* Truntava – bez kondicije, mrzi je da se pomeri, nema snage ni volje da nešto menja, lenština kada je reč o rekreaciji; javna zagovornica života bez rekreacije; može da ima višak kilograma, ali i ne. Sedeći, nadrdan tip koji će ti zafrljačiti praznu kutiju keksa ili teflon za palačinke u glavu ako joj još jednom kažeš da treba da počne da se kreće.
***
Bez panike, draga truntava drugarice, tačno znam o čemu govoriš dok držiš taj tiganj spreman za slučaj da ti još jednom pomenemo člansku kartu u fitness centru ili siđi-iz-busa-dve-stanice-ranije.
I ja sam bila truntava. Svaki put kad mi sestra pomene da bi trebalo da upišem nešto (upiši TI nešto!) i da se malo pokrenem, dobila bi papučom po dupetu: prestani, dosadna si, fitnes je dosadan, sasvim mi je dobro ovako. Ukratko: nema šanse.
A iznutra: debela sam, truntava, matora, svi vozovi su prošli, odakle uopšte da počnem, kad se pokvari lift u stanju sam da popijem sto kafa u obližnjem kafiću i na miru sačekam majstore da poprave i da se odvozam na peti sprat.
BEFORE
Zato znam kako da napišem ovaj tekst, koji počinje sa: truntava si, bez kondicije, misliš da su svi vozovi prošli i da nema šanse da sad to popraviš, zato ćeš pojesti još jednu picu jer se i tako ništa ne menja a pica je makar dobra i može da pruži utehu, a Victoria secret manekenke su najobičnije vešalice, i palim auto da odem do obližnje radnje i… prestani da sma-raš!
Fora je u tome što se stvarno tako osećaš, iako već mesecima razmišljaš da nešto promeniš, ali uopšte ne znaš odakle da počneš, kad samu sebe hipnotišeš sopstvenim strahovima i bespomoćnom ljutnjom što si stigla dotle da čekaš majstora za lift sedeći na kafi.
I sve to ludlio, guglaš, pitaš okolo, istražuješ, tražiš rešenje, nešto što je i drugima uspelo, čitaš besomučno, bukmarkuješ pola Interneta stranicama koje više nemaš volje da otvoriš, ali si i dalje truntava i ne znaš odakle da počneš.
Nijedan tekst ti ne govori odakle da počneš.
Drugarice su rekle aerobik. Komšinica je rekla trčanje. Mooshema je rekla, hodanje. Ženski časopisi su rekli ne čekaj majstora za lift već se popni peške gore. Na onoj Facebook grupi su rekli nemoj ništa – dok prvo ne skineš 20 kila.
Najčešće ovo poslednje. Nemoj ništa, dok ne skineš nešto viška kilograma.
Evo, počni od ovoga — tako što ćeš taj savet odbaciti.
Jer ne postoji tako truntava osoba, koja ne može da počne da se kreće, odmah.
Eto rešenja: počni odavde.
Odakle?
Odavde. Tu, gde si se zatekla. Zato što ne postoji bolje mesto od tog za start.
Šta da se izabereš?
Svakako ono što tebi prija. Ako ne voliš aerobik ili jogu, pa nemoj da upisuješ takve časove. Ako ne voliš da trčiš, pa nemoj. Nije svaka aktivnost za svakoga, niti moramo svi da volimo/možemo da skakućemo uz muziku ili upadnemo u grupe koje su daleko odmakle, u kojima svi sve mogu, a ti ne možeš – ni-šta. Naravno da ne možeš ništa kad si truntava. I nije zbog toga ni kraj sveta, ni tvoje šanse da više ne budeš truntava.
Međutim, ono što sigurno možeš, to su dve stvari:
1. da hodaš
2. da uđeš u teretanu.
[icon_check]Uopšte ne moraš prethodno da smršaš da bi počela da mršaviš. [icon_check]Uopšte ne moraš prethodno da budeš fit, da bi postala fit.Evo, teretana. U mojoj prvoj, rano ujutru, sretala sam stalno jednu gojaznu ženicu. Vežbala je predano, u svojim granicama, gotovo isti izbor vežbi kao i ja, ali u skladu sa svojm mogućnostima i na način (težine, broj ponavljanja) koji su njoj odgovarali. Imala je bar 20 kilograma viška. U jednom razgovoru, rekla mi je da je izgubila već 15. Baš u toj teretani, za nekoliko meseci. Dakle, ona je ušla u teretanu kada je imala oko 35 kilograma viška! Bila je debela i truntava, pa šta! nije kraj sveta. U početku nije mogla ni ruke da podigne iznad glave, a ne da čučne. Sada može planine da pomera. (Ne znam dokle je stigla, volela bih da je sretnem negde, možda je čak ne bih ni prepoznala)
Mislim da je njen put odličan. Vežbe snage jačaju te oštećene zglobove, kosti, jačaju muskulaturu na kostima i pomažu da dobijemo izvesnu gipkost, da ne kažem i snagu, koju ranije nismo imali.
