[Esej za kolokvijum: slučaj Ivana Španović-Blic-Mooshema] Rizici posredovane interakcije

2

Napomena: Ovaj blog, tj. konkretno, tema sa njega, je još jednom bio predmet studentskog rada. Ovog puta kao kolokvijum iz Psihologije komunikacije na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum. Rad je napisala i odbranila studentkinja Mirjana Feketić kod  doc dr Kristine Brajović Car, profesorke na ovom fakultetu.

Dobila sam pravo i zadovoljstvo da ga objavim ovde, u celosti.

Studentkinja je dobila maskimalan broj bodova.

***

Rizici posredovane interakcije po uspešnost komunikacije

Pojam komunikacije i ponašanja, skoro da možemo izjednačiti, jer svaka akcija, može biti shvaćena kao saopštenje, poruka (Mandić, 2007.). Ovo bismo mogli tumačiti i kao stimulus koji izaziva određenu reakciju, bili toga svesni pošiljalac i primalac ili ne (Rot, 2004.). Naravno, sve što se dešava, nije izolovano, uvek je smešteno i u širi okvir, što je neophodnost (Mandić, 2007). Posredovana komunikacija je posebno osetljivo područje, jer postoji još jedan elemenat – posrednik, dodatni kanal prenošenja. Na primer, simultani prevodilac na sastanku, računari koji posreduju u e-mail komunikaciji ili televizija i novine. Ako bismo želeli da budemo sasvim precizni, čak i ono što smatramo direktnom komunikacijom je posredovano našim referentnim sistemom. Zbog toga je važan deo definicije pojma „dogovoreno značenje“. Upravo na ovom mestu postoji rizik i mnogo je veći u oblasti gde ima više kanala prenošenja.

Ilustrovaćemo ovo na primeru pronađenom kod blogerke, Tatjane Vehovec (19.11.2014.). U dnevnim novinama „Blic“ je navedeno u naslovu članka da naša atletičarka Ivana Španović „bukvalno živi na vodi“ (19.11.2014.). Proverom ovog teksta i nalaženjem izvora informacije (19.11.2014.) Tatjana Vehovec je utvrdila da ovde nedostaje kontekst. Zapitala se i kakve posledice po javnost ovo može imati.

Da li u ovom primeru postoji skriveno značenje? Da li je to uspešna komunikacija? Po čijim merilima? Šta bi tu bilo dogovoreno značenje? Koji je cilj pošiljaoca poruke? Kome je poruka upućena? Ima li u njoj elemenata igre (Bern, 1987)? Između koga se odigrava interakcija? Koja pravila funkcionišu u ovom „komunikacijskom sistemu“ (Mandić, 2007).

Odgovori na ova pitanja ostaju u sferi pretpostavki i ličnih shvatanja.

Pojam „igra“ je definisao Erik Bern u svojoj knjizi „Koju igru igraš?“ (1987). Po njemu, ljudi imaju nekoliko osnovnih psiholoških potreba: „gladni“ su stimulusa, priznanja i strukture. Upravo u ovom kontekstu bismo mogli razmotriti gornji članak. Čovek je socijalno biće i za njega je od najveće važnosti da bude priznat od drugih ljudi, da bude primećen, kako bi potvrdio svoje postojanje. Društvene interakcije preko medija ovo omogućavaju, jer ljudi imaju mogućnost da sebe svrstaju u odgovarajuću grupu. „Ako je reč o teoriji igara, iz ovoga sledi načelo da bilo kakvo društveno opštenje ima biološku prednost nad odsustvom opštenja“ (Bern, 1987).

Tekst iz novina može biti shvaćen na više načina, kao obraćanje roditelja – roditelju, odnosno pripadnost istoj grupi koja je zabrinuta ili kritikuje ponašanje javne ličnosti, jer utiče na čitavu populaciju mladih devojaka. Moglo bi to biti i obraćanje deteta, sa željom da ostvari svoju dobit, po svaku cenu. Trenutno važi stereotip da mlade devojke uglavnom žele da budu mršave, bez obzira na posledice. Što s jedne strane izaziva osudu, a s druge strane regrutuje nove pristalice ovog mišljenja. U svakom slučaju, autor teksta iz ovih novina, osigurava publiku i pažnju. Kao što naglašava Erik Bern u svojoj knjizi, ono čime se vodimo je koliko je nešto prihvaćeno u određenoj kulturnoj sredini.

