Šta zapravo sadrži Nutella?

I, da budemo odmah jasni, šta zapravo sadrži svaki slatki industrijski namaz kojeg trenutno možete da se setite, ako ga razložimo na ovaj  način.

Možda bi ovakve slike smanjile našu potrebu da se zasladimo?

Izvor: Reddit / MrFlow

Ili, makar povećale našu pažnju na ono što unosimo u sebe, ili dajemo svojoj deci?

Iako je ova slika dobila ogromnu pažnju na Internetu (originalno obavljena na Redditu), podrazumeva se dakako, da nećemo pojesti celu teglu i da šteta od unosa nečega što ima tek jednu petinu normalnih stvari (lešnik, kakao, mleko) i što je pre svega šećer i palmino ulje, nije velika ako se zasladite jednom kašičicom tu i tamo.

Međutim, Evropska agencija za bezbednost hrane, EFSA, tvrdi da ne postoji zdrava količina, odnosno, bezbedan donji nivo glycidola koji se može uneti hranom.

EFSA je, naime, u maju 2016. godine objavila izveštaj u kojem se navodi da palmino ulje, koje se obrađuje na temperaturama višim od 200C, sadrži glycidol estera masne kiseline (GE), a za to od ranije postoje brojne studije koje ukazuju da je kancerogen.

Dr Helle Knutsen said: “There is sufficient evidence that glycidol is genotoxic and carcinogenic, therefore the CONTAM Panel did not set a safe level for GE.”

Mediji su ovo preneli veoma skraćeno: palmino ulje izaziva rak.

Mediji su ovo preneli senzacionalistički: Nutella izaziva rak.

Naravno da to nije tako prosto, tako tačno i tako jednodimenzionalno, pa idemo redom.

Palmino ulje se ne nalazi samo u Nuteli, iako ona prva pada na pamet jer trpi najveći pritisak javnosti. Ovo ulje se još može pronaći, u manjim ili većim procentima, u većini procesuirane hrane, pa i šire. Procenjuje se da je palmino ulje sastojak u preko 50% svih proizvoda u nekom supermarketu.

• industrijske celeralije (tzv. musli)
• peciva (hleb, mafini, krofne, kifle)
• konditorski proizvodi i slane grickalice
• proteinski barovi i dijetalne čokoladice
• čokolada
• kremovi i  mleka za kafu
• razni biljni namazi (od badema, kikirikija, lešnika, čokolade…)
• margarin
• različiti kozmetički proizvodi i proizvodi za higijenu

Šta je, zapravo, problem sa palminim uljem?

Dovde će čitati oni koji kažu da je sve u umerenosti. Vi pročitajte do kraja ili makar skrolujte do dole 😉

Obrada. Isto kao i sa margarinom. Palmino ulje samo po sebi je najobičnije biljno ulje, tečna tvar. Međutim, da bi se od njega dobio kremast namaz, obrađuje se hidrogenizacijom (prevođenje masti iz tečnog u čvrsto dodavanjem atoma vodonika) da bi bilo mazivo i nekvarljivo, i obradom na visokim temperaturama (preko 200 C), da bi izgubilo prirodnu boju i miris. Tako se u proizvodnji palminog ulja stvaraju nusprodukti, kao što su transmasne kiseline koje ga bukvalno zagađuju.

Drugi problem sa palminim uljem ne tiče se direktno zdravlja, već profita. Stavlja se svuda gde je potrebna mast (ili mazivost ili stabilizator), zato što je mnogo jeftinije od putera (neeeuporedivo jeftinije, na svetskom tržištu i berzi košta koliko i šećer, a on je jeftin), te takav proizvod u proizvodnji košta mnogo manje. Palmino ulje je na tržištu jeftinije čak i od suncokretovog ulja, koje se percepira kao najjeftinije biljno ulje. Proizvođač štedi u proizvodnji i isporučuje potrošaču proizvod koji je ukusan, ali ne baš i nutritivno optimalan. Ako biste se bunili, odgovorili bi vam: a koliko želite da košta naš proizvod? nema problema, stavićemo puter, i cena će biti 30 puta veća, možete li to da izdržite?

