Tvoj lični put u Pariz [priprema za početnice u teretani]

Kako da počnem, imaš li neki program, možeš li da mi napišeš plan za početnice u teretani ili svoj program?

Ne mogu, kažem, to mi je pipavo, zahteva puno vremena, ne mogu pojedinačno da pišem programe, nisam ni profesionalni trener, a i ne znam šta ti treba. Svoj sam trener, svoja sam odgovornost.

Međutim, kapiram da ti je baš teško, kao početnici, da zamisliš početak u teretani, ako nemaš ama baš nikakvog prethodnog iskustva. Ne vredi da uđeš među tegove i trenažere i švrćkaš se s peškirom i flašicom vode bez ikakvog plana, to je kao da odeš u Pariz, bez mape, izađeš na nekoj stanici, pogledaš oko sebe ulice, kafee, pekare i radnjice i kad se vratiš kući kažeš, wow, bila sam u Parizu.

U teretani su sve te znamenitosti koje treba posetiti, i o kojima vredi nešto znati. A najbolje je za taj put pripremiti mapu, imati plan i nešto ideja šta s tim putovanjem da se uradi.

(Foto: Philippe Halsman, 1952)

Putovanje s agencijom

Na putovanje u Pariz možeš da kreneš preko agencije, pa će ti ona sve obezbediti, i smeštaj i obilazak znamenitosti i priču o njima. Prepustiš se i ne misliš.

Agencijsko putovanje u teretanu možeš da počneš tako što ćeš s odabranim fitnes centrom da proveriš da li imaju program za početnice i da li dobijaš podršku da naučiš kako da ga koristiš. Da li imaš pravo na prvi besplatan trening i da li ima programa koji baš tebi, konrektno, odgovaraju (mršavljenje, nabacivanje mase, povećanje mišične mase, podizanje kondicije…). Da li uz realizaciju tog programa imaš stručni nadzor, koji podrazumeva edukaciju, korekciju, komentar. Ako sve to ima, uzimaš to putovanje.

Ne tražiš program za smanjenje velike guze ili skidanje pištolja sa bokova, to je kao da hoćeš da posetiš londonski Big Ben u Parizu. Nema. Ne postoji tako nešto. Građena si  kako si građena, salo se gomila tako kako se nagomilalo, i ciljanih vežbi za ciljane “problematične zone” ne postoji. Postoji samo da povećaš mišićnu masu na određenom delu tela, i da usput mršaviš po celom telu, redosledom i brzinom koji zavise od tvoje genetike i napora koje ćeš uložiti u treninge i pažnjom koju ćeš posvetiti kuhinji.

Individualno putovanje s vodičem

U Pariz možeš i s vodičem, dakle, ličnim trenerom. To znači da ćeš videti sve, da ćeš mnogo više naučiti nego kad si na grupnom putovanju, da ćeš moći da pitaš i da ćeš dobiti sve na tacni, samo za sebe. Nema gužve, nema laktanja i nema zabušavanja.

To je skupa varijanta, tipa 10 do 15 evra sat, plus članarina, ili neki popust za članarinu koji možda može da ti obezbedi trener na određenom mestu, ili neki popust za unapred dogovoreni broj obilazaka znamenitosti u toku meseca, proceniš sama pros and cons.

Na tržištu ima jako mnogo fitness trenera, sertifikovanih ili ne. Dobrih ili ne. Zainteresovanih, ili  ne.

Moj lični savet je da prvo obratiš pažnju, više nego da li ima papire i da li izgleda savršeno, na ovo kod trenera:

• da li te je pitao za tvoje zdravstveno stanje, hronične bolesti, fizička ograničenja, preglede koje si prethodno obavila
• da li te je pitao za tvoju prethodnu (ne)sportsku istoriju, imaš li iskustva, ili ne, na kom si nivou kondicije i snage i znanja
• da li ga interesuje koliko dugo imaš problem koji želiš da rešiš (truntavost, ili višak/manjak kilograma), da li zna koji problem hoćeš da rešiš
• da li te je pitao koji su tvoji planovi, kratkoročni i dugoročni
• kakve su ti navike u ishrani i kakav ti je stil života izvan ovog putovanja, da li si spremna da ga menjaš i da li imaš uslove i znanje da ga menjaš.

Trener kojeg sve ovo zanima, znači da te posmatra kao osobu, specifičnu, a ne kao usputni posao, i možeš da računaš da će razmišljati baš o tebi, i raditi s tobom promišljeno, u skladu sa svim tvojim gornjim odgovorima.

