Nšta nije tačno u tom tekstu. Osim verovatno srpskog seljaka, što ne mogu da sporim.
U najnovijoj* kolumni koju je potpisala Mirjana Bobić Mojsilović, Neću da budem EU podanik, hoću da me hrani srpski seljak, interesantno mi je bilo da sve što je iznela kao razloge protiv EU, sve i jedan spadaju u EU mitove, odnosno, hoax, odnosno, neistine ili poluistine.
(*edit: ovo je kolumna od pre, izgleda, pre tačno dve godine, 24. novembra, malopre mi skreće pažnju autorka)
Nabacivanjem više primera, BMB u uvodu u svoj tekst navodi niz problema sa EU regulacijama i direktivama, jedan od njih je i usisivač:
Malo istraživanje po internetu biće nam dragoceno da spremni uđemo u carstvo briselskih birokrata. Osim što su zabranili obične sijalice, pušenje, jake fenove i usisivače jače od 1.600 vati,
Neistina. Izvučeno iz konteksta.
Pravilo sa usisivačima (sijalicama i ostalim aparatima koji troše električnu energiju) je zaštita od rasipanja energije koja bespotrebno uvećava troškove u domaćinstvu. To znači da vaši usisivači (sijalice i ostali neekonimični aparati) slabije snage ostaju u vašoj kući (EU kući, preciznije), ali novi ususivači moraju imati energetsku efikasnost, isto kao i novoproizvedeni frižideri, veš mašine, šporeti i aspiratori.
I vi ste već uočili oznake na novim aparatima AAA, i tačno znate da to znači energetsku efikasnost i vašu uštedu na duži rok.
Saznajte tačno o čemu je reč, usisajte činjenice na zvaničnom EU blogu.
***
Ilustracija preuzeta odavde.
Dalje, MBM navodi:
Možda niste znali: 1995. Evropska unija je izdala uputstvo za gajenje banana i krastavaca. U tom uputstvu se kaže da banane sa ekstremnim ili ružnim oblinama treba da budu odbačene. A takođe i krastavci. Oni koji nisu dovoljno pravi, to jest krivi, da se ne prodaju. Inicijativa je ukinuta 2008. pošto su primetili da krivim krastavcima i bananama ništa ne fali, ali je krivi ipak stekao lošu reputaciju.
Neistina.
Banane su, zapravo, samo klasifikovane po kvalitetu i po veličini, zbog zaštite potrošača. Veličina određuje klasu kojoj banane pripadaju, pa tako one savršene, minimalne dužine od 14 cm (heh), predstavljaju extra klasu, a one kraće, i manje savršene, prezrele i slično, ulaze u klasu I ili II. Ista stvar je sa krastavcima.
Inače, ova klasifikacija se odnosi samo na nedozrele, zelene banane, kada uđu u međunarodnu trgovinu.
Ovo je, verovatno, najsmehotresnija urbana legenda, koja se najviše puta ponavljala na celom svetu. Možda taj minimum od 14 cm za krivu bananu i prav krastavac, zbog kojeg se smeje moj muž dok čita draft ovog teksta, ima veze sa tim.
Ovo je Commission Regulation (EC) No. 2257/94 od 16. septembra 1994. Pročitajte sve ovde.
***
Potom, MBM javlja:
Iako su se svi smejali, EU je odlučila da proizvođači vode ne smeju da objavljuju u svojim reklamama i na etiketama na flaširanoj vodi da voda služi hidrataciji organizma. EU je ostala pri svom i sada je zabranjeno svim proizvođačima vode da objavljuju da voda ima ikakve veze sa sprečavanjem dehidratacije.
Od EU brige nisu zaštićene ni suve šljive. EU je, naime, odlučila da je protivzakonito bilo gde objaviti, a naročito ne na pakovanju suvih šljiva, da one pomažu boljoj pokretljivosti creva i da su dobro prirodno sredstvo protiv zatvora.
Neistina:
Odnosno, poluistina i izvrtanje argumentacije. Ovo su samo regulisane zdravstvene izjave, problem koji smo otvorili povodom Tonus hleba. Dakle, nije dozvoljeno na hrani tvrditi bilo šta, što je neprecizno, ili nepotkrepljeno naučnim činjenicama.
Takođe, dehidracija je medicinsko stanje. Nije dozvoljeno ljude dovoditi u zabludu da se ozbiljno medicinsko stanje – dehidracija, može izlečiti pojačanim unosom vode, jer to, u takvim stanjima, nije dovoljno. Dakle, iako voda, kolokvijalno, hidrira, a suve šljive, kolokvijalno, nekome pomažu da olakša creva, to nikako ne može biti jedini način da neko dehidriran (medicinsko stanje opasno po život!) nadoknadi vodu, ili da svako ko ima zatvor nedelju dana, to može da reši sa 100 grama suve šljive. Stoga, sve što može da se odnosi na neko ozbiljno medicinsko stanje, ne može da se sugeriše reklamom na hrani da njome može biti rešeno/lečeno.
