Trening and fucking u autobusu, ili: fitness everywhere! [18+]

Nisam tip za gradski prevoz. Sve alternative dolaze u obzir, auto, taksi, hodanje, bicikl, roleri, skejt. Oh, wait, otkud meni roleri. I skejt. OK, sve alternative dolaze u obzir osim rolera i skejtborda, koje nemam i numem. Sve, samo da ne moram u bus.

Osim kad sve alternative propadnu i odlučim da ću peške s posla i shvatim da ova nimalo damska torba na jednom, i ovaj nimalo damski laptop na drugom ramenu otežavaju moje kretanje i povećavaju rizik da dobijem skoliozu kičme dok ne stignem kući, jer komp je daleko teži, iako je nimalodamska torba daleko neurednija.

Ovo sam ja, hodam koncentrisano ulicama Novog Sada, zamislite.

U jednoj ruci torba s laptopom,  u drugoj prepuna ženska torba u kojoj su, između svih otvorenih karmina i zgužvanih računa i korišćenih papirnih maramica, i rokovnika koji nikad ne otvaram ali uvek nosim, čak i dva nepojedena kuvana jaja spremljena za užinu. Hodam dugim i čvrstim koracima s teretom u rukama – farmer’s walk.

Ugledam bus, moj  broj rekao mi sin, kapiram da s ovim opterećenjem neću peške daleko stići, potrčim, ubrzavam na crveno, pretrčim pešački, o, kakav kardio.

Obilazim sporije pešake, pravim slalom između njih da ih ne udarim i ne srušim, mislim samo na prolazak kroz cilj vrata busa, i osećam da upravo počinje HIIT trening za koji se nisam ni adekvatno zagrejala.

Bus mi pobegne, normalno, puls taman na 150. Zatvori mi vrata ispred nosa, normalno, puls na 200.

Fucking parter

Stojim na autobuskoj stanici i hladim malopre zagrejane mišiće uz vežbe na parteru – s teretom koji jedva držim – vežbe izdržljivosti i ravnoteže.

Otežavam sebi tvitovanjem rukom koja nosi lakši teret, da ne preforsiram mišić, jako dobre vežbe za podlaktice.

Konačno, posle 20 minuta zagrevanja i hlađenja, stiže bus broja moga. Gužva. Uglavim se negde bliže srednjim vratima, imam mesta taman da stojim  na jednoj nozi – vežbe za kvadriceps – pa to radim u serijama od 100 ponavljanja sa svakom nogom, kako mi se koja umori ili me neko očepi.

Fucking strength

Svaki put kad bus skrene ili koči, još čvršće hvatam šipku da ne odletim – pull & push vežbe za bicepse – pa menjam ruku da mi se ravnomerno obe razviju. Pri tome pazim da to sinhronizujem s promenom noge, da se ne skobeljam dole – vežbe za koordinaciju. U nekoliko navrata, kada postane gužva na uspravnoj šipki, pokušam da se uhvatim za naslon sedišta iza sebe – zbog tricepsa, i u mislima pokušavam da se uhvatim obema rukama za gornju šipku, jer bi mi prijalo za leđne mišiće, a i da odmorim noge. Procenjujem da s dodatnim tegovima obešenim na oba ramena, sigurno neću moći da radim zgibove. Posebno računajući i na dodatnu težinu ovog tuđeg deteta koje mi se zakačilo za slobodnu nogu.

Fucking weights

Detetova majka kreće prema izlazu na jednoj stanici koja nije i moja, i ja joj pomognem da pokupi i torbe koristeći jedan vešti dead lift, dok ona panično izvlači svoje dete iz gužve. Njihovim izlaskom, oslobođena mi je jedna noga, sad mogu ponovo da ih menjam na to malo slobodnog prostora koji zadržavam.

U jednom trenutku, na stanici gde je ušlo još 100 ljudi, i kada je moja fitness pozicija značajno otežana, shvatim da upravo veoma dobro radim vežbe za core body, sa posebnim akcentom na stomačne i bočne mišiće. Održavam ravnotežu i počinjem da osećam trbušnjake.

Fucking circle training

Nešto pre moje stanice, shvatam da je strečing, koji sam morala da radim na gornjem delu tela da bih videla na kojoj smo stanici, sasvim dovoljan da pokušam da se probijem prema izlazu, na jedan active recovery cardio, peške do kuće jednu stanicu, na vazduhu. U busu ostavljam 150 rekreativaca i 50 srećnika na rezervnj klupi.

Ponovo farmer’s walk, krug se zatvara, sa malim dodatkom kad sam već bila na ivici snaga, vežbe za gluteus stepenicama na peti sprat. Ispadaju mi ključevi ispred vrata, ulažem krajnje napore da uradim čučanj i dohvatim ih.

Oh, fuck!

Kod kuće pre tuširanja, vidim da su mi se i kuvana jaja u torbi razlupala tokom treninga. Oh, pomislim setno, to znači da je bilo i tucanja, samo što ja to uopšte nisam primetila.

Oh, fuck…

Ilustracija preuzeta odavde (ovo je žena Aleka Boldvina, ona namerno, 365 dana, radi yoga everywhere)