Neizbežno pitanje koje se postavlja je etika poslate poruke i čija je to odgovornost? Pod tim svetlom, nije više dovoljno samo pitanje da li je komunikacija uspešna ili ne. Kriterijumi za određivanje uspešnosti komunikacije se razlikuju i zavise od toga šta je cilj, kao i na kojem kraju se nalazimo. Što nas, opet, vraća na početak i na termin „dogovoreno značenje“, ovo je, svakako, teže postići kada je u pitanju posredovana komunikacija putem medija.

Literatura:

Bern, E. (1987). Koju igru igraš? Nolit, Beograd.
Mandić, T. (2007). Komunikologija: Psihologija komunikacije. Klio, Beograd (str. 18-33).
Rot, N. (2004). Znakovi i značenja: Verbalna i neverbalna komunikacija. Beograd: Plato (str. 22-31).
http://www.mooshema.com/2014/11/18/ivana-spanovic-i-dijeta-na-vodi-ili-kako-vise-nemam-zivaca-za-ovakve-novine/ ; 19.11.2014.
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/511817/Da-li-ste-sigurni-da-biste-zeleli-da-budete-kao-ona-Ivana-Spanovic-bukvalno-zivi-na-vodi ; 19.11.2014.
http://www.youtube.com/watch?v=VffQ6GXcDFQ; 19.11.2014.

[divider]

Slučaj Mooshema na univerzitetu

Od 2010. godine, ovaj blog je više puta bio tema seminarskih i ostalih studentskih radova iz različitih predmeta. Od medijskih analiza i tema elektronskog izdavaštva, preko primera pokretanja širih društvenih akcija u online okruženju, do poređenja bloga i medija kroz primere istraživačkog rada na ovom blogu. Uglavnom su to predmeti iz  medijskih komunikacija, digitalnog izdavaštva, komunikologije, psihologije i sociologije.

Većina radova je u svom podnaslovu imala “Slučaj bloga Mooshema” i uvek bih videvši to, prvo doživela jedan mali infarkt od neizvesnosti šta ću o ovom blogu pročitati, a onda mi se ne bi osmeh skidao s lica, upoznajući sopstveni blog kroz neku naučnu oblast i sagledavajući ga tuđim okom. 🙂 Neobično i divno iskustvo. Ima jedan seminarski rad iz 2012. godine iz predmeta Elektronsko izdavaštvo, koji u celosti, na 18 strana, analizira ceo ovaj blog, kao evolutivni proces razvoja bloga kao medija, mene kao autorke, od najranijih tekstova, pa sve do promene tema interesovanja, stila, logoa, dizajna. Taj rad minuciozno analizira i zajednicu okupljenu oko bloga, pa čak i pojedine autore komentara, istražujući istoriju slaganja, neslaganja i vrste rasprave čitalaca bloga sa mnom, kao autorkom. Predivnoća jedna!

I sve su dobile najviše ocene, ili najveći broj bodova.

Kažem, sve. Da. Studentkinje. Isključivo. 😀

About Author

Osnivač, autorka i urednica Mooshema.com. U slobodno vreme ovde, negde s porodicom, u kuhinji, u teretani ili na stazi, u radno vreme bilo gde odakle može da se radi kopirajting, analitike, strategije i konsalting na društvenim mrežama, kao i društveni aktivizam.

2 Comments

  1. Srdjan Staletovic on

    Draga Tatjana,

    neobično mi je drago što skromno, ali iskreno i upečatljivo umeš da pokažeš ponos. Divno je i što pokazujući ponos i zadovoljstvo tolikim radovima koje je tvoj tekst nadahnuo – upečatljivo pružaš veliku podršku drugima.

    Istinski, toga ima sve ređe. Zbog toga mi je još draže što te poznajem i što sam siguran da ćeš još mnoge podržati, pohvalitii inspirisati.

    Svako ti dobro želim i pozdravljam te,

    Srdjan Staletović

    • Hvala i tebi na ovom komentaru.
      Posebno zato što si iz jednog profesionalnog sveta koji odnose sa javnošću posmatra mnogo dublje i znalačkije.

      Od svakoga ko je pronašao inspiraciju ovde i to podelio sa mnom, ja dobijam uzvratnu inspiraciju. To, uz ljude koje sam preko bloga upoznala, čini najveću vrednost ovog bloga.

      (imam kod sebe i jedan rad u kojem stoji i savet: “autorka bi mogla, radi povećanja čitanosti i uticaja da piše češće, svaki dan. Tako bi izbegla i monotoniju”. — Svaki put kad ne stignem da pišem, ili nemam temu, meni ova rečenica nepoznate studentkinje u glavi :))))

      Hvala ti, Srđane.

Šta ti misliš? Reci! [Komentarisanjem na ovom blogu, saglasni ste sa Uslovima korišćenja]

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.