Obožavam svoj blog! Obaška što mi donosi mnogo predivnih interakcija sa vama, za koje bih bila uskraćena da se nismo ovde upoznali.
Nego, i zato što su blogeri (većina) baš posebno nešto.
Upoznam blogerku, kulinarku, nikad se nismo srele, ali čitamo se, komentarišemo, pomalo savetujemo svaka iz svog. I ja juče počnem da se spremam (u glavi) da pravim mužu rođendansku tortu koju mu je njegova majka, koja nas je skoro napustila, pravila od rođenja. Uvek istu. Koju sam jela do sada 17 puta.
Kada joj pretprošle godine, u dubokoj starosti, nije uspela, setih se (okasnih) da pitam za recept. Nije više mogla da se seti, a nikad nigde nije zapisala jer je znala da je ponovi svake godine u maju. Sve dok nije toliko ostarila, da više nije znala ni sastojke da pobroji. Prošle godine sam probala da uskočim, ali, nisam se proslavila, od svega što sam napravila, prepoznali smo samo jagode iz baka-Marijinog originala.
Znate, postoje te neke sitnice koje su mi u porodici bitne. Te mikroveze o kojima brinem. Jedna od njih je svakako da pokušam da održim posebne rituale i među njima bi svakako bila ta, baš ta torta, ne moj loš pokušaj od prošle godine, nego nešto što liči. Ovog maja ponovo imam fore da pokušam.
I setim se da pitam svoju omiljenu food blogerku. U nju imam potpuno poverenje. Reci mi, imaš li recept za takav i takav patišpanj. Ili link na proveren recept. Moram da napravim tortu koja liči na ovo i na ono. Dole ima ovo, pa od gore ono, pa se na to sve stavi to, pa se prekrije onim, a onako je duguljasta, pa sve tako. Tako nekako.
Znate šta! Ona je sinoć odmah napravila jedan patišpanj koji mi je u toku dana preporučila, ali ga je prvo sama proverila i jutros sam dobila, ovo, evo još uvek sam naježena od dragosti i neverice:
Ja… ne znam. Ovo mi je kao neki poklon. Kao nešto. Kao sve. Ovo je nekako previše, da se skoro stidim, ali u isto vreme znam da je učinjeno iz duboke potrebe da mi se učini, pa se ponosim.
Štajaznam. Srećna sam što imam ovaj blog, jer mi je pružio priliku da budem ja, a onda mi je pružio priliku da mnoge upoznam i zavolim zato što su oni, pa da se tako nađemo, prepoznamo, priskočimo i učinimo nešto kao najmilijem.
Ovo nije običan recept za patišpanj, ovo je ceo svemir.
Hvala ti, Maja! Ne zameri, molim te, što je tvoje lično pismo, bez pitanja, osvanulo ovde, ali ovim bih se hvalila celom svetu.
***
Dok ja ne napravim, osim patišpanja koji vidite u pismu, a koji je Maja sinoć proverila na osnovu ovog recepta, biće još i ovaj krem, po Majinoj preporuci, iako sam planirala da se švercujem s pudingom od vanile bez kuvanja i puterom ;-), jagode i šlag.
6 Comments
Moram da Vam kazem da nisam ni sumnjala koja Maja je u pitanju. Po njenom receptu sam PRVI PUT u zivotu napravila princes krofne. Savrsene! Ponovljene posle toga jos nekoliko puta, i svaki put bile SASVRSENE! Tulumbe sam pravila, ali tek kada sam po njenom receptu napravila, moj muz je rekao da vise nece posecivati poslesticarnicu u Prizrenskoj. A za sebe sam nasla savrsenu pitu sa jabukama. Isprobala sam jos gomilu recepata i uvek bila odusevljena. I uvek se vracam njenom blogu i u nju imam najvise poverenja.
P.S. I ja sam tako zimus pravila cokoladnu tortu, onakvu ko sto sam jeo u poslasticarnici kod Konja kad sam bio mali-reci moga muza.
Srecan rodjendan i pozdrav!
Ja sam po prirodi opširna, bar preko tastature, i retko kada ostanem bez reči, a sad, eto… Ne znam šta bih rekla. Dirnuta sam, i hvala ti.
p.s.
I nadam se da će recept za patišpanj poslužiti svrsi 🙂
Prelepa priča! Zbog porodice, te u kojoj jesi i koju gradiš i ove blogerske. A nadam se i da ste ušle u trag baš tom, najlepšem patišpanju!
evo pratim vas vec neko vreme i imam jedno pitanje,zapravo jednu molbu ako neko moze na neki nacin da mi pomogne.Otkad znam za sebe drzim neke dijete,i stalno sam nezadovoljna svojim izgledom.prosle godine sam drzala proteinsku dijetu,naravno na svoju ruku,i od tad ne uspevam da smrsam,pogubila sam sve konce,izbacila sam dosta namirnica iz svoje ishrane,i na kraju zeznula stitnu zlezdu i hormone,zeznula zeludac…sve sto pojedem mi smeta.desi se nekad da ne osecam glad ceo dan,pa jedem jednom denevno,a nekad bih jela po ceo dan i posle mi bude muka.jel moze savet ako je neko imao slicna iskustva,kako da se opet vratim u normalu?
Draga Jelena,
Ono što bih ja uradila da sam na tvom mestu: pravac opšta praksa, razgovor o tegobama, uputi za specijaliste, pa redom. Moguće da je došlo do poremećaja metabilizma, možda hormonskih poremećaja, ko zna, sve te uzroke treba tražiti i lečiti, stručno.
Ti si sebi već jednom napravila problem dijetom “na svoju ruku”, nemoj popravljati stvar “na svoju ruku”. Ne traži rešenja na internetu, već jedno rešenje sa interneta ti je odmoglo.
Sigurna sam da je rešivo, ali odluči se za odgovornost prema sebi i – pravac stručnjaci 🙂
Drš se i svako dobro!
Dusice jelena, sve se to da dovesti u red. Telo je apsolutno fantasticno.. i, hvala Bogu, ima fascinantnu moc regeneracije.
Kao sto ti je rekla Mooshemica – lekar. .. endokrinolog. Kod simptoma poremecene ishrane i poremecaja u ishrani, zna da se malko povredi endokrini sistem. Ako je tako, odlicno.. znas sta je u pitanju – resiivoo je. Ako nije, Boze moj..svi imamo neku slabu tacku, nesavrsena smo ljudska bica.
I, iz licnog iskustva, cini mi se da bi bilo fino da vidis da li postoji alergija na neku namirnicu.. zato sto to ume da stvori i mentalne probleme ako postoji.
Dodala bih i terapeut (lakse je).
I beskrajno puno neznosti, razumevanja i ljubavi prema sebi.
Polako.. dok se telo regenerise, ti taman upoznajes istinsku sebe i kako da budes u miru sa sobom i svojim telom – bez dijeta. To je jedna divna avantura upoznavanja sebe i spoznavanja sta to znaci ‘prihvatiti sebe’ ‘voleti sebe’.
Ako se bojis, nebitno.. idi uprkos strahu.
Bila sam na tom mestu na kom si ti sada, i mnogo gorem. I.. sve se da isceliti ako se istinski zeli.
Ljubim..