Mislim da ne postoji tako truntava devojka koja odmah ne bi mogla da krene u teretanu, jer teretana može svakome da se prilagodi.
Evo nekoliko saveta za truntava sam, pa šta!? devojke. Ali, samo ako si u tom fazonu pa šta, ili misliš da možeš da uđeš u taj fazon, inače ću te nervirati.
#1 Šta god da odabereš da radiš, drži se toga. Imaš pravo i da nemaš uvek volje za to
Većina truntavih ljudi započne nešto sa entuzijazmom, ali onda prestane, nakon nedelju ili dve ili mesec dana, zato što ne vidi nikakav rezultat. Naravno da nema vidljivog rezultata odmah.
Uz ovo pravilo ide prva premisa – prihvati da nema brzog rezultata.
Uz prvu, ide druga – ako se držiš toga, rezultata će biti.
Bez obzira šta si započela, hodanje, vožnju bicikla, penjanje peške na peti sprat umesto liftom, dužu šetnju sa psom – drži se toga. Mesec, dva, tri! Sve te promene će početi da se dešavaju, ali ih nećeš odmah primećivati. Izgledaće kao lagano povećanje kondicije i snage da to sa sve većom lakoćom radiš, dramatično smanjivanje truntavosti. E, taj deo će se neminovno desiti, samo ako se držiš svoje odabrane aktivnosti.
Iz ovoga, povećaće ti se apetiti (na za hranu, NE ZA HRANU!) i ambicija. Dobićeš samopouzdanje, manje ćeš se zamarati, osećaćeš zadovoljstvo sobom, sve će se promeniti u tvom životu! Samo jedne patike i čvrsta odluka da ne prestaneš posle nedelju ili mesec dana.
AFTER
I, sve vreme u glavi: truntava sam, pa šta, nije kraj sveta. U mojoj je moći da to promenim, ako hoću. (sad samu sebe podsećam na Rušku Jakić, svako jutro se pogledam u ogledalo i kažem sebi zdravo lepotice i budem lepa, opraštajte, molim vas!)
#2 Radi koliko možeš i budi svesna da je to trening. imaš pravo i da se prenemažeš
Znači, ne mora ništa spektakularno da se desi, da bi počela da se krećeš.
Ne čekaš pravi momenat jer on nikada, nikada neće doći. Ne čekaš da deca porastu ili da imaš vremena. Deca će porasti a ti ćeš ostati tamo gde si bila, ili još truntavija ili deblja, i nikad, nikad zapravo nećeš imati vremena. Zato, molim lepo, stvoriš sebi vreme i videćeš da ga imaš. U toku 24 sata, imaš tih pola sata, samo ih još nisi bila primetila.
Kada počneš (sada, čim pročitaš ovaj tekst, sediš i čitaš, znači, imaš vremena), neka to bude na svaki način vreme za trening, i formalno. Formalno, znači obuvam patike, trenericu i ulazim u jedan proces koji nije moja svakodnevnica. Napraviš sve oko sebe, i formalno, što ne liči na svakodnevicu. Znači, šetnja bebe u kolicima, ili peške s posla se ne računa u ovo i računa se kao varanje. Nije nedobrodašao dodatak, ali nije nije ni ona formalna situacija s patikama.
Potom, radiš koliko možeš to što si izabrala.
Ako počneš da hodaš, sigurno nećeš početi sa 7km/h, i tako 10 kilometara. Počinješ onom brzinom koja je iznad brzine za šetnju i hodaš onoliko koliko da ne lipšeš. Ne moraš da imaš neki strogi plan napretka, danas ću tri, sutra tri i po kilometra… ali moraš da imaš neki strogi plan da ćeš to da radiš svakog dana, ili svakog drugog dana. I to samo jednu aktivnost, tu koju si odabrala. Ne opterećuj se da sada moraš jedan dan da voziš bajk a sutradan da dižeš tegove. To je previše, pregorećeš brzo. Jedna stvar.
