Ljudi se školuju za nutricionistu. Zašto onda radije verujemo internetu nego struci? Komentar nutricionistkinje Jasmine Mitrić na ovu pojavu, prenosimo u celosti, bez izmena. Oprema (podnaslovi) redakcijski.
Slušajući ljude, a i prateći mnoge portale, forume, blogove, primetila sam da su mnogi „sami svoji majstori“ kada je dijetoterapija u pitanju, i da se retko ko i zaista obraća nutricionistima i dijetetičarima. Kada ih pitate zašto, odgovor je sličan „ma nemaju pojma“ i postavljaju se kao da, zahvaljujući internetu, znaju mnogo više o dijetetici i nutricionizmu, biohemiji, anatomiji i fiziologiji… Neću da ulazim u to zašto su kolege navukle gnev na sebe, ali želim da znate da ne možete baš uvek sami da postavite sebi dijagnozu, i sami nađete rešenje. Još nešto, to što je neko pročitao nešto članaka na internetu, par knjiga nekih wellness gurua, ne čini ga nutricionistom i ne znači da se zaista i razume u ishranu.
Nema supernamirnica
Ako ste se obratili nutricionisti za pomoć, ne očekujte da će vam preporučiti neku supernamirnicu kao rešenje svih problema. Nećete dobiti ni magični suplement, ili šaku suplenemata koji su vam „neophodni“ za gubitak telesne mase, pročišćenje jetre ili ko zna šta već (mada negde i hoćete). Nećemo vam strogo isključiti iz ishrane 5, 10, 50 namirnica koje vam navodno narušavaju zdravlje i gomilaju masne naslage (osim gde je to zaista neophodno), niti ćemo tvrditi da je Atkinsonova, LC, LCHF, bezlutenska, horno, ili koja god dijeta, najbolja i obavezna do kraja života.
Nema prečica do zdravlja i vitkog struka
Nema namirnica koje baš nikada ne smete pojesti i koje će vam uništiti zdravlje posle jednog zalogaja. Nije moguće rešiti zdravstvene ili estetske probleme izbacivanjem namirnica ili grupe namirnica, i tačka, i ne postoji dijeta koja odgovara svima, ili čak svim ljudima sa određenom krvnom grupom! Ono što možemo da uradimo za vas, pre svega je da utvrdimo šta je vaš problem, da vam na osnovu tog problema, u saradnji sa vama, odredimo najbolji plan za promenu navika, dijetoterapiju, i naučimo vas da od isplaniranog retko odstupate.
Žao mi je, ali jutarnja limunada neće ubrzati mršavljenje
Znam da nije ohrabrujuće čuti da vam ananas neće istopiti naslage sa stuka, da ispijanje vode sa limunom neće ubrzati mršavljenje i da vam nije baš sav šećer smrtni neprijatelj, ali morate biti strpljivi i imati povrenja u nas, pitati sve što vas zanima, i ne obraćati pažnju na tekstove u novinama ili blogovima koji vas često mogu dovesti u zabludu. Možda vam se ne smeškamo sa rafova nudeći vam neke supernamirnice, ne iskačemo na društvenim mrežama sa raskrinkavanjem farmaceutske i prehrambene industrije i ne optužujemo mleko ili gluten za sve zdravstvene probleme . Nismo uvek ni tako nasmejani i lepi kao mnogi na slikama sa raznih blogova, ali ima nas koji ćemo se potruditi da vaše navike promenimo trajno, i da vas naučimo da kuvate ukusno i zdravo.
Izvor: Pitajte nutricionistu, ali zaista.
6 Comments
Pa dobro, ajde da ne krenem sa ritikovanjem baš odmah. :))
Od nutricionista sam naučila da treba da jedem na 3-4 sata, da doručak treba da bude između 7 i 8 sati ujutru (a ne u podne), ali mi nisu objasnili zašto – to sam pronašla na internetu. Takođe mi niko od njih nije rekao zašto voće i hleb ne treba da se jedu (po jednima) posle 3pm, a po drugima do 5:30pm – i to sam pronašla na internetu. Od jedne nutricionistkinje sam naučila da obavezno uz doručak pojedem i neku salatu (paradajz, krastavac, kupus…sveže, uglavnom) i to sam usvojila i radim i dalje.
Nutricionisti su mi preporučivali jednom nedeljno šolju kuvane testenine sa kečapom (za doručak), margarin (nikako puter!), viršle, parizer. Posle su prešli na “šunku”, ali ne i pršut, takođe, bez objašnjenja. Kad ti tako niko ništa ne objašnjava ili pokuša sa “jer tako treba”, onda verujem da i ne znaju zašto. Opet, ne kažem da niko od njih ne zna, ali ja imam iskustva sa tri, i sve rade u domovima zdravlja. Nutricionisti su mi pod obavezno savetovali da tri puta nedeljno meso zamenim sojom!
