Osmoro Beograđana i osmoro Zagrepčana istrčalo je štafetnu trku dugu 442 kilometra za 45 sati, između ova dva grada, između naše dve zemlje. Da bi se. Povezali. Da bi nas. Povezali.
Trčanje to može.
Trčanje to radi ljudima.
- Pogledajte šta još sve trčanje može: Trčanje za početnike – doniranje kilometara.
Dva tima, jedan put
Reč je od dva potpuno neformalna trkačka kluba, trkačke družine, Belgrade urban running team (BURT) i Zagreb runners, spojenih u #lovecrew, zajednicu koja će od kilometara koji nas razdvajaju praviti mostove koje spajaju i tako širiti i svest o trčanju, ali i zajedništvo jedne velike trkačke zajednice koja ne poznaje granice, ili nacionalnost.
442 je priča i o jednom ogromnom poslu divova, od ljudi i od kondicije, koji su se svesno izložili naporu da podignu svest ljudi da smo blizu, da smo isti, da treba da budemo zajedno i da je to moguće.
Posada
Posada od 16 ljudi je istrčala, štafetno, put od Beograda do Zagreba. Malo sna, puno kilometara, znoja, umora i volje.
Posebno optimistično u svemu tome je i što su to mladi ljudi, pa pogledajte ih!, koji su o prethodnom ratu i raspadu Jugoslavije mogli čuti samo od svojih roditelja, manje iz užbenika i više iz novinskih članaka, i moguće osetili na mrežama i u svetu oko sebe da taj relikt prošlosti nagriza i njihovu generaciju. Oni nisu u tome učestvovali i, što je još važnije, oni ne bi u tome da učestvuju. Njih zanima povezivanje, a ne razdvajanje.
Oni žele drugačiji svet za sebe.
Drugačiji svet je moguć, on je u nama. Što kaže Nikola Miljković iz BURT-a, za blog Trčim jer štrčim, Mi ako nismo slični, mi smo isti.
Pa, da počnemo novo poglavlje sa novom generacijom. Bravo, posado 442!
- Pročitajte i šta se još trčanjem može: Treniram da bih pomogla drugima.
Dokumentarni film o tome kako je ova ekipa prevalila 442 kilometra, pogledajte na sajtu VICE.