Možeš da se prenemažeš. Da ti je teško, da imaš upalu mišića, da te mrzi da obuješ patike, da si premorena, da ovo-ono. Nisi ti upisala američku mornaricu pa da moraš da stisneš zube svaki put. Uopšte ne moraš da ih stiskaš. Biće dana kad ti se ne radi, kad sve radiš bezvoljno ili koje preskočiš. Sve je oke dok se vratiš tamo gde si stala, pa makar se i prenemagala.
Ako kreneš u teretanu, što ti od srca preporučujem (ceo hor truntavih devojaka iz moje glave viče da, da, da!), počinješ sa onim težinama i sa onoliko ponavljanja koliko možeš tu, gde si se zatekla sa kondicijom i snagom. Baš te briga šta se dešava oko tebe, šta ko koliko radi i ko kako izgleda. Nemoj ni da te bude stid! Ničega! Ni opreme, ni kila, truntavosti, ni toga što si zadihana i znojava. I, koga briga! A i tebe baš briga. A i niko drugi to ne primećuje. Ako primećuje, onda je budala, i onda te baš briga šta budala primećuje. Ali, iz iskustva znam da te niko u teretani neće gledati s visine, niko te neće procenjivati ni na koji drugi način, osim što će pomisliti, “svaka joj čast, rešena je da više ne bude truntava”.
#3 Nemoj da jedeš malo, nemoj detoksi-oksi-ovo-ono, ne filozofiraj
Prva ideja koja bi ti mogla pasti na pamet, sad kada si oduševljena sobom što si počela da se krećeš i unela lepotu endorfina u život, jeste da sad treba i ishranu promeniti. To je tačno. Ali, ne da gladuješ. Ne da spustiš količinu hrane na dva proteinska šejka dnevno, ili šta već jedu Victoria Secret manekenke pre snimanja kalendara za Novu godinu.
Nemoj ni da tražiš dijete po Internetu ili kancelariji. To što pali kod jedne osobe, uopšte ne znači da će upaliti i kod tebe. Uostalom, ti si truntava ili debela samo za sebe, Internet, ili komšinica, ti tu stvar neće rešiti. Zato
Ne traži jelovnike.
Ne traži pravila.
Ne traži režime.
Ne traži tajne mršavljenja.
Ne veruj u čarobne formule.
Ne idi na dijetu!
Samo potraži u svom jelovniku ono za šta znaš da ne valjda. Neka tvoj lični i autentični plan bude da za početak izbaciš sve industrijske grickalice, sve gazirane i lažne sokove, sve duple porcije torte i sve ono od čegagod da si se ugojila. Ti naravno znaš da se nisi ugojila od vazduha, i tačno znaš zašto si se ugojila. Ja sam se truntavila i ugojila veoma predanim radom na uništavanju pereca i napolitanki. I lažima da kad dođem kući, konstatujem da NIŠTA CEO DAN NISAM JELA. Nije to od vazduha; od pereca, napolitanki i samozavaranja je to.
E, pa, izbaci sve to, neodgovarajuće, za početak. Nikakvo čišćenje jetre, detoksi, oksi-ovo-ono. Ne lupaj glavu kad se jede crveno a kad zeleno povrće, smem li da jedem pre spavanja, o zašto sam pojela sad ovu narandžu, ne bičuj se kada pogrešiš, kuvana šargarepa je super! Sve voće i povrće je bolje od pereca i napolitanki, opusti se!
Pazi sad ovo. Razmišljaj kao muškarac. Inače nemoj, ali sada probaj. Većina muškaraca koje znam da su smršali (a većina to radi lakše nego žene, kaže statistika, ne samo zbog veće mišićne mase i veće potrošnje energije, prokletinje jedne, već valjda zato što se lakše drže ovakve odluke), to su uspeli samo tako što su jedan dan ustali, pogledali se u ogledalo, videli da se debeli ili truntavi i odlučili da više neće jesti beli hleb i slatkiše i da će da se vratiti na fudbal sa starim društvom. Cela mudrost! Bolja hrana i malo više aktivnosti. I onda oni za šest meseci osvanu kao novi i tek onda počinju da unose filozofiju u celu tu dramu s mršavljenjem i da nadograđuju posebnom ishranom ili posebnim treninzima da bi postigli neki poseban cilj.
