Ministastvo zdravlja je naredilo povlačenje proizvoda Juvitana proizvođača Swisslion – Takovo, zbog povećane koncentracije zaostalih, različitih vrsta pesticida. U dva navrata, taj spisak je produžavan, i u njemu su se, osim kašica, našli i neki Juvitana sokići. Sve hrana za bebe.
Ni u jednom saopštenju se ne navodi kolika je to količina zaostalih pesticida ili koji su to pesticidi, i jedina informacija o tome koja je dostupna i provlači se kroz medije, jeste da je “količina veća od dozvoljene”, da je “u tragovima” i da roditelji “ne treba da brinu”.
Po svoj prilici, najveći problem su kruške i jabuke, ako je suditi po najmanjem zajedničkom sadržaocu spornih proizvoda.
Ilustracije Juvitana sokova preuzete sa sajta kompanije Swisslion
Znači, najverovatnije, sirovina koja je stizala u proizvodni pogon. Proizvođač se oglasio sa rešenjem o mogućem “izmeštanju proizvodnje u neke druge države” gde bi sirovina bila bez pesticida, najavio “stavljanje katanca ako se dokaže da je sve ovo tačno”, a mediji su preneli vest da će “radnici ostati bez posla”. Ovakve informacije liče na nekakve emocionalne ucene, priče o posledicama po jednu fabriku i radnike, a bez pominjanja teškog dela protiv bezbednosti hrane što treba da bude u fokusu javnosti.
Kompanija Swisslion Takovo, na svom zvaničnom sajtu, ćuti.
Ne mogu a da se ne setim šta je urađeno kada je jedan potrošač pronašao parče plastike u čokoladici Snickers.
==> EDIT, 16.11.2016. => Superanalize iz Makedonije, koje je Swisslion dostavio Ministarstvu zdravlja, navodno pokazuju i do 30 puta manju količinu rezidua pesticida nego što to kazuju ovdašnje analize. (Radio 021)
Domaća, SP Laboratorija, međutim, demantuje da je uradila superanalizu
(ludzbunjenog. slutim veliku aferu)
Vraćaju nam jabuke iz EU zbog ostataka pesticida
Polovinom septembra, iz Srbije u Sloveniju ušao je jedan kontigent jabuka, koji je tada ispitan i u njemu je pronađena nedozvoljena količina rezidua pesticida (chlorpyrifos, 0.066 mg/kg) i o tome je EU sistem za brzo uzbunjivanje o nebezbednoj hrani i proizvodima u ishrani, RASFF, obavestio javnost.
Ilustracija je preuzeta odavde. Na linku su i tzv Dirty dozen, ili 12 najprljavijih poljoprivrednih proizvoda.
Predmet je označen tipom “ozbiljnog rizika”, a akcija koja je preduzeta jeste zabrana uvoza u zemlju EU koja je to otkrila. Zabrana uvoza u ovu, obično znači zabranu uvoza u bilo koju drugu zemlju EU, a to znači –> povratak u Srbiju.
Ovde se postavlja ozbiljno pitanje sudbine hrane koja se zbog neispravnosti vraća nama nazad.
Šta se dešava s njom?
Koja domaća inspekcija je zadužena za brigu o uništavanju? Da li se uopšte uništava, ili se ulazi u promet na našem tlu i za naše potrošače?
Koliko se pravilnici o dozvoljenim supstancama razlikuju između naših i EU pravilnika? (setimo se kako smo zakonski podigli nivo aflatoksina sa 0.05 mikrograma po kilogramu, što je EU standard, na čak 0.25 mikrograma po kg, za domaću upotrebu)
Aflatoksin, i dalje (misli na mleko, kačamak, kornfleks)
Ako se setite afere aflatoksina u mleku, treba znati (for dummies) da je on do mleka došao preko enzima krava, a do krava, preko kotaminiranog kukuruza s kojim su došle u dodir.
Ilustracija je preuzeta odavde.
Dakle, problem aflatoksina u mleku (M1) je problem aflatoksina u kukuruzu (B1, B2).
A mi i dalje ulazimo u zonu uzbune u EU sa našim kukuruzom, i to zbog izuzetno visokog nivoa aflatoksina u njemu. I to tri godine posle prave afere alfatoksin u Srbiji! Tri godine.
Na primer, aflatoskin tipa B1 (najkancerogeniji tip aflatoksina), pronađen u julu 2016. godine u koncentraciji od 4.5 mikrobrama po kilogramu, i to u nekim proizvodima domaće proizvodnje tipa cerealije (to bi mogao da bude kornfleks, ili neki domaći musli u kojem ima kukurznih listića). Mesec dana ranije, registrovano je čak 5.4 mikrograma u izvozu nekog domaćeg proizvoda koji pripada grupi cerealija i pekarskih proizvoda, a na bazi kukuruza.
Šta je bilo sa tim proizvodima, u EU označenim kao “serious risk” koji su zabranjeni za dalju distribuciju u zemljama EU?
Mi to ne znamo.
Norovirus, salmonela, viagra…
Na spisku proizvoda iz Srbije kojim je uzbunjena EU nalaze se, u više navrata, i smrznute maline i kupine koje imaju visoku koncentraciju norovirusa, u nekoj mešavini biljnih začina pronađena je salmonela, a jedan dodatak ishrani, ovog meseca, odbijen je granici zbog prisustva nedozvoljene supstance sildenafil, čije ime nam je poznatije kao trgovačka marka – vijagra.
***
Ne umanjujte rad inspekcije na primeru Juvitane, jer upravo je tim radom zaštićeno zdravlje dece.
Ne obazirite se na teorije zavere o nekakvoj konkurenciji koja je to sve napravila, o tome da proizvođač sigurno nije platio reket tamo nekome, ili da je to nepravedna optužba koja služi tome da uništi nekome biznis.
Jer =>
Hrana mora da bude ispravna, bezbedna, deklarisana, i da proizvođač ništa o njoj ne laže. To je tako.
Bolje se zamislimo se nad tim šta generalno jedemo, ili, za početak, šta je sa našom hranom koja nije bezbedna za EU, a vrati se nama? Da li je ona “za dobru svinju nema loših pomija”?
Nije valjda.
Slični tekstovi:
Šta imaju zajedničko Snickers i Bonžita? Ništa.
Tonus hleb. Zbog čega afera? Ceo izveštaj.
Aflatoksin na mala vrata. Velik nam je ovaj nivo.
Kako reklamiraju hranu kao lek. Zdravo je, keve mi.