To je značenje te regulacije (guglajte “healt claims EU regulations”), koja važi i kod nas.
Naravno, ako baš drugačije ne možete da se, kolokvijalno, proserete, probajte sa suvim šljivama, ali ne, ne uzimajte ih umesto lekova za dugotrajni zatvor.
***
Jaja na kilo, kaže MBM:
A 2010. EU je objavila da prehrambeni proizvodi ne mogu više da se prodaju na komad, nego isključivo po težini. To znači da će jaja moći da se kupe na komad, ali da će im cena biti određivana po težini, pa posle 2020. mogu slobodno da kažem da idem da kupim pola kile jaja, ukoliko Brisel ne ustanovi novu mernu jedinicu.
Neistina.
Ova glasina je nastala zbog površnosti novinara nakon što su pogrešno interpretirali EU rasprave o tome da li roba koja se prodaje na komad, treba da bude izražena i kroz težinu. A ne da ima izraženu težinu umesto broja komada.
Međutoa, ono što je bitno ovde: potrošač bi morao da zna koliko mora da teži jaje koje je obeleženo kao klasa S, ili A (najbolja, najteža jaja) i trebalo bi da mu je dostupan podatak da takva jaja moraju da teže najmanje 65 grama za S, odnosno 60 g za A klasu.
Neki proizvođači u Srbiji, na radost nas koji obraćamo pažnju na to, uveliko izražavaju komad jaja određene klase u gramima, pa mi, koji obraćamo pažnju na to, možemo i uspešno da reklamiramo ako platimo S, a dobijemo M jaja u kartonu.
***
Ima još! Dijabetičari, ponavlja još jednu glasinu kao činjenicu MBM, dijabetičari ne smeju da voze automobile:
Možda niste znali, ali nedavno je pokrenuta inicijativa da se ubuduće u EU dijabetičarima zabrani da voze kola, jer su briselske birokrate tako u mogućnosti, a direktiva je direktiva. Što znači da bi najmanje nekoliko desetina miliona vozača moglo da ostane bez dozvole.
Neistina!
Nikakvih desetina miliona vozača. Nikakva zabrana upravljanja vozilom dijabetičarima. Reč je o regulaciji posebne kontrole prilikom dobijanja vozačkih dozvola za određene grupe vozača obolelih od različitih težih oboljenja, koje mogu dovesti te vozače i ostale učesnike u saobraćaju u opasnost. U toj grupi su i epileptičari, i srčani bolesnici, i slabovidi, i teško oboleli dijabetičari i ostala medicinska, psihička i fizička stanja težih oboljenja, a koja su deo uobičajene kontrole prilikom pribavljanja ili produžavanja vozačke dozvole.
Ako se setite svog pregleda za dobijanje prve vozačke dozvole, ili ako ste vlasnik ozbiljnije dioptrije pa znate da svaki put kada produžavate dozvolu morate ponovo da kontrolišete vid i obavezni ste da u vozilu nosite svoje naočari, e, pa to je to.
Celu regulativu pogledajte ovde.
***
Itd, mrzi me dalje, sve što je pobrojano u tom tekstu je ili potpuna neistina, ili je izvučeno iz konteksta i stavljeno u neistinit, a na temelju glasina koje se šire od strane EU skeptika i proizvođača zavera, što od javnosti stvara nove EU paranoike.
Sve to što je u tom tekstu stavljeno u CONS za EU, zapravo su ozakonjeni PROS za nas, potrošače.
Verovatno je u tom tekstu jedino tačno to da bi Mirjana Bobić Mojsilović više volela da jede od srpskog, nego od belgijskog seljaka, i to je lična preferencija na koju nemam pravo da imam primedbu. Ja, recimo, više volim da znam da je sve regularno sa hranom kad za nju dajem svoj novac, i to je moja lična preferencija na koju nemate pravo da imate primedbu.
Legitimno je biti EU skeptik, ali je veoma štetno koristiti medij i svoju popularnost za širenje totalnih neistina ili izvrnutih činjenica. Što si popularniji i vidljiviji, veća ti je obaveza prema istini.
Ako drže do sebe, i Mirjana Bobić Mojsilović i uredništvo portala Balkanspress.rs, trebalo bi da skinu taj tekst i izvine se čitaocima.
Možda EU ima mnogo problema, ali “fakti” iz tog teksta nisu neki od njih.
