Pepeljugina zla sestra i patike za trčanje

Trebalo bi da kupim nove patike za trčanje. I jedva ne čekam to korinđanje.

Srećom, nisam taj faktor da dobijem neke na testiranje, a ni to, evo pokazuje maraton u Berlinu, ne mora uvek da bude najvedrija verzija. (ako vas mrzi da kliknete, Nike je sponzorisao potencijalnog — i faktičkog — pobednika maratona, koga su nove patike osujetile u obaranju svetskog rekorda za 60-tak sekundi. Ispali ulošci iz patika tokom trke, blamčina za Nike, onolika.) Ja više volim svoje fejlove u izboru da platim sama.

PHOTO: HANNIBAL HANSCHKE/REUTERS

Kupovina patika je smor. Jer to nije ono kao ti sad odeš lepo u radnju, nađeš koje ti sviđaju, uzmeš i probaš levu jer ti je veće stopalo, upariš s njom desnu, istog broja da malo landara i s tim računaš, vežeš pertle, sve pet, platiš, hvala doviđenja prijatno. Kako sam ja lepo kupila svoje prve. Posle sam saznala da su muške, ali i moj broj je odgovarajući za Pepeljugine zle sestre, pa se nisam mnogo fenirala na to.

Kad sam kupila druge patike u životu, sa nešto malo više mozga, te su mi povređivale levo koleno. Kad sam kupila treće, verujući da imam još više mozga, ubile su mi kukove. Znači, dva su putića što odavde vode: ili nije prosto, ili ja nisam završila dobar master.

Vrste patika, mačke i miša

Meni to izgleda kao angažman level priprema za veštačku oplodnju i projektovanje statike za Burdž Kalif. Znači, ne možeš da izdvojiš samo sat-dva za to, nego najbolje da planiraš godišnji odmor zbog toga. Jer, koliko god da ima prodavnica patika (a primile su se dobro, ima ih više nego knjižara i pekara), opet moraš da skipuješ sve one patike koje su samo za večernji izlazak, pa one koje su za dnevni izlazak na kafu, pa one koje su samo da ti se boja slaže sa trenericom u kojoj takođe piješ kafu, pa na štiklu i platformu, pa one koje su za baje i tebre koji uz njih nose i kajlu preskočiš, i konačno nađeš koje su baš ono sportske, pa među njima koje su baš ono za trčanje, pa među njima koje su baš za trčanje po ravnom a ne po brdima i terenima, pa onda među njima nađeš koje su po tvom ukusu i planu. I pride ima i tvoj broj, broj koji nose samo retke među nama, Pepeljugine zle sestre.

Lažni doktorat iz pronacije i supinacije

Bilo bi dobro da ne moram time da se bavim, već sam se umorila od elaboracije. Ali, saznala sam još ranije da ne gazim kako treba, i mnogo sam gluplja od kad to znam. I više puta sam promašila u izboru od kad to kao  znam. Problem je i što sam naučila, ali sam i zaboravila, tako da sam u duplom problemu: znam da imam neku pronaciju, ne sećam se više koju, a izgleda da je bitno, iako ne nosim patike koje su za moju pronaciju jer me od njih bole oba kuka i levo koleno, po izboru, što možda govori da nisam ni ukapirala dobro koja mi je pronacija, čekaj! ovo je više od dva problema! Daleko više od dva problema i ključne reči koje sam ponovila milion puta, zalud. Sedi, jedan.

Ali patike za trčanje kupiti moram, uzeću godišnji.

Jebote, meni se probuši patika na palcu

Jer mi ona desna, na prvima koje sam kupila bez mozga i koje i dalje nosim, ta desna koja mi inače malo landara, nju sam uspela da probušim na palcu, DA PROBUŠIM PATIKU NA PALCU, znam, neverovatno, ali ja imam prćast palac na nozi što ni blizu nije toliko simpatično kao prćast nos na bebi, a i pravi troškove. I stvarno nema smisla da svako može da vidi kroz tu rupu kakve čarape imam. Koje se takođe po pravilu buše na desnoj nozi, što bi u  jednom trenutku moglo da dovede do toga da saznate i koji lak na nogama imam, koji bi takođe mogao da bude okrndžan, jer mi i za skidanje laka treba godišnji, ili bar bolovanje. Mislim, bolovanje.

Fensi, ne fensi, ko će sa mnom na kraj

Kupovina patika je super-truper problem. Nisam nešto fensi, ali nije i da nisam. A nešto ne bih i da opet bacim pare za par koji mi šatro odgovara, a pravi mi staračke probleme. Zatim, nije da mislim da patike moraju da se uklope u ono što inače imam da nosim, ali nije i da ne mislim. Ako kapirate, volela bih da održim makar neki estetski i generacijski nivo, ne bih da mi na kraju celog godišnjeg odmora koji trošim na potragu za skrivenim blagom budu pasent baš neke patike jarko crvene sa tamnozelenim šarama i sa fluorescentnim pertlama, jer bi to onda značilo da sam kupila par koji će da živi potpuno nezavisno od mene, da se nikada  zapravo ne sretnemo, čak ni na istoj stazi  za trčanje. Iskreno, nisam od onih koji daju prioriet obući koja samostvara sopstveni kolor-sistem u geotopu Grbavice.

Stričevinu za opremu

Ne bih ni da budem madrfakr. Iako imam to lice kada kupujem sportsku opremu. Mislim, inače imam to lice. Izgledam kao da znam šta hoću i da sam ponela sa sobom celo nasledstvo koje sam dobila od bogatog strica iz Amerike, koliko ti otprilike treba za patike i helanke. Samo maštam da lako i bez infuzije i reanimacije na kraju, pronađem patike za jesen/zimu 2015/2016, može model i iz ranijih godina, može i iz ranijih vekova, samo da nije model za baje i tebre. I da mi ostavi kukove na miru, to me znatno postaruje.

Opremu za graciju

Toliki post, a ja trčim sporo. Jednom sam sa oblačnog trčanja poslala javnosti fotke patki i puževa koje sam usput srela. Drugarica mi je rekla da joj sviđa moj tempo. Objasnila sam da sam zastajala da slikam, mada je trebalo da ćutim jer je komentar bio po meri. Za nekoga ko ima tempo Internet Explorera na dial-upu, Stanislave, preterano sereš oko tih patika.

And than yet, makar dignem dupe sa kauča. I kad krenem, u sebi letim, letim, letim… sve sam sebi kao gracija.