Znači – nema nikakve filozofije na početku! Zapravo je jako jednostavno: jedeš normalno, zdravo, onako kako bi hranila svoje dete, a ti veoma dobro znaš kako treba hraniti svoje mladunče da bude zdravo, pa da ima energije, pa supice, pa mora jedna voćka dnevno, pa svakog dana puno povrća, malo finog mesa, pa ne sme toliko slatkiša, ne jesti između oborka… Sve znaš.
Dakle, nemoj da se izgladnjuješ i da filozofiraš puno, brzo ćeš odustati.
#4 Prati svoj napredak i ne luduj
Ali ne pravi od toga predstavu. Ništa vaga svaki dan, i to.
Najvažnije je da se meriš jednom mesečno, ne samo na vagi, već pre svega obime, i da osluškuješ kako ti se telo prilagođava aktivnosti.
Ako sve ide kako treba, osećaš se fantastično i obimi se smanjuju i kondicija povećava, ne menjaj još uvek ništa, nastavi tako.
Ako te bole kolena, leđa, kukovi, proveri sa fizijatrom šta je, vidi da li da nešto menjaš, savetuj se šta možeš da radiš, proveri zdravlje.
Ako si posle nekog treninga nezadovoljna i ne osećaš se dobro, na primer, nisi vesela, nego tužna ili jako umorna, razmisli šta si radila drugačije i šta bi sledeći put mogla da uradiš da to popraviš. A možda je i to ništa, nego hormoni, PMS, promena vremena, ima toliko gluposti na koje bismo mogle da upiremo prstom.
Ako se bukvalno ništa ne promeni posle mesec dana ovom nespektakularnom promenom, počni da proveravaš malo preciznije šta jedeš. I da li se na rekreaciji možda suviše prenemažeš. Vodi dnevnik ishrane, proveri da negde nema skrivenih kalorija, pojačaj povrće i slične sitnice, malo se više oznoj na treningu i malo manje popuštaj sebi, pa se opet drži toga mesec dana.
Posle prvih mesec dana, inače, već ćeš mnogo bolje upoznati sebe. Znaćeš da li ti je potrebno da vodiš dnevnik ishrane ili treninga, da li ti je lakše ili zgodnije da vežbaš ujutru ili uveče, hranu ćeš početi da posmatraš kao gorivo a ne kao utehu ili borbu sa dosadom ili neprijatelja!… bićeš potpuno nova nova manje truntava devojka!
***
Been there, done that. Mi, truntave devojke, veoma dobro znamo da budemo jako uporne u svojoj truntavosti, ali, kad se jednom otkačimo, još smo upornije u netruntavljenju.
Znači: počni sada, pravi je trenutak i dobra je fora.
Ako ti truntava nisi, a znaš nekoga ko jeste, pošalji joj ovu čestitku i reci joj – evo, vidiš, nije kraj sveta, samo je kraj truntavluku. Get up and move your butt.
Ne, bolje joj reci: ako si čekala znak, ovo je! 😉
49 Comments
a većina to radi lakše nego žene, kaže statistika, ne samo zbog veće mišićne mase i veće potrošnje energije, prokletinje jedne, već valjda zato što se lakše drže ovakve odluke
PROKLETINJE JEDNE. mnogo dobra konstatacija. haha. ako ničim drugim, nasmeja me bar time.
Mom mužu je dovoljno da izbaci jednu kocku čokolade dnevno i da zakopča kaiš na manjoj rupi već za nedelju dana. Nervira me. :)))
Fenomenalno napisano i “to the point”! I nema sta da se ubedjujemo, sve je jasno kao dan samo sto je tesko ucutkati ego koji bi uvek da nadje neki “easy way out”. A cela hemija tela i alhemija zivota se promeni kada se krene sa zdravim navikama u ishrani i vezbanju! 🙂
Rezigniranu lenjivicu u glavi treba ućutkati. I to ne čokoladom, već patikama.
A onda je isto kao i sa lošim navikama, uđeš u vrzino kolo dobrih navka, i nećeš da izađeš 🙂
motivisana ovim tekstom sam nasla tae bo trening na yt i uradila 20 minuta sa malim zabusavanjima,konacno neko da me motivise!
To je to! I mali dodatak – rečenica iz jednog od tvojih prethodnih postova koja uvek iskoči kada je potrebno: dok razmišljaš šta bi, da li bi, kada bi, obuj patike i kreni pa razmišljaj usput 🙂
Pa ti razmišljaj usput, a dok razmisliš i skapiraš šta si sebi uradila, već si se oznojila i lepo ti je 🙂
Hvala ti za ovaj tekst!