I sad ću skrenuti s vaše teme skroz, namerno, da bih bila u svojoj temi.

Treći problem je ekologija i biodiverzitet. Budući da je potražnja za jeftinim palminim uljem ogromna i da potražnja rapidno raste, postojeće tropske šume se seku i umesto njih niču ogromne plantaže palmi. Naime, u celoj jugostičnoj Aziji se odvija proces obešumljavanja, i zasađivanja palmi umesto šuma, a akutan je problem u Indoneziji, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda sa najbržim rastom i najvišom stopom obešumljavanja na svetu. Uz masovnu seču i spaljivanje postojećih šuma, neminovno se ugrožavaju i životnjske vrste koje su nastanjivale ta područja, kao i sve biljne vrste koje se trajno uništavaju, što direktno utiče i na klimatske promene planete.

Spaljene šume u pripremi za sadnju palmi, 2006. Foto: Greenpeace

Uz ovaj problem ide i ekološka katastrofa koja nastaje dimom. Ne samo priroda, ne samo životnje, već i stanovnici koji nakon spaljivanja šuma mesecima žive pod oblacima dima bez ikakve zaštite.

Četvrti problem je etičnost. Palmino ulje je jeftino i zbog jeftine radne snage i zbog jeftine zemlje, koja se, kako se navodi, bukvalno otima od seljaka i pretvara u plantaže palmi, na kojima se zapošljavaju veoma mala deca i odrasli za više nego bedne nadoknade. (ovaj podatak se vodi i pod benefite industrije palminog ulja, budući da nominalno povećava stopu zaposlenosti).

Mladi zasadi plantaže palmi nakon toga. Foto: Greenpeace

Dakle. Da li je palmino ulje zdravo ili ne, kancerogeno obradom ili ne, to je tek vrh ledenog brega.

[clickToTweet tweet=”Kad posmatramo palmino ulje, ne treba da gledamo u Nutellu, već u širu sliku.” quote=”Kad posmatramo palmino ulje, ne treba da gledamo u Nutellu, već u širu sliku.” theme=”style5″]

Nutella već radi svoje. Ferrero je pokrenuo reklamnu kampanju kojom pokušava da dokaže ili pokaže da je njihovo palmino ulje obrađivano na bezbedan način.

Međutim, šta zaista sadrži Nutella? (i, da se razumemo, preko 50% svih proizvoda na tržištu, ne samo za ishranu).

Nutella zaista sadrži palmino ulje. Koje je možda zaista nekancerogeno nakon obrade. Ali, Nutella sadrži i sve katastrofe biljnog i životnjskog sveta, koje su nastale da bi se izgradilo njenih 500.000 hektara plantaža palmi, kojima su sa lica zemlje nestale brojne biljne i životnjske vrste tropskih šuma.

Dim, kao ekološka katastrofa nastanka plantaža palmi, nakon paljevine isečenih šuma ugrožava zdravlje na stotine hiljada ljudi u tom delu sveta, izazivajući srčane i plućne probleme i ugrožavajući zdravlje i život tek rođenih beba.

To je kancerogeno u palminom ulju.

Orangutani na zgarištu svog staništa. Foto: Reuters. Izvor: Takepart

Obrnimo ugao gledanja => Palmino ulje nije problem jednog jedinog proizvoda i zdravlja pojedinaca koji će ga jesti. Palmino ulje je problem zdravlja planete. Jer, sa samo 1000 hektara spaljene džungle u Indoneziji, na primer, procenjuje se da sa lica zemlje nestane 750 vrsta drveća i biljaka, 400 vrsta ptica, 150 vrsta leptira i 100+ vrsta sisara. Neki sisari, koje znamo iz slikovnica, filmova i udžbenika, pred potpunim su nestajanjem.