[INSPIRACIJA] Baš moćan podsetnik na vrednost prvih minuta svakog novog dana

0

Da li ste ikada naterali ceo razred 17-godišnjaka da plače? Ja jesam!

Pričala sam u  jednoj srednjoj Å¡koli koliko je važno da brinemo o svom telu, kad se podigla jedna ruka,”To je sve super, hvala”, rekla je devojka u prvom redu. Kao i većina u prostoriji, bila je do-zla-boga pametna buduća studentkinja. “Sasvim sam sigurna da znate da svi moramo umreti. Koja je uopÅ¡te svrha da ulažemo toliki napor da budemo “dobro”?

Stajala sam tako čekajući da neko usklikne “Å ALA MALA”. Ali, Ä‘aci su samo ćutali.Želeli su stvarno odgovor.

Uf, sranje.

“Pa, ovaj,” rekoh. “Hvala na podsećanju.”

Malo su se smejuljili, dok sam ja gledala u vrhove svojih cipela. Umreću, baš kao i svi. Što da ne protraćim? Zašto ne počinjem svaki dan krofnom? S dve krofne? Što ne podlegnem svakoj želji, ne pravim najluđe izbore svakog trenutka, umrem mlada i za sobom ostavim zgodno telo. Zašto da ne?!

“Postoje dva razloga. Prvo, možeÅ¡ da jedeÅ¡ bolje, vežbaÅ¡ i, generalno, ne zlostavljaÅ¡ se, Å¡to znači da si mnogo sposobniji da nosiÅ¡ tu kesu iz radnje.” Klimnuli su glavama, ljubazno. “Drugo, osim ako nemaÅ¡ podebeo račun u banci, možeÅ¡ da se prepuÅ¡taš svakom impulsu, Å¡to vodi u život prožet bolešću, siromaÅ¡tvom i sličnim sranjima.”

Cerekaju se (većina, zapravo – ne oni sa podebelim računima u banci).

Stajala sam, napeta. Onda sam se opustila na trenutak. Uhvatila sam ih.

“ZaÅ¡to nas se to tiče? Zbog toga Å¡to mi biramo naÅ¡ prvi minut”, kažem i odmah se uspravim, na način koji to uradiÅ¡ kada konačno proÄ‘eÅ¡ do istine kroz svakakva sranja.

“ÄŒak i ako spavaÅ¡ do kasno, tvoj dan će jednom početi, i u tom prvom minutu svakoga dana, moraÅ¡ se suočiti sa sobom. Dan za danom, sve dok ne umreÅ¡, budićeÅ¡ se sa sećanjem na ono Å¡to si uradio prethodnog dana. Sećanje na ono Å¡to smo uradili sinoć, izbiće na povrÅ¡inu ujutru. Ta sećanja stižu sa osećanjima. Ako si se razbio od sladoleda ili kartona vina ili kokaina, to će biti tvoja prva pomisao, i stići će bremenita stidom, a možda i  mržnjom prema sebi.

“Ta osećanja će možda biti suptilnija dok si mlaÄ‘i i misliÅ¡ da imaÅ¡ sve vreme sveta pred sobom. Ali, ako ne počneÅ¡ sebe da tretiraÅ¡ bolje, veoma brzo ćeÅ¡ stići do 50-te, probuditi se u bolovima tog prvog minuta, i oni će biti toliko jaki da će dan pred tobom izgledati kao zatvorska kazna.”

Soba je bila tiha i mirna, čuvajte maramice za posle.

“ALI!” Kažem, “ako počnete sebe da tretirate bolje, tada ćete u svom prvom minutu buÄ‘enja pomisliti kako ste ispunili cilj. Setićete se da ste jeli hranu kojom se ishranjujete, i da ste mrdnuli i poigrali se telom, koje imate sreću da je vaÅ¡e. Ova pozitivna sećanja dolaze sa dobrim osećajem – dubokog, smislenog zadovoljstva. Osećajem mira. Ispunjenosti. Ispravnosti.

“Živite život s pažnjom i dobrim ophoÄ‘enjem prema sebi. Brinite za sebe i o sebi, o svom telu, i vaÅ¡i prvi minuti će izgledati kao novi počeci. IgnoriÅ¡ite potrebe svog tela, zapustite se, ili nastavite da jednako ne brinete o sebi, i vaÅ¡i prvi minuti će biti mučenje.

“I evo u čemu je stvar: vaÅ¡i prvi minuti su neizbežni. ÄŒak i ako diplomirate i obogatite se, nikada nećete moći da delegirate nekom drugom svoje sopstvene prve minute. Ne možete da iznajmite nekoga da se nosi sa njima umesto vas. Da, umrećete. Svi ćemo umreti. Ali dok ne bacimo kaÅ¡iku, mi smo ti koji ćemo se suočavati sa svojim prvim minutima svakog božijeg dana od sada pa do smrti. Govorimo o desetinama, stotinama takvih minuta. Smrt se deÅ¡ava samo jedanput. Poredeći je sa tim hiljadama prvih minuta života, smrt je prosta kao pasulj.

“Provela sam godine i godine povreÄ‘ujući se i godine i godine lečeći se. Imala sam na hiljade prvih minuta koji su bili mučenje, i na hiljade dobrih prvih minuta, i mogu da vam kažem da niÅ¡ta drugo nema tako snažan uticaj na to kako se osećamo u vezi sa tim Å¡to postojimo i Å¡to smo živi. To, kako se osećamo tih svojih prvih minuta, ne poredi se ni sa stepenom obrazovanja, ni sa mestom gde živimo ni sa klubovima u kojima smo se provodili. Nema nikakve veze čime se bavimo, koliko zaraÄ‘ujemo. ÄŒak nema veze ni koliko kila ili godina imamo.”

Pogledala sam prema profesorki koja me je pozvala da držim ovo predavanje. Imala je takav osmeh na licu da sam mislila da će joj se pocepati.

“Ne kažem da sve to nema uticaj na to kako ćete se osećati u vezi sa svojim životom. Naravno da ima. Ali, ukoliko se ne ophodite prema sebi bolje i ne učinite niÅ¡ta u vezi sa tim da se osećate bolje, tada nema nikave veze Å¡ta je sve drugo dobro, jer će sve drugo izgledati samo kao lepo upakovana kutija u kojoj ćete živeti dok ne umrete.”

Pustila sam tu poslednju rečenicu da odjekne pre nego Å¡to sam upitala, “JoÅ¡ neko pitanje?”

Dobila sam još jedno, nešto o mršavljenju. Taj odgovor je bio daleko kraći.

To je bilo pre više od 10 godina. Još uvek dobijam mejlove od đaka koji su me tada slušali, i koji mi govore da je ono što su tada naučili, ostavilo veći uticaj na njihov život nego sve ono što su učili u školi četiri godine. Mnogo su srećniji nego što bi inače bili, zato što žive takav život i prave takve izbore, kojima mogu da pogledaju u oči svojim prvim minutima.

Eto nešto i za svaki od vaših budućih prvih minuta.

Tekst pod nazivom This Is the Most Powerful Motivational Trick We’ve Ever Heard objavljen je na portalu Men’s Health. Autorka teksta i predavanja, Kelly Coffey je danas sertifikovani trener koja je nekada davno imala preko 150 kilograma. (Prevod i obrada Mooshema gazeta.)

Print Friendly, PDF & Email
Share.

About Author

Redakcijski tekst ili tekst preuzet iz drugog, naznačenog izvora.

Leave A Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.