Mislim da je suštinski problem u tome što ne samo naša, već i svetska zdravstvena organizacija koja daje preporuke u ishrani, ne prati sasvim u stopu naučna istraživanja, jer im je potrebno vreme da nešto potvrde. S tim u vezi, ne znam kako im nije bilo jasno posle 50 godina povećane gojaznosti (od kad su žitarice na vhu piramide ishrane), da je šećer glavni faktor gojenja, a ne mast (da, i mast, ako se s njom pretera, a s njom možete da preterate samo kada je u kombinaciji sa UH – prženi krompirići, i sve prženo u dubokom ulju). Niko od njih se nije ugojio tako što je jeo puter na kašičicu, jer bi mu posle treće bilo muka. Posle treće kašičice nutele mu ne bude muka, bude mu lepo pa obrsti teglu. Takođe je zanimljivo da su usvojili da je mast štetna samo na osnovu nezavršene studije. Ono što sam rekla i na FB strani – lekari, farmakoindustrija, naučnici…sve su to ljudi koji, na koncu, rade za profit. Sve ću ja njih saslušati, ali me to neće sprećiti da sve to proverim na iskustvima hiljade ljudi kod nas i ostatka sveta, preko foruma i blogova, znanja iz hemije, učenju o radu hormona i sl. Danas je sve roba, pa i zdravlje, i zato retko kom lekaru verujem. A kako sam shvatila, nutricionista nije lekar, dijetolog jeste.
I da se odmah ogradim, ja jedem vrlo opušteni LCHF toliko opušteni da se i ne može nazvati tako :), gde taj LC je toliko “low” da svaki dan pojedem 50gr ovesnih pahuljica i tri jabuke, a HF opet toliko “high” da mi hrana nije masna, jer mi je od masne hrane muka. Tačnije, izbegavam druge žitarice jer me jako nadimaju, ali isto koliko i presan kupus (na žalost), pa i njega ne jedem u toj formi. Atkins je, pre svega, visokoproteinska dijeta, pa onda masna, ali mi ni ona nije odgovarala iz raznih razloga. Ni jedna propisana dijeta “za sve”, kao guru-fazon u kombinaciji sa raznim praškovima, ne može da deluje na duge staze jer nije prirodna. Ne beremo prašak sa grane, kao ni margarin.
Ono što sam naučila iz tekstova koje nisu pisali nutricionisti (ili su pisali nutricionisti i lekari u švedskoj, koji nude drugačiju ishranu kao dobru, npr) je da ne treba da jedem prerađevine, šećer, umerim se u žitaricama, ne preterujem sa masnoćama (ali ih ne ukidam, kao što većina nutricionista kod nas radi, btw), ograničim unos voća ali samo u periodu kada želim da smršam, jedem žumance (jer je zdravo) ali ne 8 komada dnevno, jer ću opteretiti žuč, i sl, i da je povrće, pogotovo zeleno, crveno voće, mahunarke, zdrave masnoće i dovoljna količina mesa dnevno nešto što bi trebala da usvojim zauvek. O mlečnim proizvodima sve češće svi imaju slično (negativno) mišljenje, ali meni ništa ne može da zameni dve kašike mleka u jutarnjem earl grey-u, i 100ml u pahuljicama, jer mi jogurt stvara kiselinu, i nadima me.
Svi smo različiti i posebni, i to bi trebao da bude posao nutricioniste – da svakom posebno da plan ishrane na osnovu njegovih navika, potreba, zdravstvenog stanja i sl. Meni su dali pola litre jogurta dnevno, iako sam rekla da mi smeta – tako treba. E pa ne treba svima.
(izvinjavam se na predugom komentaru, ponelo me :))
Ja vidim da sve to tu piše. (samo kraće 😉
Složit ću se s Ivanom, sve što je napisala mogu potpisati. Nema tog programa koji odgovara svima, a nutricionisti vole dati režim prehrane prethodno iskopiran u tisuću komada pa samo dijele kako tko uđe u kancelariju. Postoje glavne smjernice zdrave prehrane, ali i u njima treba pronaći balans i poslušati svoje tijelo.
Ja sam sam dva puta bila kod nutricioniste na prefledu, jednom na režimu, Prvi put, sve regularno, Dom zdravlja. Prvo, smetalo mi je što nutricionistkinja ima veći višak od mene, iskreno. Drugo, držala sam se režima u gram i minut, i ugojila se 3 kg za mesec dana. Nisam mogla da je ubedim da nisam ‘varala’.
KOd druge sam otišla na pregled, privatno, odmah mi je ponudila neki Zepterov preparat, od 50€ jer delujem umorno. Toliko.
Sama svoj majstor, uz ovoliko godina i iskustva, def znam šta meni odgovara.
Znam da su neki nutricionisti po domovima zdravlja pacijentima “uvaljivali”, po skupoj ceni, neke američke tablete za mršavljenje. Toliko o njivoj posvećenosti pacijentima. Sve je biznis.
Teško je naći dobrog nutricionistu. Smešno mi je bilo kad sam otišla u onaj centar za hrono ishranu i videla da kod njih radi žena koja ima sigurno 30-ak kg viška i izgleda bolesno. A tek kad sam čula da nutricionisti po domovima zdravlja preporučuju margarin umesto putera, iako verovatno dobro znaju kako se proizvodi i šta mu se sve dodaje da bi imao prihvatljiv ukus… Na kraju sam postala sam svoj nutricionista, slušam svoje telo, dajem mu šta želi, a izbacujem ono što ne želi (kao na primer mleko, koje ne podnosim).