, ja ti kažem da je to u redu, da zauzmeš stav. Kakva vam je to rečenica, neću da zauzmem stranu? Pisala sam gore o tome, svaki blog ima svoju snažnu internu zajednicu, ali postoje i neke druge, nismo izolovani. Posebno ti hvala za ukazivanje na lapsuse u tekstu.
Mooshema, pratim vas već neko vreme, hvala na divnim i jednostavnim tekstovima kojima nas edukujete. Bilo mi je jasno od samog starta šta ste želeli da kažete tekstom o organskoj hrani, delim vaše mišljenje. I naučila sam, eto, koju deklaraciju treba da imaju proizvodi organske hrane.
Nije mi jasan potez Gurmanke, mogla je, zaista da ostavi komentar i da se uključi u raspravu na tvom blogu. Kad pročitam njen tekst, zaista deluje van konteksta i prenaduvan.
Naposletku, ne znam šta smo od nje mogli da naučimo. Da li da taj konkretan proizvođač iz Bele crkve ima sertifikat (zašto se onda desilo tog dana da ta konkretna jaja nemaju) i kako treba da se ponašamo kad sledeći put naiđemo, u nekom drugom mestu, sa nekim drugim proizvođačem, na isti problem?
Da treba da se setimo kako je teško dobiti sertifikat, ne razumem poentu? Ili da nam ne padne na pamet da “napadnemo” bilo kog proizvođača organske hrane?
U svakom slučaju, dobra lekcija iz blogovanja.
Lekcija je bila nekima neophodna, šteta što je povod takav.
Pozdrav, Tanja!
Iako ne pratim ni Vaš ni Majin blog (meni je tvrdoglavo burek u uskoj sferi interesovanja), znam (za) obe – Maju lično, Vas sam slušala kad ste prvi put gostovali u Valjevu (moj prvi prvcijati susret sa domaćim blogovima!) 🙂 Povremeno pročitam nešto, kad dobijem nalet griže savesti zbog “lako ćemo” odnosa prema sopstvenom zdravlju, i zaista poštujem to što se obe vrlo argumentovano trudite da edukujete i pomognete svojim ciljnim grupama.
Komentarišem najviše da bih istakla vrlo, vrlo jasno i trezveno razmatranje na temu odgovornosti blogera i njegovog/njenog odnosa i sa čitaocima i sa drugim blogerima. Koliko mi je s jedne strane žao (najiskrenije) zbog povoda, sa druge strane ne mogu da zamislim da bi bez njega tekst mogao da bude toliko precizan i koristan. Iako ima stvari sa kojima ne mogu da se složim (prosto jer ne znam sve pa se uzdržavam od apriori odobravanja), kad bih krenula da citiram sve Vaše rečenice koje bih stavila u nekakav udžbenik blogovanja, ovaj komentar bi lako imao nekoliko stotina reči 🙂 .
Verujem da nije bilo lako napisati ovaj tekst.
Sve najbolje!
Burek, sa čim? :))
Hvala na komentaru i drago mi je da se javio neko ko prati blogove iz te publike, stekla sam utisak da vas je bilo tek nekoliko i da sve mogu da vas vodim kući. Veče pre te konferencije objavljen je post na koji sam gore reagovala, i Valjevo mi je pomoglo da se odvojim od svega i sa distance posmatram tu situaciju i ocenim šta ću s njom.
Valjevo, i fantastične suve šljive koje sam dobila od organizatora 🙂
A nisu Vam dali da probate suve šljive sa čokoladom? Pa fail, to nam je autohtoni slatkiš!
Ja sam zapravo bila u onoj (još džepnijeizdanje-ijoj) publici od pre nekoliko godina, te imam nešto duži “staž”. Istina, više su mi u fokusu strani blogovi, i to iz marketinške perspektive (znam, znam…), i viđala sam i kod njih dosta slučajeva “sukoba” blogera, s tim što su to obično neke vrste dogovorenih izazova, džentlmensko partnerstvo koje postigne više stvari: i povećanje čitanosti blogova u igri, i edukaciju čitalaca (tajitaj me je izazvao da pokažem/dokažem toito, pratite proces). I u ovom slučaju su, rekla bih, postignute iste stvari, samo sa drugačijom pozadinom. Mada sad, sa pažnjom koju je ova situacija donela, razmišljam koliko biste dobrog mogle da napravite kad bi Maja Petrović i Tanja Vehovec napravile nekakav izazov zdrave hrane… kako bi to bila dobra poruka, i za nas koji preferiramo burek (sir)!