Nakon toga ide njegova sposobnost i volja da te nešto nauči, a uz sve to idu rezultati.

Samostalno putovanje

Za to je neophodno da imaš mapu, kartu, plan, da se malo pobliže upoznaš s Parizom koji planiraš da obiđeš. Ne moraš da znaš francuski, ali, naučićeš ako dovoljno dugo ostaneš 😉 Za početak je dovoljno da razlikuješ Notr Dam od Ajfelove kule.

Ne treba ti veliki prtljag, ne treba ti preteran novac, bitno je da imaš plan i da imaš predstavu o tome gde si i šta treba da radiš.

Šta ti treba, a šta je višak, za trening s tegovima u teretani?

Treba ti

Šipka, bučice, slobodni tegovi.

Pogledaj kako je opremljena sala za vežbanje. Ako ima suviše trenažera i mašina, to obično nije mesto za ozbiljan trening s težinama. Ti treba da obratiš pažnju da li imaš benč klupicu, nosače za šipku, ima li šipki, koliko su teške, ima li različitih težina tegova (idealno na 1.25 kg razlike), različitih težina bučica. Ako toga ima, imaš sve. Nije loše da je traka za trčanje ispravna i da ima tu još po koji karido izazov.

Dobra tehnika

Za rad sa slobodnim tegovima, najvažnije da vežbaš tehniku. To radiš tako što pregledaš YT klipove, specijalizovane sajtove od poverenja, slike, druge. Sebe gledaš u ogledalu i proveravaš da li to izgleda onako kako si videla na video-klipu.

Osim ogledala, za tehniku je bitno da izrađuješ pokret od početka do kraja, da ne žuriš, da paziš na disanje, držanje kičme, položaj nogu, zavisi već od vrste vežbe. Dok vežbaš tehniku, ne radiš sa velikim težinama, da ne bi došlo do povrede.

Nikad ne oklevaj da pitaš da li radiš dobro. Pitaj dežurne trenere, ne ostale vežbače.

Flašica s vodom, peškir

Voda, jako bitna. Ne zato što ćeš dehidrirati za sat vremena, jer nećeš. Već zato što je važno da se hidriraš po malo. Piješ vodu u malim gutljajima, na primer u pauzama između vežbi. Podiže koncentraciju, pomaže odmor.

Peškir. Misli na sebe kao i na druge. Podmetni ga ispod sebe kada radiš, prebriši se ako si se preznojila.

Komotna odeća i patike bilo kakve

Ima vic. Gojaznoj ženi kažu da obuče nešto komotno za svoj prvi trening. Ona odgovara, ja da imam nešto komotno, ne bi mi padalo na pamet da dolazim ovde da se mučim.

Oprema, komotna, trenerica, majica koja nije pamučna, sportski grudnjak. Ne sa žicom. Ne push up. Push up je vrsta vežbe i to je jedini pušap koji te interesuje tih sat vremena.

Patike. To što trenutno imaš samo tenisice, ili patike za trčanje, stvarno je za početak nebitno. Jedino stvarno, ali stvarno nemoj da biraš patike na skrivenu ili neskrivenu štiklu/platformu. Ni šljokice nisu bitne. Dakle, za početak, uopšte nije bitno kakve su ti patike. Ako ostaneš i zagrizeš, pričaćemo o tome, ali i dalje to neće biti velika mudrost.

Vaspitanost

Znam. Ali, da vam kažem, nebrojeno puta sam za muškarcima vraćala tegove na mesto, oslobađala šipke od tegova, vijala po ćoškovima određenu težinu bučica, pa i brisala klupice od znoja.

Eto, čisto da znate, dešava se i vi niste od tih: vraćaš sve na mesto, prebrišeš tragove svog znoja peškirom ili papirom i dezinfekcionim sredstvom koje neki klubovi imaju, ostaviš za sobom sve kao lepo vaspitana osoba.

Nešto za preobuku

Misli na to kakva se vraćaš kući i pripremi sve da ne nazebeš (moj sin kad je bio mali, kaže, mama, daj mi kapu, nazebaću) i da te ne produva dok se još vruća i oznojana, a zadovoljna, vraćaš posle treninga.

Ne treba ti

• Teretana prepuna mašina, trenažera i šarabara.
• Rukavice, pojasevi, trake.
• Suplementi.
• Fensi-šmensi oprema.
• Šminka i frizura.

E, takoca.

To smo sada popisali, sledeći put, putujemo u taj Pariz već jednom! (klik za tvoj prvi program vežbi)

(dodajte ako je nešto propušteno, pitajte ako nešto nije jasno, izbacite ako mislite da je nešto višak)