100 godina nije bilo recepata na ovom blogu, i baš se isplatilo da me sačekate s tim! Zato što donosim nešto klasično, jako jednostavno, pravi se na gomile i može da stoji. (da stoji?!)
U ovo pretpraznično vreme (hvatate zalet, je li?), u vreme slava i okupljanja porodice (to jesen i zimu čini čarobnim), kolačići (tepanje se podrazumeva) su ono bez čega nema porodičnog okupljanja. Taj miris, dok se prave, pa mmmm…
Ja nisam u fazonu da pravim sitne kolače pa sto vrsta, ko će toliko da provede u kuhinji, ali jesam zadužena da napečem nešto, bilo da se nalazimo kod nas, ili idemo na tatinu slavu. Kad dođe to vreme, uvek razmišljam tako da onoga što napravim bude – puno. Ili makar dovoljno.
Pred vama je jedan recept koji sam prepravila iz svekrvine sveske s receptima. Jako je jednostavan i iz ove mere izađe 50-tak kolačića, što i dalje ne garantuje da ćete imati brdo slatkiša na stolu, jer ovi prvi “odu”. U modernom svetu se oni zovu chocolate chip cookies, ali ovo je tradicionalni, najjednostavniji i preterano ukusan kolač i za svaki dan, i za slavlja i okupljanja.
U originalnom receptu sve je u fulu belo brašno i šećer, u ovom sam malo intervenisala i menjala sastojke da smanjim kalorijsku vrednost, a da nikako ne umanjim hedonizam. Inače, pravim ih u još 100 drugih varijanti, bitne su mere (šolje), a onda u okviru njih stvarno možete da se igrate koliko hoćete, i svaki put uspe!
Recimo, ubacim đumbir, ili biber, ili ih posolim krupnom morskom solju, ili stavim brusnicu, ili smrznute maline, ili karanfilić… Jedino bez čokolade to nije to.
Bitno je da znate: ako pravite recept moje svekrve, kolačići će biti svetliji i mekši, i možda malo tečnijeg testa. Kada pravite moju verziju, dobićete tamnije, markantne i krckave kolačiće.
Potrebno je za 50-tak komada:
U zagradi je izmenjen recept koji ja pravim i koji vidite na fotkama, birajte:
*šolja od 2.5 dl
- 2 i po šolje belog brašna (1 šolja bademovog brašna, 1 šolja ovsenih pahuljica, pola šolje brašna od spelte)
- 1/2 šolje šećera (deo braon šećera, ostalo ksilitol ili neka druga zamena)
- 125 g putera (u toj meri, izmešan omekšan puter i kokosovo ulje)
- 2 cela jaja
- kašičica sode bikarbone
- kesica vanil šećera (kašičica esencije vanile)
- 50 grama iseckanog oraha (ili badema, ili lešnika, ili ništa, kako volite)
- 100 grama Menaž čokolade, nožem iseckane na komadiće (bez ovoga to nisu ti kolačići, i zahvaljujući ovoj čokoladi, ne treba više šećera)
Piprema:
- Rerna na 180 C.
- Izmeštajte sve suve sastojke.
- Izmešajte sve tečne sastojke.
- Sjedinite produžecima za misker za čvršća testa.
- Dobićete prilično gustu masu koja deluje neumućeno i nije ni malo tečna. Ako vam je pregusto /rasipa se jako (a desiće vam se samo ako su jaja mala), dodajte još malo otopljenog putera.
- U masu kašikom umešajte iseckane orahe i Menaž čokoladu i nežno sjedinite.
- Na veliki pleh obložen papirom za pečenje ređajte buduće kolačiće. Čajnom kašikom vadite deo mase u šaku, napravite od nje kuglicu i onda je spljeskajte dlanovima. Kuglice ne treba da budu velike. Bitno je da kolačiće ređate sa razmakom između njih, jer će se u rerni opustiti i zauzeti veću površinu. Da bi ostali okrugli, ne smeju tokom pečenja da se zalepe jedni uz druge.
- Peku se 7 do 8 minuta, znate svoju rernu, a gotovi su kada vidite da su ivice promenile boju i postale tamnije.
Kad jednu dozu izvadite iz rerne ostavite ih malo da se prohlade na plehu, pre nego što ih vadite na rešetke da se skroz hlade. Dok su vreli, oni su meki i može vam se desiti da se rascepe prilikom vađenja. Međutim, čim se malo prohlade, postaju krući, a kad su skroz hladni – krckavi.
Ako volite krckave, kao mi, čuvajte ih na vazduhu (ako se ne pojedu odmah, što je teško, mogu da stoje 10-tak dana — da stoje desetak dana?! –. Ako biste voleli da budu meki i gumeni, pokrijte ih i omekšaće. Mekani mogu da stoje mnogo kraće, 2-3 dana.
Nutritivne vrednosti:
Vrednosti se odnose na Mooshema verziju kolača, ne svekrvinu 😉
***
Ovaj post je napisan u saradnji sa brendom Menaž. Čokolada koju, od kad znamo za sebe, stavljamo u kolače, torte, grickamo i po starinski lečimo stomak, postoji od 1922. godine i sada prvi put ima novu ambalažu. Ako se zagledate, primetićete diskretne razlike na omotu. Ukus je ostao isti 🙂