Malo sam u “kiss and make up” fazonu 🙂 ali realno, šteta da dve kvalitetne i vidljive blogerke ostave ovu priču kao najglasniju. A onako ljudski, čini mi se da bi vam tako nešto obema pomoglo da sperete gorak ukus.
I znam, glupo je da dajem neke predloge i da se mešam gde mi nije mesto, inače stvarno izbegavam da to radim ali eto, možda tema za razmišljanje obema. Prilažem i one suve šljive sa čokoladom (mislim da je u pitanju crna čokolada, ta je valjda zdrava?), trenutno sam u Valjevu pa mogu odgovorno da tvrdim da mogu da ih nabavim i da će Vas raspametiti!
Ovaj predlog je skroz ekumenski i održiv. Samo da namera prve blogerke zaista nije bila zadnja. Dakle, održiv je u nekom drugom svetu i u nekoj drugoj situaciji.
Uopšte ne vidim zašto bi Moo pomagala ovoj drugoj blogerki da posle onakvog neetičkog ispada, sada popravi svoju reputaciju?
Mišljenja sam da u celoj ovoj priči neke stvari zaista ne stoje: Jednostavno, nema nikakvih žrtava (kao sto je sugerisano u članku), niti će bilo ko na bilo koji način (materijalno i moralno) biti oštećen pisanjem gđe. Petrović ili Vas. Ono što vidim je čista win-win situacija.
Po stavkama:
– Vi ste napisali prilično dobar tekst koji se i čita i šeruje što je cilj svakog blogera,
– Gđa. Petrović je dobila dodatnu posetu tako da je za očekivati da se na njenom sajtu pojavi još više sponzorisanih tekstova, a
– proizvođač jaja – naš dragi Stevica – dobio je reklamu jer, sada se zna da je “ispravan” građanin i proizvodjač i da su njegova jaja ok sto je dovelo do povećane potražnje za istima.
Ima tu i manjih “dobitaka”: Mlađi blogeri su dobili skraćeni priručnik o vođenju bloga, na šta da obrate pažnju, kako da se probiju preko “leđa” drugih starijih i iskusnijih blogera, pa onda par ljudi kojima ovakve priče dobro dođu da ostave linkove prema svojim blogovima/sajtovima, pa čitaoci-komentatori koji mogu deo gorčine svoje svakodnevnice da pretoče u drugom pravcu i malo se rasterete…
Jedino me čudi, poznajući temperament gđe. Petrović, da se nije javno oglasila, već, koliko me osećaj služi, piše komentare pod drugim imenima -sopstvenu “odbranu” – za koju naravno nema potrebe, ali dobro…
Moj cilj je bio i da ovo bude koristan priručnik za blogere, i nove i stare. Ovaj deo se ne uči u školicama bloga. Veliki deo dolazi iz običnog lepog vaspitanja, a deo sa društvenim kapitalom je nešto što ljudi intuitivno znaju, ali nisu često svesni toga; dobro je da to osveste.
Ipak, volela bih da sam ovo mogla negde da predajem, i da nisam morala ovde da pišem, jer, opet tačka 5. ovaj blog je o nečem drugom :))
Odlican tekst, Maju Petrovic kao licnost ne poznajem, ona je jedan identitet, suzena svest ciji model prepoznajem, jedan wannabe nobles u pokusaju. [Edit: izbacila sam rečenicu sa linkom, koju osećam kao jako uvredljivu. –Moo] Da ona ima neke osobine coveka, da ima neki smek, ona bi se obratila Mooshemi, tj vama, i rekla VIDIM STEVU , TAMO GDE GA NEMA, OBJASNI MI TO. Mislim, ja se ne razumem u blogovanje, al vidim da je ovo jedan kulturan prirucnik KAKO NE BITI FUNJARA, i to je mnogo vaznije od tehnickih pitanja, pozdravljam.