Stajala sam, napeta. Onda sam se opustila na trenutak. Uhvatila sam ih.
“Zašto nas se to tiče? Zbog toga što mi biramo naš prvi minut”, kažem i odmah se uspravim, na način koji to uradiš kada konačno prođeš do istine kroz svakakva sranja.
“Čak i ako spavaš do kasno, tvoj dan će jednom početi, i u tom prvom minutu svakoga dana, moraš se suočiti sa sobom. Dan za danom, sve dok ne umreš, budićeš se sa sećanjem na ono što si uradio prethodnog dana. Sećanje na ono što smo uradili sinoć, izbiće na površinu ujutru. Ta sećanja stižu sa osećanjima. Ako si se razbio od sladoleda ili kartona vina ili kokaina, to će biti tvoja prva pomisao, i stići će bremenita stidom, a možda i mržnjom prema sebi.
“Ta osećanja će možda biti suptilnija dok si mlađi i misliš da imaš sve vreme sveta pred sobom. Ali, ako ne počneš sebe da tretiraš bolje, veoma brzo ćeš stići do 50-te, probuditi se u bolovima tog prvog minuta, i oni će biti toliko jaki da će dan pred tobom izgledati kao zatvorska kazna.”
“ALI!” Kažem, “ako počnete sebe da tretirate bolje, tada ćete u svom prvom minutu buđenja pomisliti kako ste ispunili cilj. Setićete se da ste jeli hranu kojom se ishranjujete, i da ste mrdnuli i poigrali se telom, koje imate sreću da je vaše. Ova pozitivna sećanja dolaze sa dobrim osećajem – dubokog, smislenog zadovoljstva. Osećajem mira. Ispunjenosti. Ispravnosti.
“Živite život s pažnjom i dobrim ophođenjem prema sebi. Brinite za sebe i o sebi, o svom telu, i vaši prvi minuti će izgledati kao novi počeci. Ignorišite potrebe svog tela, zapustite se, ili nastavite da jednako ne brinete o sebi, i vaši prvi minuti će biti mučenje.
“I evo u čemu je stvar: vaši prvi minuti su neizbežni. Čak i ako diplomirate i obogatite se, nikada nećete moći da delegirate nekom drugom svoje sopstvene prve minute. Ne možete da iznajmite nekoga da se nosi sa njima umesto vas. Da, umrećete. Svi ćemo umreti. Ali dok ne bacimo kašiku, mi smo ti koji ćemo se suočavati sa svojim prvim minutima svakog božijeg dana od sada pa do smrti. Govorimo o desetinama, stotinama takvih minuta. Smrt se dešava samo jedanput. Poredeći je sa tim hiljadama prvih minuta života, smrt je prosta kao pasulj.
“Provela sam godine i godine povređujući se i godine i godine lečeći se. Imala sam na hiljade prvih minuta koji su bili mučenje, i na hiljade dobrih prvih minuta, i mogu da vam kažem da ništa drugo nema tako snažan uticaj na to kako se osećamo u vezi sa tim što postojimo i što smo živi. To, kako se osećamo tih svojih prvih minuta, ne poredi se ni sa stepenom obrazovanja, ni sa mestom gde živimo ni sa klubovima u kojima smo se provodili. Nema nikakve veze čime se bavimo, koliko zarađujemo. Čak nema veze ni koliko kila ili godina imamo.”
Pogledala sam prema profesorki koja me je pozvala da držim ovo predavanje. Imala je takav osmeh na licu da sam mislila da će joj se pocepati.
“Ne kažem da sve to nema uticaj na to kako ćete se osećati u vezi sa svojim životom. Naravno da ima. Ali, ukoliko se ne ophodite prema sebi bolje i ne učinite ništa u vezi sa tim da se osećate bolje, tada nema nikave veze šta je sve drugo dobro, jer će sve drugo izgledati samo kao lepo upakovana kutija u kojoj ćete živeti dok ne umrete.”
Pustila sam tu poslednju rečenicu da odjekne pre nego što sam upitala, “Još neko pitanje?”
Dobila sam još jedno, nešto o mršavljenju. Taj odgovor je bio daleko kraći.
To je bilo pre više od 10 godina. Još uvek dobijam mejlove od đaka koji su me tada slušali, i koji mi govore da je ono što su tada naučili, ostavilo veći uticaj na njihov život nego sve ono što su učili u školi četiri godine. Mnogo su srećniji nego što bi inače bili, zato što žive takav život i prave takve izbore, kojima mogu da pogledaju u oči svojim prvim minutima.
Eto nešto i za svaki od vaših budućih prvih minuta.
Tekst pod nazivom This Is the Most Powerful Motivational Trick We’ve Ever Heard objavljen je na portalu Men’s Health. Autorka teksta i predavanja, Kelly Coffey je danas sertifikovani trener koja je nekada davno imala preko 150 kilograma. (Prevod i obrada Mooshema gazeta.)