Sve si lepo rekla i sve je baš tako – znam iz ličnog iskustva prave truntave devojke 😉
Od kako sam se pokrenula, bez ikakvog prethodnog plana, sve se promenilo! Samo taj prvi korak je težak a posle sve ide svojim tokom.
Mi, truntave, znamo kako je teško početi. A, kad jednom počneš, kako je teško prestati :)))
Juce sam citala skoro sve sto si pisala, danas sam otsetala 50 minuta i to brzo i uzbrdo (a mrzim uzbrdo).Molim za pohvalu
Pohvala! OVOLIKA!!!
🙂
Hvala na pohvali, znaci mi! Jos nesto, provalila sam da ako spremam jela bez mesa i ne jedem hleb mrsavim ma koliko se prejedala. Niti sam truntava, niti sam bez volje a moze da se kombinuje sta god hoces, povrce i zitarice kao ustipci ili musake ili corbe. Hvala mojoj starijoj sestri i Mooshemi koja ne zamera na truntavim fazama.
P.S. Navukla sam se na pesacenje, sada mogu i da potrcim dok pesacim, vucem i decu sa sobom…
Vidim da sam ovo pisala jos 04.07.2015. Ne mogu da odolim a da javno ne razglasim…danas imam 10 kg manje, i veeeliki problem-NEMAM STA DA OBUCEM!!! Tako da truntave debeljuce, samo promenite sastojek jela i evo smrsala bez da sam ijednog trenutka bila gladna! i pesacenje, obavezno. Ljubim Vas!!!
NEMAM ŠTA DA OBUČEM!!! Jedan od najlepših problema kada izgubiš višak.
Jako sam ponosna na tebe, bravo! I, hvala ti što si ovo javila <3
I meni je jednog dana pre dve nedelje sinulo da necu da se smaram uvece lezeci gledajuci tv, nego sam ustala, otisla u hodnik, ponela laptop nasla cardio vezbe na YT i vezbala..i od tada, svako, ili svako drugo vece vezbam…izbacila sam slatko, hleb, vecinu losih UH, jedem mesa, jaja, ribe, salate…i 4 kg manje za te dve nedelje…i idem dalje….
Pa, da! Jedno vuče drugo, a pre bilo kakvog početka, najbolje je da nema puno istraživanja šta je najbolje i kako to sprovesti. Jer, tada stvarno ne znaš ništa, a Internet i koleginice iz kancelarije uvek imaju spremne, oprečne odgovore na tvoja pitanja i to te sluđuje i koči…
Najbolje je krenuti kao tabula rasa :))
Ta-čno!
Još jedna bivša truntavka od rođenja koja je nova osoba već pet godina i ne bi se vraćala na staro izležavanje i kuknjavu pa da mi i ubrizgaju nešto što me nikad neće ugojiti. Koja god, fizička aktivnost je majka i tatko 🙂 i za telo, i za dušu i to je najveća istina! Sve je bolje u životu kada se pronađe tih pola sata dnevno!
Majka i tatko, a-je!
Zvučaću kao prava kilava truntavica, što i jesam, ali “tripujem” se oko sledećeg – imam osetljive sinuse, ceo respiratorni sistem, lako se nazimim, prehladim…naravno, ne-kretanje je tome doprinelo više nego išta, cirkulacija mi je očajna…i pošto sam pre išla na aerkobik, muku sam mučila – šta kad se lepo oznojim, a treba u sred decembra da se vraćam kući? Stavim kapu, šal, obukla sam suvu majicu, ali opet, sva sam vrela, a napolju duva li duva… imaš neki trik možda??? Naravno, uvek mi ostaje da radim vežbe kući do proleća, al’ mislim da bi me teretana više pokrenula.
Nemam bolji trik od tog da promeniš majicu koja ide uz telo i prosušiš kosu na potiljku, natučeš kapu, imaš na sebi jaknu koja zadržava toplotu ispod, šal, i to je to 🙂
Doduše, ja nisam tako osetljiva kako ti sebe opisuješ, tako da moguće da za tebe sve to nije dovoljno. Opisuješ da si vrela u povratku, a da malo posediš pre nego što izađeš, sačekaš da ti se spust temperatura tela?
