Hej, mama, da li ti je ćerka #kaodevojka?

Hej, mama!

Da li si znala da će do kraja puberteta polovina svih devojčica koje su bile u sportu, prestati da trenira iz raznih razloga, a jedan od njih je i nedostatak tvoje podrške? Pogledaj detalje istraživanja i stvarnosti (.pdf)

Da li si znala da je devojčicama u pubertetu neophodno da čuju i od tebe, da imaju pravo da se bave onim sportom kojim žele (pa bio to i fudbal, džudo, mačevanje, boks, bacanje kladiva ili bilo koji tzv. “muški sport” isto koliko i ritmička gimnastika, sinhrono plivanje ili bilo koji tzv. “ženski sport”)?

Da li znaš da bi one volele i da ti glasno deliš to mišljenje da nije bitno šta drugi o misle o njenom izboru, već šta ona o tome misli i oseća?

Hej, mama!

Piše ti mama jednog sina, koja samo tu sigurno nije pogrešila: u podsticanju da ne stane sa sportom, sada kada je u pubertetu.

I jedna mama koja nikakvu, ama baš nikakvu podršku nije imala kada je bila devojčica u pubertetu, zbog čega je tek sa 40 i kusur prvi put izašla na trkačku stazu i sa 47 donela kući svoju prvu prvcatu medalju iz sporta.

Može li to ranije?

Celo kraljevstvo i dve kamile bih dala da nisam obeshrabrena da igram stoni tenis na pragu pubereta, jer nije dovoljno ženski sport (nije čak bio ni d o v o lj n o sport — trčiš oko tog stola, gluposti), ili da nisam bila poražena prvim časom plivanja — zašto si dozvolila da te ponižavaju i da ceo sat plivaš sa strunjačom, pa ti znaš da plivaš!

Sve ove godine od tada sam presedela. Da li to liči i na tvoj život, mama?
Da li je to život koji želiš svojoj ćerci: umorna, bezvoljna, nesigurna u sebe, bez energije, preoterećena svakodnevnicom u kojoj ne pronalazi jedan sat za sebe?

Pa, ne. Ne želiš.

Na tebi je da obrneš igricu. Ne zato da bi svoju neispunjenu ambiciju ili želju reflektovala kroz svoju ćerku, već baš zato što tvoja ćerka ima pravo da bude drugačija.

Evo šta možeš da uradiš da pomogneš svojoj ćerci, da bi ostala u sportu ili da bi ušla u njega:

Investiraj u nju: svoje vreme, podršku, svoj vetar njenih krilima.

Zauzmi se za nju: podigni njeno samouzdanje, poštuj njene izbore.

Ohrabri je: tvoja ćerka ima pravo da sanja veće snove, da ne bude deo mase i da bude svoja.

Pusti je da bira: neka se bavim onim sportom koji ona želi, a ne onim koji bi ti volela.

Budi tu od starta: pre će ćerka stići do kraja i završiti, ako ti ne budeš tu od početka.

(Bonus ideja: budi ti njoj uzor: pokreni se, budi #kaodevojka! 😉 )

Jedna takva devojka, baš tvoja ćerka, koja ima hrabrosti da bude ono što jeste, promeniće ceo svet.
I svoj, i oko sebe.

***
Zato, za mamu:
Neka tvoja ćerka bude #kaodevojka. Neka ne odustane.

Zato, za devojke:
Ne odustaj. A, ako nisi, motiviši druge devojke da istraju, ili tek započnu sa sportom. Budi uzor. Umesto selfija iz noćnog provoda, postavi na ovom linku fotke s treninga, uz hashtag #kaodevojka.

A tu je i naša Milica Mandić, ona se baš nije dala ni kada većina nije znala za tekvondo, a ne i da imamo najbolju na svetu u tekvondu! Ne moramo sve biti prvakinje sveta, ali možemo sve biti prvakinje sopstvenog života.

Nastavi da igraš!
Tanja
***
Ovaj post je završen iz trećeg puta, nakon što sam, #kaodevojka, jutros istrčala svoj prvi lični rekord u dužini, skoro 14 km, pripremajući se da kad u oktobru napunim 50, istrčim svoj prvih half tada, jer devojka nije stvar godina već stvar mentaliteta. Nastao je i zato što podržavam kampanju “Nastavi da igraš #kaodevojka“, koju je Always pokrenuo, jer svim srcem verujem u te vrednosti, i u devojke koje će promeniti svet.