***
Kakvo je stanje u percepciji javnosti sa blogovima u poslednje vreme, namerno stvoreno što prezirem, ali moram skrušeno da dodam ovo, više zbog čitalaca nego zbog sebe:
Lično, veliki sam pozorišni poklonik Mojsilovićkinih pozorišnih komada i rado sam pročitala po neki njen roman. Pisala sam za novine oduševljenu pozorišnu kritiku za komad Suze su OK, dok sam se bavila pozorišnom kritikom. U kolumnama gde se ne slažem sa njenim mišljenjem, što je bilo često, nisam apostrofirala ili izdvajala svoje, nisam imala potrebu. Međutim, ovde je reč o greškama. Suze su Ok, ali mislim da ovakve Greške Nisu OK.
4 Comments
Otkako imam sve aparate AAA klase – plaćam veću ratu struje. Ništa se u mojoj potrošnji nije promijenilo ali eto u zadnjoj godini dana promijenila sam dva -tri aparata i kupila sve one sa 116 oznaka A i umjesto da rata bude manja- vraga, veća je.
Još jednu stvar ne mogu da prokljuvim da ga jeb… Štedne žarulje.
Kako su ljudi spušili foru sa štednim žaruljama? Nešto što je koštalo par kuna, sada jebo te košta nekoliko desetina kuna. Kako i zašto? Mit da manje troše je obično sr…
Svjetlo od tih žarulja me ubija.
Stare, normalne žarulje su mi trajale godinama. Ali naravno, zašto bi ja kupila u pet godina žarulju od 4 kune kada mogu da je platim i 55 kuna?
Zato sam neki dan lijepo obišla 2-3 dućana i kupila sve stare žarulje koje su imali.
Razumijem što hoćeš reći po pitanju regulacije. Ne treba nigdje u svijetu da postoji mogućnost da ti netko prodaje muda pod bubrege.
Međutim u EU oni koji sjede i donose razne (često doista i besmislene regulative) nisu upoznati sa stanjem na terenu, povijesnim kontekstima i stvarima koje su bitne.
Zato je najbitnije imati dobre timove za pregovore i jaku građansku inicijativu koja će “stiskati” svoje pregovarače da djeluju u korist svojih proizvođača i za svoje nacionalne interese.
Bez obzira na neke (doista samo neke) poluistine navedene u kolumni o kojoj pišete, trebate podržati takve ljude da stišću birokrate i rade osvješteno a ne po špranci i u interesu velikih država i kompanija.
Osobe kao Vi u suradnji s dotičnom gospođom mogu postati jaka građanska fronta kakvu mi na žalost u Hrvatskoj u pregovorima nismo imali. I vjerujte s puno stvari nismo zadovoljni. A te stvari se otkrivaju tek kasnije, nakon što pregovarački timovi sve ispotpisuju a onda je kasno.
Lp
“Ne treba nigdje u svijetu da postoji mogućnost da ti netko prodaje muda pod bubrege. ”
pa tako funkcioniše većina svetske industrije. tu nema leka, sem da se preseliš na brdo i sve sama praviš da jedeš, oblačiš, za prevoz… 🙂
ono što meni najviše pada u oči je da nisam sigurna da želim da me hrani “srpski seljak” ovako kako me hranio do sada. na jednom forumu sam pročitala post jedne trudnice kojoj seljak nije hteo da proda svoje tikvice(!), jer je video da je trudna. seljak kao polu-pošten. meni bi ih prodao, trujem samo sebe, ne i dete u stomaku. šta je sa onim ženama koje su se porodile, pa ne nosaju decu po pijaci, njima proda te iste tikvice? kada bi inspekcija bar svake nedelje zalazila po poljima i baštama i gledala koliko pesticida ima na i u biljkama (kao i da li postoje aktivni antibiotici u telu krave i svinje dan pred klanje), ona bih mogla da se oslonim na “srpskog seljaka”. ali “srpski seljak” je mit. moja mama ima bivšeg kolegu koji se okrenuo mikro poljoprivredi – gaji za sebe i za pijacu. kad je došla kod njega kući, pokazao joj je baštu i rekao “ovo levo je za našu upotrebu, a ovo desno ne diraj, to ne jedemo ni mi, prskam ga svaki dan da ostane celo – to je za prodaju”. što je najgore, zakoni i regulativa postoje u našoj zemlji i na tu temu, ali se (kao i većina stvari) ne sporovodi, a nas taj “siroti srpski seljak”, truje besumučno i mučki.
gospođa bobić-mojsilović je ne samo loše obaveštena na svim frontovima (što se vidi iz priloženog), ne samo da širi dezinformacije, već je i očajan pisac.
Dakle, fenomenalno!
Bravo! Jasno, čisto, argumentovano. Pretpostavljam da je trebalo vremena za kontra-argumente radi istine, ali se isplatilo. Uostalom, sve prave stvari traže vreme i trud, mnogo je lakše reći ili napisati neistinu.
Pozdrav.