Jedino tako. Da, valjda sam taj neki tip koji se znoji za sve pare i treba mi vremena da se ohladim. Ali, ako ćemo realno, “ko hoće, nađe način; ko neće, nađe izgovor.” Moram da porazgovaram sama sa sobom. 😉
Now you’re talking :)))
Haha! Sve bitno je stalo u ovaj tekst.
Mogu samo da se slozim sa svim. Razloga je mnogo da se ne pocne, a kad se pocne stvarno onda je svima zao sto nisu ranije.
Nekim ljudima je potrebno duze da se vide rezultati, a onda se prepadnu kad kile krenu da padaju vrtoglavom brzinom.
Elem, da nesto dodam:
“Ako si posle nekog treninga nezadovoljna i ne osećaš se dobro, na primer, nisi vesela, nego tužna ili jako umorna, razmisli šta si radila drugačije i šta bi sledeći put mogla da uradiš da to popraviš. ”
Ovaj deo je jako bitan i treba ga malo objasniti. Ukoliko neko ima visak kilograma ili bar celulita, dani nezadovoljstva su sasvim normalna (i pozeljna) stvar.
Kada telo pocne da razgradjuje sve i svasta, to se prvo odrazi na raspolozenje. Neki ljudi imaju dane tuge i dane besa.
Resenje je jednostavno. Vise cajeva (onih za ciscenje bubrega recimo – persun, kopriva, breza) i/ili jabukovo sirce i voda, definitivno tecnost u vecim kolicinama.
Ako se jave upale misica, malo sode bikarbone u vodi (ne aspirin! pogotovo ne ako su ceste u pocetku) ce pomoci.
Kad se brzo eliminise ono sto je razgradjeno, vezbanje predstavlja ogromno zadovoljstvo a kad se reaguje brzo na ove pojave, one postanu bas retke.
Ne zameri, mislim da je bitno 🙂
Bas me zanima koliko ce osoba ovo pokrenuti.
Ја имам проблем да ми све досади после месец дана. Почела сам у јулу, и сваки пут кад почнем интензивније да радим неки део тела, направим себи проблеме. Прво леђа, јавили ми се проблеми у лумбалном делу, па сам престала; у септембру почнем чучњеве, и почне колено да ми отиче, умало нисам завршила на боловању (помогли су алкохоли из алтернативнее медицине и умотавање колена у најлон), тако да сам тад интензивно радила руке, али ме у октобру сасекла нека болест због које сам завршила на лековима и скоро у болници, и сад се полако враћам на стари колосек. Али је тешко! Али, али, али, најновији изум ми је да радим чучњеве и искораке док чекам бус, и чини ми се да ту већ има Марфијевог закона, јер само што почнем да радим и бус се појави!
Ja silno želim da te vidim kako čekaš bus :))
U draftu mi je jedan tekst, o fitnessu u busu 😉
Vezbanje je bolje kad se ne ceka bus. Moze se poceti i kao igra. 2×10 zenskih sklekova na zidu na putu iz kupatila ka kompjuteru, 15 trbusnjaka pre spremanja dorucka, sat vremena brze setnje, cucnjevi kad god odgovara. Lako se pocne, lako i prodje i apetit za kretanjem poraste, umesto da ode prvim busom 😉
Bitno je 🙂
Pozdano znam da su četiri osobe odmah reagovale i uradile nešto :))))
Divno, racunaj 6 sa ove dve koje znam.
vidi, ja mislim da je onda to onda mission accomplished!
dodajmo i ove tri koje su se meni javile direktnom porukom, mnogo života će se promeniti (pa da je bio i samo jedan) :)))
Ех, људи, кад бих могла урадити пола тог склека, где би ми био крај! Да бих дошла до тога, морам да ојачам и бицепсе и трицепсе и да набацим снагу у руке. Иначе, то је један апсурд, то што немам снаге у рукама. Да обарам руке – могу с вршњацима да се такмичим. Пре неку годину сам, шалећи се с братом, из бенча подигла 27 кила (притом ме је засмејао, па нисам успела ни да завршим како треба); а не могу ни један једини женски склек да урадим.
Sklek je vežba za celo telo. Ne rade samo ruke, već celo telo mora da bude snažno.
Ja nisam mogla ni muške ni ženske, a onda sam odlučila da probam. Krenula sam od muških, s podignutim osloncem za ruke (na klupici). Jedan, dva, tri. Za nekoliko nedelja sam mogla da uradim pet muških na podu, a posle toga je samo nebo bilo granica.
Međutim, desi mi se nešto kad radim sklekove, zbog čega sam poslednji put otišla i kod lekara. Kada postanem umorna i radim poslednja ponavljanja, zaboli me glava u zadnjem režnju, jako. Na dva simetrična mesta. Uplašila sam se da je ko zna šta, ali je nakon raznih pretraga utvrđeno da je zapravo vratna kičma i da jednostavno treba da izbegavam taj pokret. I tako više ne radim sklekove i nekako sam sigurna da danas ne bih mogla nijedan.
Inače, usputna opaska dežurnog trenera u toj teretani bila je: zašto pokušavaš muške sklekove, moraš prvo da ojačaš ruke. Ja sam mu odgovorila da upravo to i radim, sklekovima ojačavam ruke. Jako sam bila srećna da mu brzo pokažem da može tim putem :)))
Evo još jedna truntava, 10-ak godina neaktivna, motivisana ovim tekstom, večeras uplatila fitness u komšiluku i odradila tae-bo trening! Sad pije čaj iz Mooshema šolje, a sutra će se raspasti od upale mišića 🙂
Ali nekaaaa! 🙂
kaže jedan moj poznanik negde na komentarima, njemu se u tekstu ne sviđa što se promoviše teretana i sad će skočiti prodaja članskih karata, a ima toliko besplatnih načina za rekreaciju :)))
meni je to kao kada pišem strasno o trčanju, koje je besplatno, a neko mi prebaci da to povećava prodaju patika.
i sad ti, baš uplatila taj tae-bo! :)))
nego, BRAVO! zato što znam koliko si tekstova pročitala i svaki put poželela nešto, ali nisi ništa konkretno preduzela do sada, je li tako? 🙂
e, a upala mišića. ja volim. ne znam zašto mi je to posebno, ali meni diže samopouzdanje. ako tebi bude jako teško, a ume da bude, iskoristi dan odmora za lep strečing. gore u komentarima ima i savet sa sodom-bikarbonom u malo vode. većina uzima šumeći aspirin. ja nisam nikad uzimala ništa, samo pustim da prođe i – prođe :))
Ma, volim i ja upalu, ma koliko to bizarno zvučalo (većini ljudi kojima sam to rekla). Bez nje nikad ne bih znala da IMAM mišiće 🙂
Tae-bo je nešto što prija mom temperamentu (po sećanju starom 10+ godina), a rekli smo da biramo ono što nam prija 🙂
Da, čitam ja dugo Mooshema blog, počinjala sam neko trčkaranje proletos, iz n razloga nisam nastavila, ali, ali… Nećemo sad o tome 🙂 Sad radimo na novoj antitrut epizodi + vežba istrajnosti.
Javljam se za mesec dana 🙂
[mesec dana kasnije…]
Tae-bo pelcer se primio 🙂 Kondicija mi se popravila (još uvek nemam snage dovoljno, ali polako), leđa me manje bole, i generalno osećam se odlično nakon treninga. Ipak, najbitnija promena koju sam primetila – ne mrzi me da krenem od kuće, ni po ledu i minusu…
E, pa, navukla si se :))
Uh, gde me nadje … Ako bi se birala Mis truntavosti ja bih bila dozivotna misica, nikad nisam bila sportski tip niti sam volela da vezbam. Moje uzivanje je da se uvalim u fotelju i citam dobru knjigu. Nazalost ja sam jabuka tip i imam toliko veliki stomak da ljudi misle da sam trudna. Kukovi, zadnjica i ostale mere malo vece nego u devojackom dobu, ali mi se obim struka opasno priblizio obimu kukova. Isla kod raznih lekara, alternativaca i svi kazu da mi jetra ne cisti dobro organizam. Drzala razne dijete, uglavnom posni jelovnik za ciscenje jetre .. .ali avaj … stomak stoji pa stoji. I sto god pojedem naduta samo sto ne puknem. Otisla na test za intoleranciju i otprilike sve mi smeta, samo 4 namirnice su mi zelene. I tako se demotivisem jer ne znam vise sta mi prija i sta ne. Kad bi se desilo neko cudo i kad bi mi neko rekao sta da jedem bila bih mu vecno zahvalna. Da, sklona sam i kandidi, pa se onda pridrzavam one bazne hrane i svasta nesto …
Ne jedem industrijsku hranu, peciva, gazirano, grickalice … Volim mladi sir, jaja, ne volim meso … I jedini porok mi je slatko, organizam mi stalno kuka za slatkim, izbegavam , a i kad pravim uglavnom nesto domace bez secera … i tako, gubim nadu da cu ikada izaci iz svoje truntavosti.
Da li ti je ovo prava e-mail adresa? Poslala bih ti da pročitaš nešto što bi ti možda pomoglo.
Tanja, bila bih zahvalna ako mozes da mi posaljes na ovu adresu sa koje sad pisem.
Hvala unapred
Poslala!
Ja sam prinudna truntavica i nekada zavidim truntavicana! Umirem od zelje za vezbanjem, ali ne mogu, jer nema ko da cuva decu. Oni su mali 4 i 3 godine, ako vezbam kod kuce skacu po meni, muz nece da ih pricuva da bih ja otisla na trening, a kasno se uspavaju tako da ne mogu da cekam da tada vezbam. Ako imate neku ideju kako da pobedim tri muska bila bih zahvalna!
Ne treba da ih pobediš, već da od muža napraviš saveznika 🙂
Reci mu da ti treba njegova pomoć i podrška da bi uradila tu sitnicu. Sigurno da i on želi da se bolje osećaš i da imaš više energije, ali i da dobiješ svoj ventil 🙂
Ако желиш да вежбаш с теговима, искористи их за то 😀
Океј, немојте ме сад напасти због таквог хумора, али, сигурно постоји начин да искористиш то што су деца мала да ти помогне у вежбању. Рецимо, знам да се Мирка Васиљевић по медијима куне у то да витку линију одржава управо трчањем за том ситном децом коју има..
Ništa joj ja ne verujem, kao ni Nikolini Pišek! (a potajno bih volela da tako izgledam u trudnoći :stidimse: )
Наравно да не! Све су оне богомдане мршаве, шио ми га Ђура! 🙂
Hvala Moo draga, ali vec sam to pokusala i nista ne vredi! On zna da bih se osecala bolje ali jednostavno nema sile koja bi ga naterala da pricuva decu posle napornog dana na poslu! Radila sam kod kuce tvoj 7 minuta trening ali sam morala da odustanem jer mi je bilo kasno da vezbam u ponoc!:)
Bako Strumpf, trckaram ja za decom i imam vitku liniju ali prosto – vezbanje je majka! Ja zelim da budem zategnutija i u kondiciji, a ne da me na kraju dana otkidaju ledja i noge, ili da se zadisem dok podizem decu iz kade! 🙂
A nemate pri ruci babe, dede, tetke, ujake, kumove, sestre, za dva puta nedeljno, odneseš im decu, obaviš trening, za to vreme muž odmara, pokupiš decu, vratiš se i ju-hu?
Sad, kad kapiram kakav je to problem, setim se i da je bio u NS-u jedan fitnes centar gde si mogala da ostaviš dete na čuvanju kod njih. Ne rade više, bar ne na tom mestu, ali sad mi je jasno kakvu poslovnu ideju su imali :)))
Odličan post, draga!
Vraćaš se na uobičaenu tematiku (koju ovaj tvoj čitalac baš voli). 🙂 Ne kažem da ne volim da pročitam po koji “izlet” u tematiku prehrambenih proizvoda; ali to me previše zamara – BAŠ ZATo što razmišljam kao muškarac. 🙂
Ne opterećujem se sa “a šta ako bih uzela manje masno.. blabla” ili “ako danas pojedem, sutra.. blabla – truć”. Ništa od navadenog nije zdravo. Smatram takve misli nepotrebnim, čak možda i nekom malom dozom trovanja našeg lepog uma. Kakve dijete, kakvi bakarni lonci (bakrači!). smanjila prejedanje hledom našim nasušnim, vratila se uživanju u fuizičkim aktinvostima – i prošetala do 15 kilograma manje.
Nije to velika nauka – samo što od toga živi mali milion firmi, farmacija, trenera, prdavaca, pa svakom od njih treba naponiti džep.. na uštrb svojeg ličnog džeparca.
Para za igračke, dijetetke proizvode i DVD-jeve nemam. Imam svež vazduh, dve noge i dobru volju. “All you need” 🙂
Samo nastavi da pišeš. Sila si, draga!
Marija
Jako nam se dopada Vaš blog i hvala na korisnim informacijama !
Vaš JABA Juice & Salad Bar
http://www.jabajuice.rs/